Prvi put u najmanje 200 godina ugroženi divlji konji vratili su se u zlatnu stepu Kazahstana, što je rezultat višedecenijskih napora.
Prevoz sedam konja Prževalski iz Evrope u ovu centralnoazijsku zemlju obavljen je početkom juna u operaciji koju je vodio Zoološki vrt u Pragu.
Istraživači su za BBC rekli da se konji već dve nedelje dobro snalaze: lutaju ravnicama i čak počinju proces parenja.
Zvaničnici zoološkog vrta kažu da je to trijumf generacijskog rada na očuvanju.
- Ko je kriv što su životinje ostale zarobljene na Krčedinskoj adi
- Kako veštačka inteligencija pomaže indijskim slonovima
- Prvi put viđeno: Divlji orangutan lečio ranu lekovitim biljem
- Šta je Dan planete zemlje i šta je postigao
„Ovo je ugrožena vrsta koja se vraća u svoje pradavne zemlje, vrsta koja je izumrla u prirodi 1960-ih, poslednji put viđena u Mongoliji... tako da je ovo jednostavno čudesno", rekao je Filip Mašek, portparol Zoološkog vrta u Pragu.
Dok su konji postepeno ponovo dovedeni u Mongoliju i Kinu poslednjih decenija, ova je prvi put da se vraćaju i u Kazahstan.
Konj Prževalski je poslednja divlja vrsta ovih životinja na planeti, nazvana po ruskom istraživaču Nikolaju Prževalskom koji je prvi zabeležio dao naučne dokaze o postojanju ovih konja.
Vrsta je nastala pre milenijuma iz stepa centralne Azije, a istraživači su ih odneli u Evropu i Severnu Ameriku u 19. i 20. veku, gde su populacije uspostavljene u zoološkim vrtovima.
Neki od njih su završili u zoološkim vrtovima u Minhenu i Pragu.
Upravo su njihovi potomci sada ponovo dovedeni u Kazahstan.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kulturni artefakti pokazuju da su ljudi na severu zemlje jahali i koristili konje za hranu najmanje 2000 godina pre nego što su zabeleženi pripitomljeni konji u Evropi.
Ali do vremena „otkrića" Prževalskog 1879. godine, konji su se mogli naći samo u malom delu zapadne Mongolije.
Konkurencija sa ljudima i stokom, zajedno sa promenama u životnoj sredini dovela je do njihovog izumiranja.
Prepoznajući pretnju, posle Drugog svetskog rata uloženi su međunarodni napori da se životinje spasu.
Praškom zoološkom vrtu poveren je „međunarodni uzgoj" ove rase.
Prošle nedelje je u Kazahstan vratio prvi kontingent - grupu od jednog pastuva i šest kobila.
Cilj je da se u narednih pet godina dovede još najmanje 40 grla.
„Ovo je događaj od istorijskog značaja", saopštio je direktor zoološkog vrta Miroslav Bobek.
„Sedam konja koje smo ovde prevezli avionima češke vojske predstavljaju prve jedinke ove vrste u centralnom Kazahstanu posle stotina godina".
Ovaj konj dugo se smatra jedinom preostalom divljom vrstom konja, s obzirom da su druge vrste, poput američkog mustanga i australijskog brambija, divlji konji koji potiču od domaćih životinja.
Konj Prževalski je niži i zdepastiji od savremenih pripitomljenih životinja i njihove genetske razlike pokazuju da nijedna vrsta nije predak druge.
Praški zoološki vrt, koji je prethodnih 10 i više godina vraćao konje u centralnu Aziju, uglavnom u Mongoliju, saopštio je da je povratak ovih životinja u Kazahstanu planiran još od 2022.
Protekla nedelja je bila vrhunac višegodišnjeg rada.
Praški zoološki vrt je odabrao konje iz različitih programa širom Evrope i smestio ih je zajedno u zoološki vrt u Berlinu na nekoliko meseci da bi se upoznali pre nego što ih prebace u Kazahstan.
Kada su konji avionima prebačeni u Kazahstan, najpre su ih odvedeli na osmočasovnu vožnju do ravnice gde su konačno pušteni na Altin dalu - kazahstansko ime za Zlatnu stepu.
„Kobila po imenu Tesa je prva istrčala iz transportne kutije u tor, zatim Vespe, za njom Umbra, a na kraju Sari", rekao je Bobek.
Posle kratkog perioda adaptacije, naučnici su primetili da su neki konji počeli da se pare.
Grupa je premeštena početkom leta tako da imaju vremena da se prilagode pre zime, koja je u stepskim ravnicama vrlo oštra.
Naučnici se nadaju da će u Kazahstanu biti ponovljen uspeh iz Mongolije, gde je povratak 34 konja pomogao da se domaća populacija poveća na više od 850 životinja.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
