Klimatske promene su najverovatnije objašnjenje zašto su Dubai počele da pogađaju sve obilnije padavine, tvrdi se u novoj studiji.
Evo četiri načina kako su klimatske promene povezane sa ekstremnim vremenskim prilikama.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Klimatske promene ozbiljno ugrožavaju zdravlje - novo istraživanje stručnjaka
- Klimatske promene: Manje jagnjetine i junetine na tanjiru
1.Više ekstremnih padavina
Za svaki rast od jednog stepena Celzijusa prosečne temperature, atmosfera može da primi oko 7 odsto više vlage.
To za posledicu može da ima više kišnih kapi i obilnije padavine, ponekad za kratki vremenski period i iznad male oblasti.
Naučnici procenjuju da li pojedinačne ekstremne vremenske prilike mogu da se pripišu klimatskim promenama uzimanjem u obzir prirodnih i ljudskih uzroka.
U slučaju intenzivnih padavina koje su zadesile Dubai, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman u aprilu 2024. godine, bilo je teško zaključiti koliku su tačno ulogu odigrale klimatske promene.
To je zato što su obilne kiše u ovom regionu retkost, zbog čega naučnici imaju manje istorijskih perioda za poređenje.
Ali ovi tipovi događaja postali su 10-40 odsto intenzivniji, a klimatske promene su najverovatnije objašnjenje za to, prema tvrdnji grupe Svetska inicijativa za pripisivanje vremenskih uslova (VVA).
Istog meseca, ekstremne poplave pogodile su delove Istočne Afrike.
Prerano je tačno reći koju su ulogu odigrale klimatske promene u tom događaju.
Ali obilne padavine u istom regionu u oktobru i novembru 2023. godine bile su pogoršane kombinacijom klimatskih promena i prirodnog vremenskog fenomena poznatog kao Dipol Indijskog okeana, otkrio je VVA.
U septembru 2023. godine, severna Libija bila je pogođena smrtonosnim poplavama.
- Poplave u Libiji: Svaka kuća u žalosti u egipatskom selu, 900 kilometara daleko od Derne
- „More stalno izbacuje tela": Strahuje se da će broj poginulih u poplavama u Libiji biti do 20.000
- Klimatske promene prete da unište svetsku kulturnu baštinu u Africi
Obilne padavine postale su oko 50 puta verovatnije zbog klimatskih promena, a godine političke nestabilnosti omele su napore za pripremu na takve događaje.
Globalno gledano, obilne kiše postale su češće i intenzivnije nad većinom kopnenih regiona zbog ljudskih aktivnosti, prema klimatskom telu UN-a IPCC.
Ovaj obrazac će se nastaviti sa daljim zagrevanjem, tvrdi IPCC.
2. Vreliji, duži toplotni talasi
Čak i malo povećanje prosečne temperature čini veliku razliku u slučaju ekstremnih vrelina.
Distribucija dnevne temperature prebacuje se na toplije nivoe, čineći vrelije dane verovatnijim i intenzivnijim.
Početkom aprila 2024. godine, temperature u Maliju dostigle su 48,5 stepeni Celzijusa tokom ekstremnog toplotnog talasa širom regiona Sahel u Africi, koji je bio povezan sa povećanim brojem bolničkih lečenja i smrti.
Ovaj nivo vreline ne bi bio moguć bez klimatskih promena izazvanih čovekovim aktivnostima, otkrila je VVA, i postaće češći kako svet bude nastavljao da se zagreva.
Da li je u Srbiji sve toplije i šta su toplotni talasi
U Velikoj Britaniji, temperature su u julu 2022. godine premašile 40 stepeni prvi put otkako se vodi evidencija, izazvavši ekstenzivne smetnje širom zemlje.
Ovo bi bilo izuzetno malo verovatno bez klimatskih promena, kaže VVA.
Toplotni talasi takođe postaju duži na mnogim mestima, pa tako i u Velikoj Britaniji.
To može da se desi kao rezultat toplotnih kupola, što su oblasti visokog pritiska u kojima je topao vazduh guran dole i zatočen, izazivajući skok temperature nad velikim oblastima.
Prema jednoj teoriji, veće temperature na Arktiku - koji se zagreva skoro četiri puta brže od globalnog proseka - navode jake vetrove zvane mlazne struje da usporavaju, što povećava verovatnoću toplotnih kupola.
3. Duže suše
Povezivanje klimatskih promena sa konkretnim pojedinačnim sušama ume da bude teško.
Dostupnost vode zavisi od više faktora nego samo od temperature i padavina, jer tu ključnu ulogu igraju i prirodni vremenski sistemi.
Takav je bio slučaj sa sušom u južnoj Africi početkom 2024. godine.
Ali toplotni talasi koje pokreću klimatske promene mogu da pogoršaju suše isušivanjem tla.
Zbog toga se vazduh iznad njega zagreva brže, što dovodi do intenzivnijih vrelina.
Tokom perioda vrelih vremenskih prilika, povećana potražnja za vodom, naročito među zemljoradnicima, vrši još veći pritisak na zalihe vode.
Pogledajte video: „Ovo je presedan": Najgora suša u istoriji Amazonije
U delovima Istočne Afrike, bilo je pet neuspešnih kišnih sezona zaredom između 2020. i 2022. godine, dok je region bio izložen najgoroj suši za 40 godina.
Zbog ovoga je samo u Somaliji raseljeno 1,2 miliona ljudi.
Klimatske promene učinile su da suše poput ove budu najmanje 100 puta verovatnije, prema tvrdnjama VVA.
A zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima takođe je bilo glavni pokretač najgore suše u amazonskim prašumama u najmanje poslednjih pola veka u drugoj polovini 2023. godine.
4. Više goriva za šumske požare
U mnogim delovima sveta do požara dolazi prirodnim putem.
Teško je znati da li su klimatske promene izazvale ili pogoršale neki konkretan šumski požar zato što su relevantni i drugi faktori, kao što je promena upotrebe zemljišta.
Ali klimatske promene stvaraju vremenske uslove neophodne za verovatnije širenje šumskih požara, kaže IPCC.
Ekstremne, dugotrajnije vreline izvlače više vlage iz tla i vegetacije.
- Širi se požar u Kaliforniji
- Papagaj heroj spasao život vlasniku
- Požar u kući - koji su koraci koje treba preduzeti
Ovi uslovi „suvog drveta za potpalu" predstavljaju idealno gorivo za požare, koji mogu da se prošire neverovatnom brzinom, naročito ako su vetrovi jaki.
Temperature u porastu takođe mogu da povećaju verovatnoću munja u najsevernijim šumama sveta, što takođe izaziva požare.
Kanada je 2023. godine doživela ubedljivo najgoru zabeleženu sezonu šumskih požara, kad je izgorelo oko 18 miliona hektara zemljišta.
Klimatske promene više su nego udvostručile verovatnoću ekstremnih „vremenskih uslova za požare" u istočnoj Kanadi, što je pomoglo da se požari prošire, kaže VVA.
Projektuje se da će ekstremni šumski požari u svetu u budućnosti postati češći i intenzivniji, prema Programu za životnu sredinu UN-a (UNEP).
To je zbog zajedničkih efekata promene korišćenja zemljišta i klimatskih promena.
Broj najekstremnijih požara mogao bi da poraste i za do 50 odsto do 2100. godine, tvrdi UNEP.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
