„Ja nisam Rus, ja sam rusofil", odbrusio je Tihomir Perić, predsednik niškog ogranka Ruske stranke, u razgovoru sa novinarima.
Upravo bi ova stranka mogla da postane odlučujući faktor u borbi za prevlast u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji, jer je osvojila jedan mandat - toliko nedostaje Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i njenim koalicionim partnerima da steknu većinu u budućem gradskom parlamentu, pokazuju zvanični rezultati izbora od 2. juna.
Ruska stranka je na izborima u Nišu, ali i u Beogradu, kao i na decembarskim parlamentarnim izborima, učestvovala kao manjinska stranka, pa nisu morali da se bore da pređu cenzus, već samo da pređu takozvani prirodni prag za ulazak u skupštinu.
„Manjinskom strankom čini nas naša politika, kao i nešto malo Rusa koje imamo među članovima", kaže Predrag Stanković iz Niša, potpredsednik lokalnog ogranka Ruske stranke, za BBC na srpskom.
Dodaje da „trenutno nema pristup evidenciji o tačnom broju ruskih državljana koji su članovi stranke".
„Rusima koji su se doselili od početka rata u Ukrajini se možda ne sviđa ime naše stranke, ali oni slobodno mogu da se vrate u Rusiju", kaže Stanković.
- Protiv sankcija Rusiji, ali za selidbu u Zapadnu Evropu - kako razmišlja prosečan mladi čovek u Srbiji
- Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
- Da li u Srbiji možete da odgovarate za isticanje ruskog ratnog simbola - „Z"
- Pretnje proterivanjem zbog kritike Moskve - lažna vest uznemirila Ruse u Srbiji
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, u Srbiju su se doselile desetine hiljada Rusa, ali oni nemaju pravo da glasaju na lokalnim izborima u Srbiji.
Jedna od njih je Marina Bulganjina, koja u Beogradu živi već više od dve godine.
„Nisam čak ni čula za tu stranku", kaže Bulganjina za BBC na srpskom.
Kada je marta ove godine u Beogradu organizovano biračko mesto kako bi mogli da glasaju na ruskim predsedničkim izborima, ime predsednika Rusije Vladimira Putina zaokružilo je tek oko tri odsto njih.
Decembra 2023, na parlamentarnim izborima u Srbiji, Ruska stranka je osvojila jedan mandat i prvi put ušla u republičku skupštinu, gde je predstavlja predsednik stranke Slobodan Nikolić.
Na lokalnim izborima u Beogradu 2. juna, osvojili su dva mandata za gradsku skupštinu, takođe kao manjinska stranka.
Prema podacima popisa 2022. godine, u Srbiji živi oko 10.500 Rusa, a prema Zakonu o popisu, u taj broj ulaze stalno naseljeni stranci, kao i stranci sa odobrenim privremenim boravkom.
To znači da u podatke popisa ulaze samo novopridošli Rusi, koji su od februara 2022, kada je počela invazija na Ukrajinu, do oktobra 2022, kada je sproveden popis, uspeli da administrativno regulišu boravišni status.
Koga predstavlja Ruska stranka?
„Članovi stranke su rusofili, Srbi kojima je Rusija u srcu, kao i ruski potomci", rekao je lider Ruske stranke Slobodan Nikolić u intervjuu 2018. godine.
Stanković kaže da je članstvo danas „šarenoliko".
„Imamo mlade koji su oduševljeni likom i delom Vladimira Putina, a među starijima je dosta bivših članova Srpske radikalne stranke koji su, razočarani politikom Vojislava Šešelja, prešli kod nas".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Nišu živi 121 Rus, tačnije onih koji su se izjasnili da su ruske nacionalnosti.
„I ja sam Rus, izjasnio sam se tako na poslednjem popisu", kaže Nišlija Predrag Stanković.
Neposredno nakon što je niška izborna komisija u ponedeljak saopštila da lista oko SNS ima 30 mandata, odnosno jedan manje od potrebne većine, u sedištu te stranke organizovano je slavlje kojem je prisustvovao i Tihomir Perić, i najavljeno formiranje vlasti uz njegovu pomoć.
Za Rusku stranku je, prema podacima izborne komisije, u Nišu glasalo 1.224 ljudi.
„Presudilo je to što znam lidera SNS u Nišu Dragoslava Pavlovića, a i prepoznajem nacionalni potencijal kojem pripadam ceo život", rekao je Perić novinarima 3. juna.
Na insistiranje novinara da se obrati na ruskom jeziku, Perić je odgovorio: „Ja sam Srbin, ali što mi niste rekli da pozovem Ruse i Ruskinje koje su na listi? Nisam Rus, ja sam rusofil".
Portal Južne vesti ranije je pisao da je Tihomir Perić dugogodišnji gradski i opštinski odbornik i da je tri decenije bio istaknuti član Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, iz koje je proistekla Srpska napredna stranka.
Perić je u martu 2023. izjavio da tri godine nije bio politički aktivan, ali je tada postavljen za poverenika Ruske stranke za Niš i Nišavski okrug.
Lider stranke kaže da neće razgovarati sa predstavnicima opozicije u Nišu, jer je jedan od njih, doktor Dragan Milić, „uvredio i diskriminisao Ruse izjavom da on nije sreo nijednog (Rusa) u Nišu", rekao je Nikolić.
Stanković kaže da „nije oduševljen" koalicijom sa Srpskom naprednom strankom, jer su, kako kaže, „zapostavili poljoprivredu u zemlji".
„Morali smo da izaberemo manje zlo", dodaje.
Na izbornoj listi Ruske stranke u Nišu bilo je samo osam imena (gradski parlament ima 61 odborničko mesto), a gradska izborna komisija dodelila joj je status nacionalne manjine.
Od osam imena i prezimena na listi Ruske stranke, sedam je tipično srpsko.
Izborni zakon u Srbiji predviđa posebna pravila za proglašavanje izborne liste nacionalne manjine.
Kako bi lista bila proglašena, Republička izborna komisija treba da potvrdi da je „osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima", objašnjavaju iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Zakon nalaže izbornoj komisiji i da rešenjem odbije manjinsku izbornu listu ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon.
- Ko se takmiči na lokalnim izborima u Nišu
- Ko je doktor Dragan Milić, neočekivani dobitnik lokalnih izbora u Nišu
Šta je politika Ruske stranke i ko je podržava?
Ruska stranka osnovana je 2013. godine u Šapcu, sa ciljem, kako kažu, da ojačaju saradnju sa Rusijom.
Na sajtu stranke piše da se zalažu za pristupanje Srbije Evroazijskoj ekonomskoj uniji i BRIKS-u, kao i za članstvo Srbije u ODKB, koja je proruski pandan NATO alijansi.
Protive se članstvu u EU i NATO.
„Ulaskom u Evroazijski savez spasićemo Kosovo, jer to tada postaje rusko Kosovo", istakao je predsednik stranke u intervjuu pre pet godina.
Proteklih meseci, Kosovo je bilo okosnica njihove predizborne kampanje za protekle parlamentarne i lokalne izbore.
„Za razliku od drugih stranaka koje se samo deklarativno zalažu za odbranu Kosova i Metohije [...], Ruska stranka se zalaže za povratak Srbije na Kosovo i Metohiju po svaku cenu, a to ćemo i učiniti uz pomoć naše braće sa Istoka, Ruske Federacije i NR Kine", navodi se u predizbornom saopštenju Ruske stranke.
- O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
- Poslednji kolektivni centar u Srbiji: Četvrt veka čekanja
Ruska stranka se protivi ozakonjivanju istopolnih brakova, organizovanju LGBT okupljanja i proizvodnji genetski modifikovanih proizvoda, a zastupaju i antimigrantske stavove.
Ovo nije prvi put da je Ruska stranka osvojila mandate u Nišu - prethodno su imali manji broj mandata u gradskom parlamentu, kao i u opštinama Niška Banja i Medijana.
Stanković tvrdi da su ovogodišnju predizbornu kampanju finansirali „iz sopstvenog džepa".
„Štampali smo samo hemijske i upaljače, vrlo skromno, ali glasači su nas ipak prepoznali", dodaje.
Stranka je prethodno učestvovala na beogradskim izborima 2018, kao i parlamentarnim izborima 2020, ali tada nisu prešli cenzus.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Ruski uticaj u Nišu
Iako Ruska stranka prvi put ulazi u vlast na jugu Srbije, Niš je već više od decenije jedan od centara ruskih aktivnosti u Srbiji.
U tom gradu je 2012. godine osnovan Srpsko-ruski humanitarni centar, koji deklarativno obučava pripadnike službi za reagovanje u vanrednim situacijama, mada je njihova uloga delimično obavijena velom tajne.
Evropska unija je u više navrata zahtevala od Srbije zahtevala da „informiše EU o aktivnostima centra u Nišu i njegovoj uključenosti u sistem upravljanja vanrednim situacijama", između ostalog i u godišnjem izveštaju iz novembra 2023. godine.
Rusija je još 2014. godine zatražila od Srbije da se Centru dodeli status diplomatskog predstavništva, što je dočekano negodovanjem pojedinih EU zvaničnika i Amerike, a do danas nije sprovedeno.
U junu 2022. godine, Demostat je objavio da Srbija navodno planira da preduzme prve korake ka ukidanju Rusko-srpskog humanitarnog centra, u cilju usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom prema Rusiji, ali ni to do danas nije sprovedeno.
Ko je Slobodan Nikolić?
Predsednik Ruske stranke je rođen 1957. godine u Šapcu, a po obrazovanju je ekonomista.
Radio je u Zavodu za statistiku, bio je direktor firme „Zorka - zaštita bilja", a bavio se i privatnim biznisom, navodi se na sajtu stranke.
Bio je i potpredsednik Narodne seljačke stranke.
Nikolić je i na čelu udruženja Seoski prag, koje se bavi bračnim posredovanjem srpskih muškaraca i žena iz Rusije, Belorusije i Ukrajine.
Seoski prag je ogranak Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Vladimir Putin", a Nikolić je predsednik i te organizacije.
„Moja majka je bila nastavnica ruskog jezika i književnosti, što se kaže, ljubav prema ruskoj kulturi primio sam s majčinim mlekom", rekao je Nikolić 2014. godine u intervjuu za časopis „Ruski dom", koji izdaje Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu (RCNK).
RCNK je predstavništvo Federalne agencije ,,Rossotrudničestvo" u Srbiji, koje je pod okriljem ruskog Ministarstva spoljnih poslova, i bavi se „promocijom ruskog obrazovanja, nauke i kulture", navodi se na njihovom zvaničnom sajtu.
Od početka invazije na Ukrajinu, ruska federalna agencija je pod sankcijama EU, SAD i drugih zemalja, ali ne i Srbije, koja nije uvela nikakav oblik sankcija Rusiji.
Pogledajte video: Braća po krvi - unutar srpskog proruskog pokreta
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
