Jedno jutro u Pekingu 1967. godine studentkinja astrofizike Je Venđi prisustvuje sceni u kojoj paravojne trupe prebijaju njenog oca.
Nešto kasnije, ona postaje deo vojnog programa u Mongoliji kao deo dogovora po kojem će izbeći sopstvenu kaznu, uz uslov da nikada više ne sme da napusti tu vojnu bazu.
U toj ledenoj kasarni, ispod ogromne parabolične antene, ona gubi veru u čovečanstvo.
Život posvećuje istraživanju i uspeva da napravi naučni iskorak koji će dovesti do emisije moćnih radio signala u svemir.
Ovaj podvig će imati ozbiljne posledice, a sve je počelo tog sudbonosnog dana u Pekingu.
Ovo je samo puka naznaka zapleta koji se prostire čitavim svemirom u seriji Problem tri tela - naučnofantastičnom epu koji se bavi tajanstvenim naučnim programom, vanzemaljskim vrstama iz solarnog sistema koji se nalazi iza zvezda i čudnom video igrom koja se bavi usponom i padom velikih civilizacija u rasponu od nekoliko milenijuma.
- Kako je Netfliks za četvrt veka promenio gledanje i snimanje filmova i serija u Srbiji
- Netfliks objavio podatke: Koji su novi hitovi i kakve su navike gledalaca
- Šogun: Brutalna japanska istorija koja je inspirisala najnoviju hit seriju
Roman bestseler pekinškog pisca Lijua Cisina koji predstavlja prvi deo trilogije Beseda o Zemljinoj prošlosti, nekada se smatrao nemogućim za filmsku adaptaciju zbog zbunjujućih vremenskih skokova, filozofskih dilema i detaljnih opisa naučnih teorija (kineska filmska adaptacija je 2017. godine završila u nekoj fioci).
Ona sada ipak stiže do svih svetskih TV ekrana putem Netfliksove serije, okasnelog povratničkog projekta producenata Igre prestola, Dejvida Beniofa i D. B. Vajsa.
Trejler serije:
Prve reakcije kritike su podeljene po pitanju uspešnosti projekta.
Ipak, ono što je evidentno je neverovatan uspeh originalnog romana - prvog romana serijalizovanog u kineskom SF magazinu Svet naučne fantastike 2006. godine, kao i prevoda na engleski jezik koji je za zapadno tržište pripremio Ken Liu 2014. godine.
Ljubitelji knjige su i Barak Obama i Džordž RR Martin, pisac Igre prestola.
Nakon dobijanja prestižne nagrade Hugo za najbolji roman 2015. godine (kojom je Liju ušao u društvo autora Dine Frenka Herberta i Isaka Asimova, autora Zadužbine), knjiga i njena dva nastavka su širom sveta prodati u skoro devet miliona primeraka.
Liju se danas smatra čovekom koji je kinesku naučnu fantastiku stavio na svetsku mapu što je zaista neverovatan uspeh s obzirom na istorijsko potiskivanje sa kojim se ovaj književni žanr suočavao u njegovoj zemlji.
„Tokom 40 dana je samo u Pekingu na smrt prebijeno više od 1.700 žrtava", piše u jednom pasažu na početku engleskog prevoda romana Problem tri tela.
„Mnogi su izabrali lakši put ne bi li izbegli ovo ludilo".
Radnja romana je smeštena u 1967. godinu; u periodu od narednih 10 godina, oko dva miliona ljudi je nestalo tokom Kulturne revolucije u Kini kada je radikalni studentski pokret Crvena garda počeo da nasilnim putem ponovo uspostavlja komunističku doktrinu Mao Cedunga.
Mnoge žrtve su izvršile samoubistvo ne bi li ,,okončali bolni progon" - čime se aludira na neobjašnjena samoubistva naučnika u zapletu serije.
Ali ono što je još ubedljivije od načina na koji istorija dobija svoje obrise u današnjem svetu prikazanom u Lijuvom romanu je način na koji je Maov režim oblikovao put kojim će naučna-fantastika krenuti u pravom svetu.
Uspavana naučna-fantastika
Liju je rođen 1963, samo tri godine pre nego što je Kulturna revolucija otpočela - radi se o vremenu u kojem su naučnici, pisci i drugi intelektualci bili proglašavani za kontrarevolucionare i smeštani u radne logore radi „prekomponovanja misli", kaže dr Hua Li, profesorka kineskog jezika na državnom univerzitetu u Montani i autorka knjiga kao što je Kineska naučna fantastika nakon Maove ere.
Na stranu i partijska propaganda, ali malo je knjiga koje su bile objavljene u to vreme - a piscima naučne fantastike je navigacija kroz turbulentan politički period tog vremena bila naročito komplikovana.
„Mnogi uobičajeni motivi su bili tabui", kaže Hua.
„Tako, na primer, tokom Maove ere, marksističko-lenjinistička doktrina nije ostavljala prostor za verovanje u moguće postojanje vanzemaljaca u svemiru".
Sve tehnološke inovacije i naučne ambicije samo su predstavljale proizvode korumpiranog zapadnjačkog kapitalizma.
„Kineska naučna fantastika je ostala uspavana u periodu od ranih 1960-ih do 1976. godine", kaže Hua.
Međutim, baš kao što je otkriveno i u pogovoru romana Problem tri tela, šestogodišnji Liju Cisin je svejedno bio pogođen „neopisivom radoznalošću i čežnjom" nakon što je svedočio lansiranju prvog kineskog veštačkog satelita u aprilu 1970. godine.
Nakon što je nekoliko godina kasnije otkrio kutiju prepunu knjiga - u kojoj je bilo i Putovanje u središte Zemlje Žila Verna - ispod kreveta svog oca, našao je u sebi odlučnost, baš kao i njegov lik iz romana Je Venđi, koja će na kraju imati dalekosežne posledice.
„Moja upornost potiče iz reči mog oca", rekao je Liju 2019. godine za novine Guangming Dejli, „koji je objasnio da o tim… bićima koja su se bazirala na nauci, može da se čita samo u tajnosti".
Predsednik Mao je umro 1976. godine i baš kao što je „užas koji je tokom Kulturne revolucije iskusila Je Venđi" počeo da jenjava i u Problemu tri tela, tako je počela da se rađa i era reformi i otvorenosti spram intelektualizmu i Zapadu, pa je i naučna fantastika počela da se budi dolaskom Denga Sjaopinga i njegovim učvršćivanjem na vlasti 1977. godine.
Deng je te godine objavio da su „nauka i tehnologija primarna produktivna sila".
Naučni umetnički i literarni magazin je počeo da objavljuje originalnu i prevedenu naučnu fantastiku 1979, pa je i mladi Liju po prvi put počeo da piše.
Ali baš kao što je i ponovno pojavljivanje „košmarnih sećanja" ubedilo Je da „prava muka tek počinje" u romanu Problem tri tela, tako je i Komunistička partija Kine ponovo počela da ometa razvoj naučne fantastike.
Oprezni zbog sve jačeg širenja zapadnjačkih ideja u Kini, Dengovi protivnici su počeli da dižu glas protiv njegove liberalne politike, pa je Komunistička partija 1983. godine pokrenula kampanju protiv „duhovnog zagađenja" koje je imalo za cilj „širenje zapadnjačke 'buržoasko-liberalne ideje'", kaže Hua.
Biro zadužen za propagandu je „izdvojio specifične literarne žanrove i krenuo u napad i suzbijanje „naučnofantastičnih dela koja su se bavila duhovima, nasiljem, seksom, nenaučnim pretpostavkama i prikrivenom kritikom socijalizma" - sve su to bile teme koje su proglašene za raspirivanje „duhovnog zagađenja".
Ključni autori, poput Je Jonglija koji je pisao priče o svemirskim putovanjima nakon što je Kina lansirala prvi satelit u orbitu, bili su anatemisani, dok je Naučni umetnički i literarni magazin bio primoran da objavljuje samo naučne radove i da promeni ime u neupadljive Čudne priče.
Za samo nekoliko meseci, Deng je obustavio kampanju, ali „mnogi pisci naučne fantastike su", kako kaže Hua, „razočarani i emotivno povređeni, već bili napustili ovo polje delovanja".
Iako se naučna fantastika ponovo pojavila, politička obzirnost je kočila taj proces.
Prvi roman Liju Cisina, Kina 2185 (sajberpank fantazija koja se bavila vaskrsenjem Maoa u virtualnoj stvarnosti), iz 1989. godine, pruža fascinantan primer naučnofantastičnog narativa „koji je sprečen da se pojavi u štampanom izdanju zbog osetljive društveno-političke teme, ali je kasnije ipak objavljen onlajn", kaže Hua (mnoga takva dela, dodaje ona, kasnije su izbrisana).
Ovaj roman je završen samo dva meseca pre nego što su angažovane trupe koje će u krvi ugušiti proteste na Tjenanmen skveru (na kojem se dešava i uvodno poglavlje romana) - događaju koji će uništiti sve planove magazina Svet naučne fantastike (što je bila najnovija inkarnacija Naučnog umetničkog i literarnog časopisa) da ugosti najveće pisce ovog žanra u Čengduu 1991. godine.
Incident na Tjenanmenu je šokirao potencijalne goste iz drugih zemalja, pa je na kraju konferenciji prisustvovalo samo desetak stranih autora, iako je to trebalo da bude mnogo značajniji skup.
- Kina i danas opravdava nasilje na Tjenanmenu
- Kako Komunistička partija vlada Kinom
- Kako je Kina izgledala osamdesetih godina
Naučna fantastika u Kini danas
Današnja Kina je drugačije mesto on onog u kojem je rastao Liju.
Posle brzog ekonomskog razvoja iz 1990-ih godina, zemlja se modernizovala u prosperitetnu naciju, ali je postala poznata i po tehnologiji za raspoznavanje lica koja je postala alatka za državni nadzor stanovništva, zatim po društvenom kreditnom sistemu koji građane rangira po njihovoj lojalnosti, kao i po svemirskom programu koji sada poseduje najviše veštačkih satelita (više od 600 ih je samo u Zemljinoj orbiti).
„Dramatična transformacija Kine je sama po sebi futuristička", rekao je pisac naučne fantastike Han Song u tekstu iz 2013. godine Kineska naučna fantastika: Odgovor na modernizaciju, u kojem opisuje „naučnu fantastiku" kao termin kojim se opisuje i kinesko ekonomsko čudo.
„Stvarnost… je fiktivni proizvod".
I zaista, u skladu sa tehnološkim razvojem, naučna fantastika je procvetala u Kini.
Zapadnjačke knjige od Hugom nagrađenih autora poput Filipa K. Dika i Artura Klarka, počeli su da pristižu na police knjižara tokom 1990-ih, baš kao i filmovi poput Parka iz doba Jure i Matriksa koji su se pojavili u bioskopima.
Do kraja 20. veka, časopis Svet naučne fantastike je dostigao tiraž od 400.000 primeraka i tako postao najpopularnija publikacija te vrste u Kini.
Još jedna adaptacija Lijuovog dela se pojavila 2019. godine - nastala po noveli Lutajuća Zemlja - i postala ključni faktor kineske naučnofantastične kinematografije nakon što je zaradio zapanjujućih 673 miliona dolara na kineskim bioskopskim blagajnama.
Pa šta se to onda promenilo?
„Državna cenzura je relativno stroga kada se radi o društveno-političkim temama", objašnjava Hua, ali je „relativno relaksirana kada se radi o tehnološko-naučnim delima".
Zbog toga najveći broj pisaca autocenzuriše sopstvena dela, dok se osetljive teme poput alternativne istorije uglavnom izbegavaju.
Sve do 2013. godine narativi koji su uključivali putovanje kroz vreme su bili zabranjeni u TV dramama zbog eventualnog manjka poštovanja prema kineskoj istoriji.
Bez obzira na to, društveno-politička kritika nije potpuno napuštena: „kriticizam spram Kulturne revolucije nije zabranjena tema u Kini", rekao je prevodilac Problema tri tela Ken Liu za portal Redit 2015. godine.
- Epizoda Simpsonovih o „prisilnom radu u Kini" uklonjena u Hongkongu
- Saut park cenzurisan u Kini, autori uputili „izvinjenje"
Ali i pored toga što je Liju proglašen za prvog pisca iz Azije koji je osvojio nagradu Hugo 2015. godine - za priču o astronautu koji pluta na 3,5 miliona kilometara od Zemlje u Međunarodnoj svemirskoj stanici - i ova knjiga kao da je izdala osetljivu prirodu sopstvenog začeća.
Sva poglavlja knjige koja se dešavaju u vreme Kulturne revolucije (kao i uvodno poglavlje romana Problem tri tela, izdanje na engleskom jeziku), u originalnoj kineskoj publikaciji su pomerena u središte knjige zbog straha da će biti ocenjena kao previše politički obojena od državnih cenzora (ovo je bio naročito osetljiv trenutak u vreme kada se obeležavalo 30 godina od kraja Kulturne revolucije).
Osam godina kasnije, prva konvencija naučne fantastike koja je organizovana u Kini i na kojoj su dodeljivane Hugo nagrade, bila je ukaljana kontroverzom nakon što je nekoliko nominovanih autora 2023. godine bilo bez objašnjenja izuzeto od eventualnog osvajanja nagrade što je izazvalo sumnje da je Komunistička partija Kine ovde umešala svoje prste iz političkih razloga.
Beniof i Vajs, čija nova Netfliksova serija počinje na isti način kao i englesko izdanje knjige, ne moraju da brinu zbog cenzure. (Potpuno različita verzija adaptacije romana Problem tri tela je napravljena za kinesko tržište i kao takva je počela da se u Kini prikazuje u januaru 2024. godine).
Umesto toga, zapadnjački producenti serije, čija priča se širi i odudara u odnosu na Lijuove romane, moraće da se suoče sa kritičkim ocenama njihove publike.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
