Decenijama su izmučeni polarni medvedi na zabitim polarnim kapama bili simboli klimatskih promena - sve dok eksperti nisu počeli da sumnjaju u efikasnost tih prizora.
Ofucanog, prljavog krzna i koščat, medved je vukao šape, praveći spore, izmučene pokrete.
U jednom trenutku je zastao, da bi potražio hranu u napuštenom buretu - žvaćući penasto sedište snežnog vozila, koje je bilo spaljeno i odbačeno.
„Bilo je srceparajuće gledati tu životinju u poslednjim minuta njegovog života", rekla je Kristina Mitermejer, koja je slikala ono što će kasnije postati jedna od najviralnijih - i najkontroverznijih - slika polarnog medveda.
- Zbog suše „izronio" vekovima star grad na Filipinima
- Četiri načina kako klimatske promene utiču na ekstremne vremenske prilike
- Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju
U decembru 2017. godine, njena fotografija, i prateći Niklenov video snimak, objavljeni su u časopisu Nacionalna geografija, sa sve potpisom koji je glasio: „Ovako izgledaju klimatske promene."
Scena sa Ostrva Bafin postala je senzacija, brzo stekavši procenjenih 2,5 milijardi pregleda, i pokrenuvši globalnu raspravu o pretnji od otapanja polarnih kapa i globalnog zagrevanja.
Slike izmučenih polarnih medveda koji se očajnički drže za sante leda u dalekim arktičkim predelima postali su momentalno prepoznatljivi kao simboli klimatske krize.
Međutim, tokom poslednje decenije, naučnici, aktivisti i novinske redakcije počeli su sve više da odustaju od takvih slika preispitujući se da li one prikazuju realističnu sliku o klimatskim promenama.
Slike koje su nekada hipnotički privlačile pažnju kritikovane su da su postale suviše udaljene, da čovek sa njima ne može da se poistoveti i da su suviše potresne, navevši na pozive za raznovrsniju zastupljenost klimatskih promena.
Popularni mediji su počeli da se udaljavaju od takvih prepoznatljivih prizora, odlučujući se umesto njih za slike ekstremnih vremenskih prilika, kao što su toplotni talasi, suše i tajfuni, koje naglasak stavljaju na probleme mnogo bliže svima nama.
Iako se eksperti slažu da se polarne kape otapaju rekordnom brzinom, neki od njih upozoravaju da slike izmučenih polarnih medveda možda ne pričaju potpunu priču.
Koncentracija morskog leda opada za 13 odsto svake decenije od 1979. godine zbog rasta globalne temperature.
Godine 2023, morski led na Antarktiku opao je mnogo ispod bilo kakvih prethodnih zabeleženih zimskih nivoa - što je bila prekretnica za koju je Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu nedavno rekao da „ostavlja bez daha".
Jedna žrtva ove promene su polarni medvedi, koji provode manje vremena na morskom ledu, što dovodi do toga da poste duže, postaju mršaviji i imaju manje mladunčadi.
Ali Majkl Pričard, foto-istoričar u Kraljevskom fotografskom društvu u Velikoj Britaniji, upozorava da uzimanje zdravo za gotovo šokantnih fotografija sa polarnim medvedima može biti „problematično".
„Moramo da razmislimo o kontekstu u kojem su one nastale, kako su nastale i zašto su nastale. Kažu da fotografija nikad ne laže. E, pa ona ume da ispriča potpuno drugačiju priču u odnosu na stvarnost", kaže on.
Fotografija ume da ispriča potpuno drugačiju priču u odnosu na stvarnost - Mičel Pričard
U odgovoru na kritike koje su pratile Mitermajerinu fotografiju o izgladnelom polarnom medvedu, koja je sugerisala da su u igri možda bili i neki drugi faktori kao što je rak,
Nacionalna geografija je izdala saopštenje u kome kaže da je „otišla predaleko" u povezivanju polarnog medveda na samrti sa klimatskim promenama.
U naknadnoj uredničkoj reči za Nacionalnu geografiju, Mitermajer je opisala kako je „izgubila kontrolu nad narativom" kad je slika postala viralna.
Međutim, kao suosnivačica SiLegasija, organizacije za klimatsku akciju, ona je objasnila da nije imala nameru da iznese bilo kakvu naučnu tvrdnju, već samo da pokrene na razgovor.
„Kad naučnici kažu da će polarni medvedi umreti od gladi na Arktiku zbog gubitka leda, tako će to izgledati", kaže ona.
„Polarni medvedi nisu samo brojka u tabeli. Nadali smo se da će to imati uticaja na raspravu."
Slično legendarnim slikama kao što je „Napalm devojčica" iz 1972. godine, koja je postala definišući simbol rata u Vijetnamu i preokrenula javno mnjenje, ona kaže da upečatljivi prizori mogu da promene diskurs.
„Zaista sam želela da ova fotografija postane trenutak kada smo prestali da smatramo da su klimatske promene egzistencijalna pretnja po čovečanstvo i shvatili da ona počinje sa životinjama", dodaje ona.
Pogledajte video: Život iz perspektive polarnog medveda
Paradoksalni prizori
Iako su polarni medvedi možda nekada bili simbol za klimatske promene, eksperti tvrde da su izgubili svoju vrednost kao klimatski simboli - pogrešno predstavivši čitavu vrstu i udaljivši neposrednu pretnju klimatske katastrofe od ljudi.
S jedne strane, slike polarnih medveda mogu biti upečatljiva alatka da inspirišu na donacije od saosećajne publike, kaže Pričard.
Slično pandi, koja je postala voljeni simbol očuvanja prirode i maskota Svetske fondacije za prirodu (WWF) 1961. godine, polarni medved je postao obeležje sveta koji ljudi žele da zaštite.
„Doživljavaju se kao slatki i umiljati, a kao posledica toga, ljudi se odmah vezuju za njih, bilo iz razloga sakupljanja sredstava ili ukazivanja na ovaj konkretan problem", kaže Pričard.
„Da su ljudi upotrebili nekakvu ribu ili vodozemca, to ne bi imalo toliki masovni odjek među ljudima."
Safron O'Nil, ekspertkinja za klimu i društvo na Univerzitetu u Egzeteru, u Velikoj Britaniji, pratila je zasićenje slikama polarnih medveda u vestima i medijima za popularisanje nauke.
Njena studija ukazala je na to da je ovo bio naročito izražen trend u Velikoj Britaniji.
Prizori polarnih medveda činili su u proseku između 2 i 6 odsto svih klimatskih vizuelnih vesti u izveštavanjima tokom perioda od 2000. do 2010. godine, sa nekim listovima koji su u kasnijim godinama imali više nego dvostruko više ovog kvantiteta pokrivanja.
O'Nil je takođe sprovela studiju na 30 britanskih učesnika, koji su spontano pomenuli polarne medvede kad su upitani koje im slike prvo padnu na pamet kad razmišljaju o klimatskim promenama.
Međutim, Kejt Manzo, predavačica komunikacije o klimatskim promenama sa britanskog Univerziteta u Njukaslu, naziva ih „paradoksalnim prizorima" - slikama koje šalju suprotstavljene poruke.
Manzo kaže da je jedan od problema sa ovim kampanjama taj da u pogrešnom svetlu predstavljaju polarne medvede, „koji nisu male bele plišane lutke".
Ona navodi primer kampanja borbe protiv siromaštva koje su koristile neuhranjenu afričku decu kao široko rasprostranjene prizore u brošurama dobrotvornih organizacija i televizijskim reklamama.
„Slike izgladnele dece oko kojih lete muve emocionalno su veoma moćne i ljudi često šalju novac da bi pomogli nevladinim organizacijama, ali one takođe potcrtavaju raznu vrstu problematičnih kolonijalnih stereotipa", kaže ona.
Sa slikama polarnih medveda, postoji opasnost da otuđite javnost sugerišući da je problem odvojen od stvarnosti.
Stereotipni prizori Arktika - koje su ledeni, prazni i toliko zabiti da deluju kao da nisu s ovoga sveta - stvaraju osećaj da su klimatske promene neki udaljen problem.
„Naglasak na ovim legendarnim prizorima mogu da isključe širu realnost klimatskih promena. On maši ključne perspektive domorodačkih arktičkih zajednica, na primer", kaže O'Nil.
„Nemoguće je osloniti se na jedan jedini simbol da predstavlja globalni problem sa lokalnim posledicama", kaže Manzo.
Slike sa kojom ljudi mogu više da se poistovete su ekstremne vremenske prilike, kaže ona.
Prizori od prošlog leta poplava koje haraju Velikom Britanijom, kako turisti beže od toplotnih talasa u Grčkoj i šumskih požara u Kanadi, pokazuju da je sve teže „autsorsovati" problem.
„Klimatske promene su nam postale mnogo bliže svima. Moramo da pronađemo druge načine da skrenemo pažnju ljudima na klimatsku krizu", kaže Manzo.
- Rekordno topao mart brine naučnike
- Koliko ima istine u mitovima o klimatskim promenama
- „Mislila sam da su klimatske promene prevara, a sada predajem o njima"
Ljudi, ne polarni medvedi
Dvehiljade desetih, kampanje neprofitnih organizacija Oksfam i Hrišćanska pomoć počele su da se udaljavaju od tradicionalnih slika, stavljajući naglasak na „ljude, ne na polarne medvede".
Kasnije su redakcije počele da slede ovaj primer, objavljujući uredničke reči u kojima su se zalagale za udaljavanje od slika polarnih medveda u njihovim izveštavanjima o klimatskim promenama.
Godine 2019, Fiona Šilds, foto-urednica u Gardijanu, najavila je da će list prestati da objavljuje polarne medvede kao ilustracije za klimatsku krizu, deklarišući ih kao „očigledni - mada ne nužno odgovarajući - izbor".
Šilds je navodila tesne rokove, ograničenu bazu fotografija i probleme da se opiše ono što možda deluje kao nevidljiva kriza, kao razloge što su se reportaže toliko oslanjale na tradicionalne simbole kao što su polarni medvedi.
I dok su medijske kuće počele da traže alternativne prizore, mnoge su se okretale Klajmat vižualsu, izvoru klimatskih fotografija zasnovanih na naučnim dokazima koji je 2017. godine osnovao Klajmat autrič.
Ova organizacija obezbeđuje arhivu fotografija koje mediji ili neprofitne organizacije mogu da koriste ili besplatno ili za simboličnu naknadu.
One se pridržavaju sedam načela klimatske komunikacije, od kojih je prvi „prikaži stvarne ljude".
U studiji koju su sproveli Klajmat vižuals, 17 slika je odabrano i testirano na šest fokus grupa u Nemačkoj, kao i preko reprezentativne ankete na uzorku opšte nemačke populacije.
Studija je pokazala da su fotografije polarnih medveda prepoznatljive, ali nedovoljno upečatljive.
„Bolje ćete proći ako prikažete ljudske interakcije sa klimatskim promenama, nešto sa čim ljudi mogu da se poistovete", kaže Alister Džonston, savetnik za klimatske slike u Klajmat autriču.
U njihovoj bazi podataka nema slika polarnih medveda, umesto toga, slike sa Arktičkog kruga su slike klimatskih naučnika ili domorodačkih naroda sa detaljnim opisima, informacijama o autorima i subjektima, i objašnjenjima zašto se to uklapa u njihovu bazu dokaza.
Pričanje novih priča takođe je ključni princip.
„Postoji problem sa zasićenošću slikama. Mnogim ljudima će slike polarnih medveda biti već suviše dobro poznate", kaže Džonston.
Odustajanje od izanđalih prizora prilika je da se ponudi nova nada.
„Ako spojite emocionalno snažne slike sa fotografijama zasnovanim na moćnim prizorima, ljudi će imati detaljniju povezanost sa slikom", dodaje on.
Ovo se uklapa u širi trend „fotografija konzervacije", koje predstavljaju istovremeno lepotu i, u mnogim slučajevima, pretnju našoj životnoj sredini.
Iako je Mitermajer izjavila da i danas stoji iza vlastite legendarne slike izgladnelog polarnog medveda, njene nove slike postale su izričito orijentisane na pronalaženje rešenja.
Godine 2023, njena naslovna strana za Tajm magazin slavila je oporavak oštećenog koralnog grebena u morskoj zoni konzervacije u Bahi, u Meksiku.
„Ako pogledate korpus mog dela uopšteno, videćete da je on težnja ka planeti na kakvoj bismo svi voleli da živimo", kaže ona.
„Podstiče nas da preduzmemo nešto, podstiče nas da učestvujemo, umesto da nas neprestano suočava sa užasima."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
