Amnesti internešenel: Broj izvršenih egzekucija uvećan za 30 odsto, Iran sproveo tri četvrtine

Ne postoje zvanične brojke iz Kine o pogubljenjima, ali Amnesti procjenjuje da je prošle godine u ovoj zemlji izvršena smrtna kazna nad hiljadama ljudi

7904 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

U svetu je ponovo skočio broj pogubljenja, prema najnovijim podacima Amnesti internešenela.

Grupa za zaštitu ljudskih prava zabeležila je 1.153 pogubljenja 2023. godine, što je povećanje od 31 odsto sa 883 poznata slučaja pogubljenja iz 2022. godine.

To je najviša cifra koju je Amnesti internešenel zabeležio od 2015. godiine, kad je zabeleženo 1.634 pogubljenja.

„Za ogroman skok u zabeleženim pogubljenjima najzaslužniji je prevashodno Iran.

„Iranske vlasti su pokazale potpuno nepoštovanje prema ljudskom životu i pojačale pogubljenja za prekršaje u vezi sa drogama, dodatno istakavši diskriminatorni uticaj smrtne kazne na najmarginalizovanije i najsiromašnije zajednice Irana", kaže Agnes Kalamard, generalna sekretarka Amnesti internešenela.

Iako izveštaj pokazuje da je Iran zaslužan za najviše zabeleženih smrti, sa najmanje 853 ljudi nad kojima je izvršena smrtna kazna, Amnesti internešenel veruje da je Kina zemlja sa najviše pogubljenja.

Ne postoje zvanične brojke iz Kine o pogubljenjima, ali Amnesti procenjuje da je prošle godine u ovoj zemlji izvršena smrtna kazna nad hiljadama ljudi.

Amnesti takođe ističe da se broj izrečenih smrtnih kazni u svetu povećao za 20 odsto 2023. godine.

To je najveći broj izrečenih smrtnih kazni od 2018. godine.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Koje zemlje najviše koriste smrtne kazne?

Amnesti tvrdi da su pet zemalja sa najvećim brojem pogubljenja 2023. bile: Kina, Iran, Saudijska Arabija, Somalija i SAD.

Samo Iran je bio zaslužan za 74 odsto svih zabeleženih pogubljenja, dok je Saudijska Arabija bila zaslužna za 15 odsto.

Kao i u slučaju Kine, Amnesti tvrdi da nije mogao da dođe do zvaničnih brojki iz Severne Koreje, Vijetnama, Sirije, Palestinskih teritorija i Avganistana.

Koliko zemalja je ukinulo smrtnu kaznu?

Broj zemalja koje su ukinule smrtnu kaznu je skočio sa 48 zemalja 1991. godine na 112 zemalja 2023. godine.

Devet zemalja je sprovode samo za najteže zločine, dok 23 zemlje koje imaju smrtnu kaznu nisu koristile ovaj oblik kažnjavanja najmanje poslednju deceniju.

Kako zemlje širom sveta izvršavaju smrtne kazne?

Postojala su četiri poznata metoda pogubljenja 2023. godine, sa obezglavljivanjem primenjenim samo u Saudijskoj Arabiji.

Prošle godine je sedam zemalja koristilo vešanje, šest streljanje, a tri su davale smrtonosne injekcije.

Šef za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Tirk kaže: „Izvršenje smrtne kazne je izuzetno teško pomiriti sa ljudskim dostojanstvom, osnovnim ljudskim pravom na život i pravom na život lišenim torture i surovog, nehumanog ili ponižavajućeg ophođenja ili kazne."

AFP

Oslobađanje od optužbe

Oslobađanje od optužbe je kad je, nakon izricanja presude i okončanja žalbenog procesa, osuđena osoba kasnije oslobođena krivice ili svih krivičnih optužbi, i stoga se smatra nevinom u očima zakona.

Amnesti interenešenel je zabeležio 9 oslobađanja od optužbe zatvorenika osuđenih na smrtnu kaznu u tri zemlje: Kenija (5), SAD (3), Zimbabve (1).

Aktivisti za ljudska se bore protiv smrtne kazne kako bi se sprečilo da ljude proglase nevinima nakon što su pogubljeni.

Odvraćanje

Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija kaže da zemlje koje imaju smrtnu kaznu uglavnom ne odustaju od nje „zbog mita da ona odvraća od zločina".

Konsenzus među sociološkim naučnicima je da je efekat odvraćanja smrtne kazne u najboljem slučaju nedokazan.

Neki kažu da od svega od zločina najviše odvraća verovatnoća da će neko biti uhvaćen i kažnjen.

Godine 1988, sprovedena je anketa za UN da bi se utvrdio odnos između smrtne kazne i stope ubistava.

To je potom ažurirano 1996. godine.

Tu se zaključilo: „Istraživanje nije uspelo da pronađe naučni dokaz da pogubljenja imaju veći efekat odvraćanja od zločina od doživotne zatvorske kazne."

SAD koriste smrtne komore za pogubljenje zatvorenika nakon njihovog boravka u delu zatvora sa osuđenicima na smrt

Uticaj na decu

Godine 2010, 14 zemalja, među njima Alžir, Argentina, Kazahstan, Meksiko i Turska, okupile su se da osnuju Međunarodnu komisiju protiv smrtne kazne.

Komisija je u međuvremenu narasla na 24 zemlje članice, uključivši Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju, Nemačku i Togo.

U najnovijem izveštaju, objavljenom prošle godine, Komisija je istakla da su u mnogim zemljama deca u opasnosti od pogubljenja uprkos tome što Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta zabranjuje tu praksu.

Konvencija je na snazi u 196 zemalja.

Američko udruženje psihologa (APA) poziva na američke savezne države da zabrane primenu smrtne kazne na mlađe od 21 godinu.

Ono je napisalo: „Zasnovano na aktuelnim saznanjima nauke, za mozak osobe starosti od 18 do 20 godina ne može da se kaže da je značajno drugačiji od osoba koje imaju17 godina."

Udruženje potom dodaje: „Iste karakteristike mladosti i nezrelosti koje opravdavaju da se ne izriče smrtna kazna za 16-godišnjake i 17-godišnjake prisutne su i kod osoba starosti od 18 do 20 godina."

Na decu ovo ne utiče samo kad budu pogubljena.

„Za razliku od bilo kojeg drugog oblika kazne za kriminalce, pogubljenje roditelja trajno lišava dete prilike da razvije odnos sa roditeljem", kaže Komisija.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: