Slanje flaša sa pirinčem u Sjevernu Koreju

„Sjeverni Korejci su odsečeni od ostatka svijeta, ni bespogovorno slušaju državu, plašeći se posljedica bilo kakve pobune. Ovo je samo najmanje što mogu da uradim da im pomognem"

8677 pregleda 3 komentar(a)
Park Džung Oh šalje flaše punjene pirinčem u Sjevernu Koreju više od deset godina, Foto: AFP
Park Džung Oh šalje flaše punjene pirinčem u Sjevernu Koreju više od deset godina, Foto: AFP

Sunce je sijalo, ali je vazduh u aprilu još uvek bio prohladan na ostrvu Seokmodo, u Južnoj Koreji.

Park Džung Oh je stajao na obali, nervozno bacajući plastične flaše pune pirinča u vodu - sa Severnom Korejom kao njegovom namenjenim odredištem.

Park ove flaše šalje skoro čitavu deceniju, ali to nije mogao da radi otvoreno otkako je Južna Koreja zabranila slanje anti-severnorejskih materijala preko granice u junu 2020. godine.

„Šaljemo im ove flaše zato što ljudi iste nacionalnosti umiru od gladi, je li to toliko pogrešno?", zapitao se ovaj 56-godišnjak

U septembru prošle godine, Ustavni sud je proglasio zabranu.

A opet Park nije želeo odmah da privuče previše pažnje na sebe.

U vremenskoj prognozi je bilo najavljeno da će plima i oseka biti naglašeniji, tako da bi flaše mogle da stignu do Severne Koreje brže.

„To je bio simboličan novi početak mog aktivizma", rekao je on.

Park je prebegao iz Severne Koreje pre 26 godina.

Njegov otac je bio špijun za Severnu Koreju, ali je odlučio da prebegne u Južnu Koreju, primoravši čitavu njegovu porodicu da ga sledi.

Režim je pokrenuo kampanju njihovog blaćenja, zarekavši se da će proganjati svakoga od njih ponaosob.

Dok je živeo u Severnoj Koreji, on je često na ulici viđao tela ljudi koji su umrli od gladi.

Međutim, bio je zapanjem kad mu je jedan misionar koji je često putovao u Kinu ispričao kako vojnici, naoružani puškama, upadaju u pokrajinu Hvanhe i oduzimaju sve useve tokom sezone žetve, ostavljajući zemljoradnike da umiru od gladi.

Ranije nije čuo da neko umre od gladi u oblasti poznatoj po proizvodnji pirinča.

Park je 2015. godine osnovao Keun Saem sa suprugom da bi slao zalihe u plastičnim flašama u pokrajinu Hvanhe.

Oni su konsultovali lokalne brodare i Korejski institut za okeansku nauku i tehnologiju povodom termina visokih plima.

A u danima kada voda teče brže, potrebno je oko četiri sata da flaše stignu do Severne Koreje.

Pored jednog kilograma pirinča, dvolitarske plastične flaše sadrže i USB-ove sa kej-pop pesmama, serijama sa radnjom smeštenom u Severnoj Koreji kao što je Ljubav je hitno sletanje, video spotovima koji porede dve Koreje i digitalnom kopijom Biblije.

Otkako su elektronsku uređaji kao što su kompjuteri i mobilni telefoni postali uobičajeni, Park veruje da konzumiranje takvih sadržaja ne bi trebalo da bude velika prepreka sa Severne Korejce.

„Mnogi ljudi misle da nema struje u Severnoj Koreji, ali ja sam čuo da ima mnogo solarnih panela koji stižu iz Kine, koji mogu da se koriste za punjenje baterija, naročito leti."

Ponekad se u svaku bocu ubaci i novčanica od jednog dolara da bi primalac mogao da je razmeni za kinesku ili severnokorejsku valutu.

Zaključno sa prošlom godinom, zvanični kurs je bio 160 severnokorejskih vona za jedan američki dolar.

Zna se da je kurs na crno više nego 50 puta viši.

Tokom pandemije, Park i njegova žena su u boce stavljali sredstva protiv bolova i maske - vrlo traženu robu pošto su Severni Korejci bili odsečeni od ostatka sveta.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Ali bračni par je mogao da šalje flaše samo u tajnosti zbog zabrane, koja je stupila na snagu u decembru 2020. godine.

Nekoliko meseci ranije, moćna sestra Kim Džong Una Kim Jo Džong izdala je upozorenje da aktivisti ne šalju letke protiv Severne Koreje, optuživši ih za kršenje inter-korejskih sporazuma.

Nekoliko dana kasnije, Severna Koreja je digla u vazduh izuzetno simboličnu zajedničku kancelariju za vezu u Kaesongu, gradu blizu demilitarizovane zone.

Zakon se pokazao izuzetno kontroverznim.

Kritičari su ga zvali „odredba Kim Jo Džong", optuživši vladu pod bivšim predsednikom Mun Džeinom da je suviše spremna da ugađa Severnoj Koreji, vlasti su ga branile, rekavši da je njegova svrha zaštita bezbednosti graničnih oblasti i stabilizacija inter-korejskih odnosa.

Getty Images

„Ophodili su se prema nama kao prema kriminalcima.

„Odlazio sam u policijsku stanicu na razgovor skoro tri godine, osećao sam se iscrpljeno i izmučeno", priseća se Park.

Uprkos ukidanju zabrane, Parku je postalo sve teže da šalje flaše.

Crkve i organizacije za zaštitu ljudskih prava nekada su davale donacije, koje su u međuvremenu presušile.

I drugi prebegli takođe žele da šalje ove flaše u domovinu, tako da se svako od njih svaki put uloži 200.000 vona (147 američkih dolara).

Njihov odnos sa meštanima takođe se pogoršao od usvajanja zakona iz 2020. godine, jer veruju da ono što Park radi ugrožava njihovu bezbednost.

Većina nije pokazala interesovanje za ono što su radili pre, a čak ih je i glavešina obližnjeg sela nekada savetovao koja su najbolja mesta za bacanje flaša, a ponekad im se čak i lično pridruživao.

Ovaj put je Park morao da baca flaše pod budnim okom desetine policajaca, marinaca i vojnika.

Oni su bili spremni da služe kao posrednici, ali su i uporno ispitivali Parka da li ima nečeg poverljivog ili osetljivog u flašama.

On, međutim, nikad nije pomišljao na to da odustane.

„Jednom sam čuo da je jedna Severna Korejka bila sumnjičava prema pirinču u flaši, pa je skuvala pirinač i dala ga psu.

„I budući da je psu bilo dobro, pojela je pirinač i ocenila da je njegov kvalitet veoma dobar, zato ga je prodavala po visokoj ceni i za to kupila veliku količinu jeftinih žitarica kao što je kukuruz", kaže Park.

Devetočlana porodica koja je prebegla iz Severne Koreje početkom 2023. rekla je da su oni redovno primali flaše i slali Parku poruke zahvalnice.

Pre četiri godine mu se još jedna žena koja je uspela da pobegne zahvalila što joj je spasao život slanjem flaša.

Park nikad nije sreo nijednog od primalaca uživo, budući da je samo želeo da pomogne ljudima, a ne da skuplja pohvale.

„Severni Korejci su odsečeni od ostatka sveta, ni bespogovorno slušaju državu, plašeći se posledica bilo kakve pobune.

„Ovo je samo najmanje što mogu da uradim da im pomognem", kaže on.


Pogledajte i ovaj video:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: