Sedim u tržnom centru u Iraku, licem u lice sa jednim od najozloglašenijih evropskih krijumčara ljudi.
On se zove Barzan Madžid i traže ga policijske službe u nekoliko zemalja, među njima i Velika Britanija.
Tokom našeg razgovora - i ovde i, narednog dana, u njegovoj kancelariji - on tvrdi da ne zna koliko je migranata prebacio preko Lamanša.
„Možda hiljadu, možda 10.000. Ne znam, nisam brojao."
Naš susret je kulminacija onoga što je izgledalo kao nemoguć zadatak samo nekoliko meseci ranije.
Zajedno sa Robom Laurijem, bivšim vojnikom koji radi sa izbeglicama, rešila sam da pronađem i ispitam čoveka poznatog kao Škorpion.
- BBC istražuje: Razotkrivanje taktika krijumčara ljudi
- Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
- Najopasnije migrantske rute na svetu
Nekoliko godina su on i njegova banda kontrolisali veći deo trgovine ljudima - brodovima i kamionima - preko Lamanša.
Više od 70 migranata poginulo je prelazeći kanal brodom od 2018. godine - prošlog meseca, petoro ljudi je stradalo uz francusku obalu, među njima i jedna sedmogodišnja devojčica.
To je opasno putovanje, ali krijumčarima donosi unosnu zaradu.
Naplaćuju i do 7.000 evra za prelazak brodom, a sa skoro 30.000 ljudi koji su pokušali da pređu 2023. godine, potencijal za profit je očigledan.
Naše interesovanje za Škorpiona krenulo je od male devojčice koju smo upoznali u jednom od migrantskih kampova nadomak Kalea, u severnoj Francuskoj.
Ona je zamalo poginula pokušavajući da pređe Lamanš u čamcu na naduvavanje.
Čamac nije bio primeren moru - bio je jeftin, kupljen polovan u Belgiji - a 19 ljudi u njemu nije imalo pojaseve za spasavanje.
Ko bi poslao ljude na more na taj način?
Kad policija u Velikoj Britaniji uhvati ilegalne imigrante, ona oduzima i pregleda njihove mobilne telefone.
Od 2016. godine nadalje, u njima se neprestano pojavljivao jedan te isti telefonski broj.
Često bi bio sačuvan pod imenom „Škorpion".
Ponekad bi bio sačuvan pod slikom škorpiona.
Martin Klark, viši istražitelj iz britanske Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala (NCA), rekao nam je da su policajci počeli da shvataju da se nadimak „Škorpion" odnosi na iračkog Kurda po imenu Barzan Madžid.
Kao dvadesetogodišnjak 2006. godine, Madžid je i sam bio prokrijumčaren u Veliku Britaniju pozadi u kamionu.
Uprkos tome što mu nije bio odobren boravak godinu dana kasnije, ostao je još nekoliko godina u Velikoj Britaniji - deo toga u zatvoru za prestupe u vezi sa oružjem i drogama.
Konačno je deportovan iz Velike Britanije u Irak 2015. godine.
Ubrzo nakon toga, veruje se da je Madžid „nasledio" biznis krijumčarenja ljudi od starijeg brata, koji je služio zatvorsku kaznu u Belgiji.
Madžid je postao poznat kao „Škorpion".
Između 2016. i 2021, veruje se da je Škorpionova banda kontrolisala najveći deo posla krijumčarenja ljudi između Evrope i Velike Britanije.
Dvogodišnja policijska operacija završila se sudskim presudama za 26 pripadnika bande na sudovima u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Belgiji.
Ali sam Škorpion je uspeo da izbegne hapšenje i dao se u bekstvo.
U njegovom odsustvu, suđeno mu je na belgijskom sudu i proglašen je krivim po 121 tački optužnice za krijumčarenje ljudi.
U oktobru 2022. godine, osuđen je na 10 godina zatvora i novčanu kaznu od 10 miliona evra.
Od tada se ne zna gde se Škorpion nalazi.
To je bila misterija koju smo želeli da rešimo.
Robov kontakt nas je upoznao sa Irancem koji je rekao da je imao posla sa Škorpionom kad je pokušavao da pređe Lamanš.
Škorpion je rekao Irancu da boravi u Turskoj, odakle je koordinisao biznis na daljinu.
U Belgiji smo pronašli Madžidovog starijeg brata - koji je sada izašao iz zatvora.
On je takođe rekao da je vrlo verovatno da je Škorpion u Turskoj.
Za mnoge migrante koji se upute u Veliku Britaniju, Turska je važna usputna stanica.
Zbog njenih imigrantskih zakona, relativno je lako dobiti vizu za ulazak u zemlju iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka.
Dojava nas je odvela do kafića u Istanbulu koji posećuju krijumčari ljudi.
Barzan Madžid je nedavno bio viđen tamo.
Naši prvobitni upiti nisu naišli na dobar prijem.
Pitali smo vlasnika da li može nešto da nam kaže o trgovini ljudima - čitav kafić se naglo ućutao.
Ubrzo posle toga, jedan čovek je prošao pored našeg stola i otkopčao jaknu da nam pokaže da nosi pištolj.
Bio je to podsetnik da imamo posla sa opasnim ljudima.
- Najveća tragedija u Lamanšu: Trudnica i troje dece među poginulima
- „Nisu galebovi, to su krici davljenika": Deset godina od najveće migrantske tragedije u Mediteranu
- „Umesto da nas spasu, potopili su brod“
Naša sledeća stanica je donela rezultate koji su više obećavali.
Rečeno nam je da je Madžid nedavno zamenio 200.000 evra u menjačnici nekoliko ulica dalje.
Ostavili smo tamo naš broj i u po naredne noći zazvonio je Robov telefon.
Na ekranu telefona pisalo je „nepoznati broj" - a na drugom kraju veze se nalazio neko ko je tvrdio da je Barzan Madžid.
Bilo je toliko kasno i neočekivano da nije bilo vremena da se snimi početak razgovara.
Rob se prisetio glasa na vezi: „On mi kaže: 'Čujem da me tražite.' A ja mu kažem: 'Ko si ti? Škorpion?' A on kaže: 'Ha, hoćete tako da me zovete? U redu, može.'"
Nije bilo načina da se utvrdi da li je to stvarno Barzan Madžid, ali detalji koje izneo su se poklapali sa onim što smo već znali.
Rekao je da je živeo u Notingemu sve do 2015. godine kad je deportovan.
Ali je negirao da je upleten u posao sa krijumčarenjem.
„To nije istina!", protestovao je.
„To se samo priča u medijima."
Veza se neprestano prekidala i uprkos našem opreznom insistiranju, nije odao naznake o tome gde se nalazi.
Nismo imali predstavu kada i da li će se ponovo javiti.
U međuvremenu, Robov lokalni kontakt nam je rekao da je Škorpion sada umešan u krijumčarenje migranata iz Turske u Grčku i Italiju.
Ono što smo čuli bilo je uznemirujuće.
I do 100 muškaraca, žena i dece bilo bi natrpano na jahte registrovane da nose najviše 12 ljudi.
Jahtama su često upravljali krijumčari bez iskustva u plovidbi i plovili bi opasnim putevima između grozdova malih ostrva kako bi izbegli obalske patrole.
Mogao je da se zaradi velik novac.
Priča se da su putnici plaćali 10.000 evra po glavi za mesto na jednom od tih brodova.
U proteklih 10 godina, veruje se da je više od 720.000 ljudi pokušalo da pređe istočni Mediteran u Evropu - od njih je poginulo njih skoro 2.500, uglavnom davljenjem.
Džulija Šejfermajer, iz dobrotvorne organizacije SOS Mediteran, kaže da trgovci ugrožavaju živote ljudi: „Mislim da je njima potpuno svejedno da li će ti ljudi preživeti ili umreti."
Negde u to vreme, dobili smo priliku da postavimo to pitanje Škorpionu direktno.
Iz vedra neba, ponovo nas je pozvao.
I ponovo je negirao da je krijumčar.
Međutim, njegova definicija te reči izgleda da se svodila na nekoga ko fizički izvršava taj zadatak, umesto na nekoga ko povlači konce.
„Morate da budete prisutni", rekao nam je on, dodavši: „Čak i sada ja nisam tamo."
On je samo „čovek zadužen za novac", rekao nam je.
Madžid je takođe delovao kao da ima vrlo malo saosećanja za migrante koji su se udavili.
„Bog je zapisao kad ćete da umrete, ali to je ponekad vaša krivica", rekao je on.
„Bog vam nikad ne kaže: 'Ukrcaj se na taj brod'."
Naša sledeća stanica bila je odmaralište Marmaris, gde je turska policija rekla kako veruje da Škorpion ima vilu.
Raspitali smo se unaokolo i dobili poziv od nekoga ko je rekao da je bio u prijateljskim odnosima s njim.
Ona je znala da je Madžid upleten u krijumčarenje ljudi i rekla je da je, iako mu je to izazivalo stres, njegova glavna briga bila novac, a ne sudbina migranata.
„Nije ga bilo briga za njih - to je zaista tužno, zar ne?", rekla je ona.
„To je nešto čega se često setim i osećam sramotu zato što sam čula razne stvari i znam da nisu bile dobre."
Ona je dodala da ga nije videla u njegovoj vili u Marmarisu u skorije vreme, mada joj je neko rekao da bi mogao da bude u Iraku.
To je potvrdio još jedan naš kontakt, koji je rekao da je zapravo video Škorpiona u menjačnici u Sulejmanijahu, gradu u kurdistanskoj regiji Iraka.
Pošli smo na put.
Ako ne budemo uspeli da pronađemo Škorpiona tamo, odlučili smo da ćemo morati da odustanemo od naše potrage.
Ali Robov kontakt je uspeo da stupi u vezu sa njim.
Isprva je bio veoma sumnjičav, zabrinut da nekako planiramo da ga otmemo i vratimo u Evropu.
Usledila je bujica tekstualnih poruka, prvo preko Robovog kontakta, a potom i sa samim Robom.
Škorpion je rekao da bi mogao da se sastane sa nama, ali samo ako bude mogao on da bira mesto sastanka.
To smo isključili, zabrinuti da bi mogao da nam smesti zamku.
A onda je stigla poruka pitajući nas naprosto: „Gde ste?"
Rekli smo mu da smo na putu do obližnjeg tržnog centra.
Škorpion nam je poručio da se sastanemo tamo s njim u kafiću u prizemlju.
Konačno smo ga ugledali.
Barzan Madžid je izgledao kao luksuzni golfer.
Bio je obučen elegantno, u novim crnim farmerkama, svetloplavoj košulji i crnom perjanom prsluku.
Kad je spustio ruku na sto, videla sam da su mu nokti manikirani.
Za to vreme, trojica ljudi su se smestili za obližnji sto.
Njegovo obezbeđenje, pretpostavili smo.
Još jednom je negirao da je veliki igrač na vrhu kriminalne organizacije.
Rekao je da su drugi članovi bande pokušali da ga optuže.
„Nekoliko ljudi, kad su bili uhapšeni, rekli su: 'Radimo za njega'. Želeli su da dobiju umanjenu kaznu."
Takođe je delovao ogorčeno što su drugi krijumčari dobili britanske pasoše i nesmetano nastavili sa svojim poslom.
„Za tri dana, jedan tip je poslao 170-180 ljudi iz Turske u Italiju, još uvek u posedu britanskog pasoša!", kazao je on.
„Želim da odem u neku drugu zemlju da tamo vodim posao. Ali ne mogu."
Kad smo ga pritisnuli u vezi sa njegovom odgovornošću za smrt migranata, ponovio je ono što je rekao preko telefona - da je on samo uzeo novac i rezervisao mesta.
Za njega je krijumčar neko ko ukrca ljude na brod i kamion i preveze ih: „Nikad nisam ukrcao nikoga na brod i nikad nikoga nisam ubio."
Razgovor se završio, ali je Škorpion pozvao Roba da vidi menjačnicu u kojoj radi u Sulejmanijahu.
Bila je to mala kancelarija - na izlogu je bio ispisan tekst na arapskom i par brojeva mobilnih telefona.
Ljudi su dolazili ovamo da plate za prelazak.
Rob je rekao da je, dok je bio tamo, video čoveka koji donosi kutiju punu gotovine.
U tim prilikama, Škorpion je govorio o tome kako je ušao u ovaj posao 2016. godine, kad su mnoge hiljade ljudi putovale u Evropu.
„Niko ih nije terao. Oni su sami to želeli", rekao je.
„Preklinjali su krijumčare: 'Molimo vas, molimo vas, učinite nam to.' Ponekad bi im krijumčari rekli: 'Samo Boga radi, pomoći ću im.' I onda se oni žale, kažu: 'Oh, pa ovo pa ono…' Ne, to nije istina."
Između 2016. i 2019. godine, Škorpion je rekao da je bio jedan od dvojice glavnih ljudi koji su vodili operacije u Belgiji i Francuskoj, i priznao je da su u to vreme kroz njegove ruke prolazili milioni dolara.
„Ja sam obavljao sve te stvari. Novac, lokacije, putnike, krijumčare… Ja sam bio posrednik između svih njih."
Negirao je da se još uvek bavi krijumčarenjem ljudi, ali su njegova dela to opovrgavala.
Škorpion to nije shvatio, ali dok je skrolovao kroz svoj mobilni telefon, Rob je ugledao odraz ekrana na uglačanom ramu slike na zidu iza njega.
Rob je uspeo da vidi spisak brojeva pasoša.
Kasnije smo saznali da ih krijumčari šalju iračkim zvaničnicima.
Oni bi potom bili potkupljeni da izdaju lažne vize migrantima kako bi mogli da otputuju u Tursku.
Tada smo poslednji put videli Škorpiona.
U svakoj fazi naše istrage smo delili sva naša otkrića sa vlastima u Velikoj Britaniji i Evropi.
An Lukovajk, državna tužiteljka u Belgiji koja je učestvovala u osuđivanju Škorpiona, još uvek se nada da će on jednog dana biti izručen iz Iraka.
„Važno nam je da pošaljemo poruku da ne možete da radite šta god vam padne na pamet", kaže ona.
„Na kraju ćemo ga uhvatiti."
Pogledajte video: BBC u patroli sa obalskom stražom Tunisa
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
