Sumatranski orangutan u Indoneziji lečio je samog sebe koristeći smesu napravljenu od bilja da bi zacelio veliku ranu na obrazu, kažu naučnici.
Ovo je prvi put da zabeleženo da je životinja lečila povredu uz pomoć lekovitog bilja.
Pošto su istraživači videli Rakusa kako stavlja biljne obloge na lice, rana se zatvorila i zacelila u roku od mesec dana.
Naučnici kažu da bi ovo ponašanje moglo da potekne od zajedničkog pretka kog dele ljudi i čovekoliki majmuni.
„Oni su naši najbliži rođaci i ovo ponovo ukazuje na sličnosti koje delimo sa njima.
„Sličniji smo nego što smo različiti", rekla je biološkinja doktorka Izabela Laumer, sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj, i koautorka istraživanja.
- Porodila se gorila za koju se verovalo da je mužjak
- Kako izgleda najređa vrsta gorila na svetu
- Otkrivene tajne komunikacije među gorilama
Istraživački tim iz Nacionalnog parka Gunung Leuser, u Indoneziji, primetio je Rukusa sa velikom ranom na obrazu u junu 2022. godine.
Oni veruju da se povredio u borbi sa rivalskim mužjacima orangutana, zato što je proizvodio glasne krike zvane „dugi pozivi" u danima pre nego što su spazili ranu.
Tim je potom video Rakusa kako žvaće stabljiku i lišće biljke zvane Akar Kuning - anti-inflamatornu i anti-bakterijsku biljku koja se lokalno koristi i za lečenje od malarije i dijabetesa.
On je nanosio tečnost na obraz sedam minuta.
Rakus je potom razmazao sažvakano lišće na ranu sve dok nije bila potpuno pokrivena.
Nastavio je da jede biljku više od 30 minuta.
Čini se da su smesa i lišće potom odradili svoje - istraživači nisu videli znake infekcije i rana se zatvorila u roku od pet dana.
Posle mesec dana, Rakus je bio potpuno izlečen.
Naučnici su zaključili da je Rakus znao da na sebe nanosi lek zato što orangutani veoma retko jedu ovu konkretnu biljku, kao i zbog dužine tretmana.
„Iznova je nanosio smesu, a kasnije je takođe stavljao čvršću biljnu materiju.
„Čitav proces je trajao zaista dugo - zato mislimo da ju je svesno nanosio", objašnjava doktorka Laumer.
Istraživači su takođe videli da Rakus odmara mnogo duže nego inače - više od pola dana - što sugeriše da je pokušavao da se oporavi posle povrede.
Naučnici su već bili svesni da čovekoliki majmuni koriste lekove da bi pokušali da se izleče.
Šezdesetih je biološkinja Džejn Gudol videla čitave listove u fekalijama šimpanza, dok su drugi dokumentovali da su videli čovekolike majmune kako gutaju lišće sa medicinskim svojstvima.
Ali nikad još nisu videli divlju životinju da nanosi bilje na ranu.
Doktorka Laumer kaže da je moguće da je ovo prvi put da je Rakus uradio ovu vrstu tretmana.
„Moguće je da je slučajno dodirnuo ranu prstom na kome se nalazila biljka.
„A onda, zato što biljka sadrži prilično jake supstance koje umiruju bol, možda je osetio momentalno olakšanje od bola, zbog čega je nastavio da je nanosi iznova i iznova", kaže ona.
Ili je možda naučio ovaj metod posmatrajući druge orangutane u svojoj grupi.
Istraživači će sada pomno pratiti druge orangutane da bi videli da li mogu da primete iste medicinske veštine koje je iskazao Rakus.
„Mislim da ćemo u narednih nekoliko godina otkriti još tipova ponašanja i još sposobnosti koje su veoma slične ljudskim", sugeriše ona.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Sajentifik riports.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
