Apolo 11 je 1969. godine odneo Baza Oldrina i Nila Armstronga na mesečevu površinu, a naredne Apolove misije omogućile su još desetorici Amerikanaca da hodaju po Mesecu sve do decembra 1972. godine, kad su SAD prestale da šalju ljudske posade.
Sada, nakon pauze od više od pola veka, obnovljeno je interesovanje za put do Meseca.
Sjedinjene Američke Države rade na planu da ponovo pošalju astronaute, među njima i jednu ženu.
- Može li bilo ko 'posedovati' Mesec
- „Amerika se vratila na Mesec": Prva privatna kompanija spustila letelicu na Zemljin satelit
- Kako izgleda šetnja po Mesecu
Amerika u tome nije usamljena, jer Kina i Indija takođe planiraju da pošalju nove misije na Mesec.
Zašto i koliko se to razlikuje od istraživanja svemira iz šezdesetih?
Geopolitika
Američke ljudske posade iz tog vremena bile su odgovor na Sovjetski Savez koji je poslao Jurija Gagarina u orbitu oko Zemlje 1961. godine.
Sletanje na Mesec bilo je ogromno dostignuće i moćna politička poruka, koja je pobudila maštu sveta.
„Teško je reći šta bi bilo spektakularnije od: 'Uzećemo ljude sa ove Zemlje i postavićemo ih na Mesec'", kaže Oliver Morton, viši urednik Ekonomista i autor knjige Mesec, istorija za budućnost.
Na to ko je sledeći utiču geopolitika i želja da se iskoriste resursi Meseca.
Različite zemlje, pa čak i privatne kompanije koje u tome učestvuju, imaju drugačije ciljeve.
Rusija, Kina, Indija, Japan i EU su uspešno sleteli sondama bez posade ili roverom na mesečevu površinu, ali nikad sa čovekom.
Sada se trka vodi između SAD-a i Kine.
„Nju motiviše geopolitika - tako da imate koalicije predvođene Amerikom i Kinom koje su najavile slanje ljudskih misija na Mesec, a obe sklapaju ugovore sa međunarodnim partnerima i pokušavaju da stignu tamo u narednih pet do 10 godina", kaže Erik Berger, viši urednik za svemir u Ars tehnidži.
- Sletanje na Mesec: Šta se zaista dogodilo i zašto je važno
- Sletanje na Mesec promenilo je naše živote na osam načina
- Lansirana misija na Jupiterove ledene satelite
Resursi
Prva misija na Mesec nije putovala da bi istraživala već da bi prosto stigla do njega.
Sada to više nije samo pitanje leta na Mesec, već razvijanja tehnologije koja će omogućiti ljudima da ostanu tamo i iskoriste sve što on ima da ponudi.
„Ljudi su stvorenja sa Zemlje… Neki od njih sada žele da se prošire i da imaju kolonije na Marsu, Mesecu, u veštački nastalim naseljima u dubokom svemiru.
„To o čemu govorimo ovde je domen čiste naučne fantastike", kaže Kristofer Njumen, profesor svemirskog prava i politike na Univerzitetu u Nortambriji, u Velikoj Britaniji.
Dodaje da je ambicija nekih da imaju kolonije kako bi osigurali da će ljudska rasa moći da preživi događaj koji bi izazivao masovno izumiranje na Zemlji.
Pogledajte video: Zašto je baš Nil Armstrong prvi kročio na mesec
Pit-stop
Američka misija za odlazak na Mesec želi da ode još dalje.
„Ideja nije dovesti ga nazad na Zemlju, već osnovati bazu tamo, tako da bi Mesec mogao da se doživi kao svojevrstan pit-stop na putu do Marsa", objašnjava Namrata Gosvami, profesorka Škole globalnog menadžmenta Tanderberd na Državnom univerzitetu u Arizoni.
Budući da je gravitacija na Mesecu manja, bilo bi moguće lansirati raketu odatle sa manje goriva nego kad je lansirate sa Zemlje - i zato ga razne zemlje doživljavaju kao stratešku prednost, dodaje.
S obzirom na to da su neki delovi Meseca neprestano izloženi sunčevom svetlu, takođe postoji potencijal da se tamo generiše solarna energija.
Ideja je da se ta energija prebacuje na Zemlju preko velikih satelita u niskoj Zemljinoj orbiti i da se šalje preko mikrotalasa.
Niska Zemljina orbita obuhvata orbite oko Zemlje visine 2.000 kilometara ili manje, kaže NASA.
Indijske misije na Mesec potvrdile su tamošnje prisustvo sumpora, aluminijuma i drugih elemenata blizu mesečevog Južnog pola.
Sada je naglasak na pronalaženju još jednog ključnog elementa koji može da pruži neophodnu podršku.
„Zaleđena voda je ključna jer će vam ona biti potrebna ako želite da održavate ljudsko naselje, zato što može da se pretvori u kiseonik", objašnjava Gosvami.
Posle euforije prvog sletanja na Mesec, čak je i poznih šezdesetih bilo govora o putovanju do zvezda.
Međutim, to se neće desiti u skorije vreme.
„Ovo je održiva destinacija za ljude izvan niske Zemljine orbite koja ima nisku gravitaciju.
„Prilično je lako stići do nje, blizu je. Treba tri dana da bi se stiglo do Meseca. Ljudima bi trebalo šest do osam meseci da stignu do Marsa. Tako da je to zaista sledeći veliki korak", kaže Berger.
Odlazak do Meseca podrazumeva premošćavanje značajnih tehničkih problema.
Kao prvo, treba vam moćna raketa da biste prebacili astronaute u svemir i da ih zaštitite od radijacije.
Posle toga, treba da se izvede meko sletanje na mesečevu površinu, a potom astronauti moraju da budu u mogućnosti da se vrate.
Ako dođe do tehničkog problema, nemaju nikakve spoljne pomoći ili čak opciju da obustave misiju.
Astronauti u svemirskom vozilu sa Meseca će ponovo ući u Zemljinu atmosferu pri zastrašujućoj brzini - nekoliko kilometara u sekundi.
To je zato što će razviti brzinu vraćajući se sa Meseca za razliku od onoga kad se vraćaju iz niske Zemljine orbite, objašnjava Berger.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Jednom kad različite države stignu na Mesec, šta će se dešavati sa njegovim resursima takođe je ključno pitanje.
Sporazum o dubokom svemiru iz 1967. godine osigurava da nijedna zemlje ne može da se pozove na suverenitet u svemiru, ali bi stvarnost mogla da se pokaže mnogo drugačijom.
„Imajte u vidu činjenicu da će samo one zemlje sa sposobnošću sletanja na Mesec i iskopavanja na njegovoj površini imati prednost. Zato danas nemamo pravni režim za podelu resursa na Mesecu", kaže Gosvami.
Nova svemirska trka
Kina planira da izgradi operativnu stalnu mesečevu bazu 2030-ih i tesno se pridržava svih svojih rokova.
Amerika predviđa da će moći da se priključuje na mesečevu svemirsku stanicu do 2028. godine, ali taj program već kasni.
Uspeh SAD-a zavisi uglavnom od sposobnosti milijardera Ilona Maska i njegove kompanije za istraživanje Spejs Iks da završi raketu Staršip na kojoj trenutno radi.
Indija planira prve svemirske letove sa ljudskom posadom sledeće godine.
Planira da izgradi svemirsku stanicu do 2035. godine i da pošalje astronauta na Mesec do 2040. godine.
„Jedna stvar koja je jako zanimljiva u vezi sa kineskim svemirskim programom je njihova sposobnost da se pridržavaju rokova. Kad bih morala, opkladila bih se da će Kina biti prva zemlja u 21. veku koja će moći da sleti na Mesec kako bi iskoristila svemirska istraživanja i izgradila trajnu bazu", kaže Gosvami.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
