Halil je imao samo šest godina kad je otišao iz Sirije, u to vreme poprišta svakodnevnih borbi, dok je razorni građanski rat dostizao vrhunac.
Živeo je u pokrajini Homs, u zapadnoj Siriji, sa ocem taksistom, majkom i dve mlađe sestre.
Homs, treći najveći grad u Siriji, dom 1,5 miliona ljudi pre rata, bio je ključno bojno polje u pobuni protiv predsednika Bašara Al Asada, nakon što su se stanovnici početkom 2011. godine odazvali pozivu za njegovo svrgavanje s vlasti.
„Moje selo se nalazilo između dve planine i okršaji su se vodili svake noći", priseća se Halil.
„Video bih vatru i svetlo iz cevi pušaka kad bi vojnici i pobunjenici pucali jedni na druge. Mnogo sam se plašio."
- „Moja porodica je platila 40.000 dolara da me vrati iz mrtvih"
- BBC u Alepu: Ratne rane još nisu zarasle, a zemljotres je otvorio nove
- Zašto rat u Siriji rat traje više od decenije
Krajem 2015. godine, pobunjeničke snage su napustile Homs, prethodno pod njihovom kontrolom.
Grad je dospeo u ruke režima.
Desetine hiljada ljudi su tokom pobune privedene po „zakonu o kontraterorizmu", koji je kriminalizovao skoro sve mirne opozicione aktivnosti.
Halilov otac Ibrahim bio je jedan od privedenih.
„Vlasti su ga strpale u zatvor. Kad je izašao, mi smo kao porodica trpeli mnogo toga i zato smo odlučili da odemo iz Sirije", kaže Halil.
Tako je počelo decenijsko putovanje dečaka izbeglice.
Pogledajte BBC video o Halilu:
Prva stanica: Liban
Od izbijanja sukoba u Siriji, raseljeno je 12 miliona ljudi.
Zemlju je napustilo više od šest miliona.
Procenjuje se da u susednom Libanu živi oko 1,5 miliona Sirijaca.
Uz populaciju koja se procenjuje na svega nešto više od 5,3 miliona, Liban je zemlja sa najvećim postotkom izbeglica na svetu.
I za Halilovu porodicu Liban je bio prva stanica.
Ostali su skoro godinu dana u kući porodičnog prijatelja Sirijca, ali su ipak odlučili da pođu dalje jer su shvatili da za njih tamo nema budućnosti.
Produžili su do Turske, legalno, avionom.
Od izbijanja građanskog rata, Turska je vodila politiku otvorenih vrata prema Sirijcima, i danas je dom za više od 3,6 miliona registrovanih izbeglica iz ove zemlje.
Turska je zemlja sa najvećim ukupnim brojem izbeglica na svetu.
Halil i njegova porodica su se našli u Istanbulu, najvećem turskom gradu u kom živi više od 500.000 Sirijaca, među16 miliona stanovnika.
Živeli su ovom gradu četiri godine, ali im je bilo teško da se uklope u društvo usred sve većih tenzija između meštana i izbeglica.
„U Istanbulu bi mi turska deca prilazila i govorila: 'Zašto se ne vratiš u Siriju?' Suočavao sam se sa brojnim problemima.
„Ali sam pomislio, ništa se neće promeniti ako samo budem plakao. Morao sam da nastavim sa životom", kaže Halil za BBC.
Sredinom 2019. godine, počele su da pristižu vesti da Turska deportuje stotine Sirijaca nazad u domovinu, protiv njihove volje.
Turska vlada je tada poricala takve akcije,
Plašeći se da pretnja ipak može da se ostvari, Hailova porodica je odlučila da napusti Tursku.
Stigli su do luke Bodrum kako bi pokušali da stignu u susednu Grčku preko Egejskog mora.
Tri puta su pokušali, bezuspešno.
Tek iz četvrtog pokušaja, na brodu sa još pedesetak ljudi, Halil i njegova porodica su uspeli da kroče na grčko ostrvo Kos.
„Mislili smo da sanjamo. Bili smo srećni i bezbedni, i zahvaljivali smo Bogu. 'Uspeli smo', mislili smo", kaže Halil.
„Sada možemo da počnemo da gradimo budućnost."
'Sine, da li si siguran?'
Ali san nije potrajao.
Od 2020. godine, sve su češće bile vesti o proterivanjima migranata i izbeglica iz grčkih voda u Tursku.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su vladu u Atini zbog lošeg ophođenja prema tražiocima azila.
Grčke vlasti su u to vreme negirale da zlostavljaju migrante.
Halilov otac Ibrahim se plašio da će doći red na njih.
Halil je predložio da se razdvoji od porodica i krene sam ka Evropi.
„Isprva je moj otac odbio. Ali pošto je razmislio, pitao me je: 'Sine, da li si siguran?' 'Da', odgovorio sam. 'U redu', rekao je. 'Poći ćeš uskoro. Budi spreman'", govori Halil.
U oktobru 2020, u 13. godini, Halil je pošao sam za Albaniju sa grupom drugih izbeglica.
Pešačili su više od 165 kilometara, uz planine i preko reka, bez hrane sem malo tunjevine i čokolade za obnavljanje energije.
Vodili su računa da na putu uvek imaju dovoljne zaliha vode i vreće za spavanje.
Povremeno su snimali teško putovanje telefonima i šalili se da bi održali moral.
Delili bi te uspomene sa porodicama čim stignu na neko odredište.
Posle dve nedelje na putu, stigli su u Prištinu, glavni grad Kosova.
Rešeni da nastave ka Evropi, prešli su u Srbiju.
U novembru 2020. godine, Halil je stigao u Beograd.
„Dosta mi je, strašno sam umoran", rekao je dok se snimao u pet izjutra mobilnim telefonom.
Bila je to jedna od njegovih prvih virtuelnih razglednica koje će ubrzo poslati porodici.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Brojni pokušaji
Halilov krajnji cilj bio je da iz Srbije ide ka zapadu, do Austrije ili Holandije.
Više puta je probao da pređe granicu Srbije sa zemljama Evropske unije: 11 pokušaja da uđe u Mađarsku, tri u Hrvatsku i jednom u Rumuniju.
Nijednom nije uspeo.
Posle četiri meseca pokušaja, duga pešačenja u ekstremnim vremenskim prilikama ugrozila su mu zdravlje i sprečila da nastavi.
Morao je da odustane i skrasi se u Beogradu.
Procenjuje se da je od 2015. godine više od milion migranata i izbeglica iz čitavog sveta prošlo takozvanom Balkanskom rutom pokušavajući da stigne do EU.
Svake godine se hiljade njih suočava sa potiskivanjem, nasiljem i zlostavljanjem krijumčara, bezbednosnih ili graničnih snaga dok žive u nehumanim uslovima, uz veliki rizik po zdravlje, kaže Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE).
„Ne osećam kao da je Beograd moj grad, ali sam veoma srećan ovde", kaže Halil, danas 17-godišnjak, za BBC njuz na srpskom.
Poslednje tri godine, srpska prestonica bila je Halilov dom, u Beogradu je počeo da ide u školu, naučio je engleski i srpski jezik i stekao prijatelje.
„Ovo je moja soba, a ovo su moji crteži. Volim da crtam u slobodno vreme", kaže on dok nam pokazuje skromni smeštaj koji mu je obezbedila Jezuitska služba za izbeglice (JRS), jedna od nevladinih organizacija koja pomaže deci izbeglicama u Srbiji.
Na jednom od njegovih crteža zakačenim za zid je prvo slovo imena njegove majke u obliku srca.
Drugi je crtež devojčice sa krilima anđela, koja uzleće sa mora ka nebu.
„Devojčica je usamljena a tako sam se ja osećao u to vreme i želeo sam to da prikažem", kaže Halil.
„Bio sam veoma umoran posle svega što se desilo u Grčkoj, Albaniji, na Kosovu...
„Došao sam ovde i pomislio: 'Hvala Bogu, moći ću malo da se odmorim.' Moj život je sada savršen. Mogu da spavam. Mogu da idem u školu."
Završno poglavlje: Porodica na okupu
Dok je Halil bio u Srbiji, a otac i sestre još u Grčkoj, njegova majka je uspela da stigne do Holandije i stekne status izbeglice.
U septembru 2023. godine, dobili su priliku o kojoj mašta veliki broj izbeglica, takozvano spajanje porodice.
Za samo nekoliko meseci, Halil je mogao da im se pridruži u Holandiji.
Nije video najmilije blizu četiri godine.
Svi su dobili azil.
Halil se sada nada da će sledeće godine upisati fakultet i studirati kompjutersko programiranje.
„Želim da steknem nove prijatelje, da živim mirnim životom sa porodicom i budem daleko od ratova", kaže on.
„Moja iskustva u životu su me naučila da verujem u sebe i budem jak da bih postigao sve što želim."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
