„U opasnosti je sama duša Evrope", upozorio je španski premijer Pedro Sančez kolege evropske političare levog centra koji su se okupili u Rimu pred tešku izbornu trku za novi sastav Evropskog parlamenta.
Ulog je kako zaustaviti naizgled nezaustavljivi uspon desničarskih i ultradesničarkih stranaka na izborima za Evropski parlament, koji su počeli u četvrtak, 6. juna u Holandiji, a nastaviće se u svih 27 zemalja članica Evropske unije (EU) sve do nedelje.
Samo četiri zemlje članice EU imaju u vladama levičarske ili partije levog centra, a njihov skorašnji učinak na biralištima bio je loš.
Predskazanja za ove izbore nisu dobra po levicu.
Evropska levica je „lošeg zdravlja", kaže profesor Mark Lazar sa Pariskog instituta političkih nauka i rimskog Univerziteta LUISS, kao posledica postojanog pada koji je započeo krajem 1990-ih i početkom 2000-ih.
- Zašto su evropski izbori važni i kako funkcionišu
- Krajnja desnica stremi uspehu na evropskim izborima i odbacuje nemački AfD
- Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
Levi centar u EU čini drugu najveću grupaciju u odlazećem sastavu Evropskog parlamenta.
Poznat kao Napredni savez socijalista i demokrata (SiD), prema projekcijama, u najboljem slučaju će zadržati svojih 139 poslaničkih mesta u parlamentu koji broji 720.
Evropske stranke sa desnice su te koje su dobile vetar u leđa a bilo koji uspeh koji bude ostvarila levica najverovatnije će biti narušen gubicima negde drugde.
U samo četiri zemlje su socijalisti i demokrate projektovani da izađu kao pobednici - u Švedskoj, Danskoj, Litvaniji i na Malti.
A čak i tad, danske socijaldemokrate pod premijerkom Mete Frederiksen se spremaju za veliki pad podrške.
Njihova je jedna od četiri od 27 zemlja članica sa levičarskom ili strankom levog centra na čelu.
Španija, Nemačka i Malta su preostale tri.
Očekuje se da će španske socijaliste pod Pedrom Sančezom i nemačke socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca preteći njihovi konzervativni protivnici - Demohrišćani u Nemačkoj i Popularna partija (PP) u Španiji.
Šolcova stranka postojano gubi podršku otkako je pobedila na saveznim izborima 2021. godine i sada se bori za drugo mesto sa ultradesničarskom AfD.
Pedro Sančez je u boljem položaju zbog kontroverzne pogodbe o amnestiji koju je sklopio sa katalonskim strankama koje se zalažu za nezavisnost.
Ali to ga je takođe izložilo kritikama PP-a i ultradesničarskog Voksa.
- Zašto u Španiji opada podrška krajnjoj desnici, a raste u Evropi
- Španski premijer neće podneti ostavku uprkos optužbama protiv njegove žene
Za neke opozicione stranke na levici situacija bi mogla da se završi mnogo gore, jer bi mogla da ih porazi krajnja desnica.
Pavel Zerka, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za inostrane odnose, kaže da su se stranke levog centra poslednjih godina udaljile od tradicionalnih socijalističkih ideja ka liberalnijoj politici, tako da su trenutno „suviše slične" desnom centru, koji je „jednako proevropski, sa sličnim stavovima prema ekonomskoj politici i klimi".
Najnovije ankete pokazuju da većina Evropljana smatra siromaštvo, javno zdravlje, privredu i odbranu i bezbednost EU najvećim razlozima za zabrinutost.
I dok manifest SiD-a obećava da će se baviti upravo ovim pitanjima, profesor Mark Lazar kaže da je za mnoge glasače to prekasno, jer levica nije uspela da ih zaštiti kad je za to imala priliku.
Dok se levica približavala centru po pitanju društveno-ekonomskih borbi, desnica i krajnja desnica su jačale, kaže Pavel Zerka.
Policijski kordoni, čiji je cilj bio da odbije ekstremnije partije, potom su učvrstili percepciju da su oni, a ne levica, ti koji su prava opozicija centru.
Levica je zatim počela da se zalaže za pitanja kao što su rod, prava LGBT zajednice i zelenu politiku: popularna kod urbanih mladih glasača, ali ne toliko kod porodica iz radničke klase.
„U mnogim evropskim zemljama levi centar se sada doživljava kao bogata napredna elita iz gradova", tvrdi Zerka.
Neke stranke na levici su to shvatile, pa su počele da mešaju naprednu sa konzervativnom politikom.
Danske socijaldemokrate su zauzele čvrst stav po pitanju migracije, dok rumunske socijaldemokrate kombinuju konzervativne vrednosti i evroskeptične sklonosti sa ekonomskom politikom levog centra.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Migracija je oblikovala i definisala evropsku političku debatu u poslednjoj deceniji i mnogi „stariji levičarski" glasači su odgovore potražili negde drugde.
Francusko Nacionalno okupljanje, predvođeno sa Marin Le Pen i Žordanom Bardelom, bilo je uspešnije od većine u privlačenju glasača sa svojom anti-migrantskom platformom.
Nacionalno okupljanje je ubedljivo ispred bilo kog drugog rivala na ovim izborima.
Francuska studija sprovedena neposredno posle francuskih izbora iz 2022. godine pokazala je da je 42 odsto muškaraca i žena iz radničke klase glasalo za Marin Le Pen.
Jedan gradonačelnik iz Nacionalnog okupljanja izjavio je da je levica „zaboravila vlastite fundamentalne principe kad je podržala manjine umesto radnike - dok smo mi bili ti koji smo ih branili".
Sa druge strane Alpa, italijanska Demokratska stranka (PD) imala je problema da pronađe koherentnu priču koja bi parirala antiimigrantskoj poruci ultradesničarske Braće Italije (FdI) Đorđe Meloni.
Ona ostaje u unutrašnjem raskolu i opoziciji, ali bi trebalo da bude druga posle FdI na ovim izborima.
Nisu sve vesti samo loše za levicu.
Francuski socijalisti imaju novu uzdanicu u Rafaelu Gluksmanu, koji je kao umereni, proevropski lider iznikao iz raspada saveza levičarskih stranaka sa francuskih izbora od pre dve godine.
Umereni glasači se odavno osećaju otuđeni antikapitalističkim evroskeptikom Žan-Likom Melenšonom, koji se godinama doživljava kao najistaknutija ličnost francuske levice.
Poslanik Evropskog parlamenta od 2019. godine, Gluksman se ne nada da će dostići Nacionalno okupljanje Žordana Bardele, ali se bori za drugo mesto sa centrističkom listom Obnova koju podržava predsednik Emanuel Makron.
Očekuje se da će švedska Socijaldemokratska stranka osvojiti 30 odsto glasova u junu, a i dalje je najveća partija u Švedskoj, iako je u vladi koalicija desnog centra.
Ali to su sitne pobede za pokret koji je nekada dominirao evropskom scenom.
Poslednjih 10 godina je EU prošla kroz događaje koji su imali potencijal da ojačaju tradicionalnu proevropsku levicu - od kovida-19 do rata u Ukrajini i borbe protiv klimatskih promena - jednom kad je postala očigledna važnost reakcije udružene Evrope.
I tako je aktuelna kriza troškova života mogla da bude prilika za levičarske političare da se zalažu za jače socijalne mere.
- Ko je Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu
- „Glasajte ili se suočite sa ratom“: Oštro upozorenje poljskog premijera uoči evropskih izbora
- „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna", kaže poljski premijer
Deo problema mogao bi da leži u današnjim liderima, veruju komentatori.
Olaf Šolc se suočio sa optužbama da se koleba oko Ukrajine, dok je liderka italijanske levice Eli Šlajn kritikovana zato što je suviše polarizujuća.
„Dugo vremena nismo imali velike levičarske lidere kao što su Toni Bler, Gerhard Šreder ili Fransoa Miteran", tvrdi profesor Lazar.
„Sada kada pomislimo na liderstvo u Evropi, pomislimo na Viktora Orbana u Mađarskoj, Đorđu Meloni u Italiji i Marin Le Pen u Francuskoj."
Zbog toga je Rafael Gluksman u Francuskoj izazvao toliko mnogo interesovanja među glasačima za relativno kratko vreme i zašto obećava sledbenicima da će predstavljati „veliko, sjajno iznenađenje" ovih izbora.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
