Neurološkinja Džimo Bordžidžin bila je iznenađena kada je saznala da ne znamo „skoro ništa" o tome šta se dešava u mozgu u trenucima umiranja iako je „smrt suštinski deo života".
To je saznala pre oko deset godina „pukom slučajnošću".
„Radili smo eksperimente na pacovima i pratili njihovo lučenje neurohemijskih supstanci", govori ona za BBC Mundo.
Dvoje je uginlo iznenada.
To joj je omogućilo da posmatra umiranja njihovog mozga.
„Jedan od pacova je lučio serotonin u velikim količinama. Da li je taj pacov halucinirao?" upitala se ona.
„Serotonin je povezan sa halucinacijama", objašnjava Bordžidžin.
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Možemo li da reprogramiramo naš mozak
- Kako sam promenila mozak za šest nedelja
Takva bura serotonina - hormona koji reguliše raspoloženje - podstakla je njenu radoznalost.
„Zato sam počela da istražujem literaturu tokom vikenda, verujući da mora da postoji objašnjenje.
„Bila sam iznenađena kada sam shvatila da tako malo znamo o smrti".
Od tada se doktorka Bordžidžin, vanredna profesorka molekularne i integrativne fiziologije i neurologije na Univerzitetu u Mičigenu, posvetila proučavanju onoga što se dešava u mozgu u poslednjim trenucima života.
A ono što je otkrila je suprotno prethodnim pretpostavkama, kaže ona.
Definicija smrti
Ona objašnjava da se već dugo klinička smrt proglašava nakon dužeg odsustva pulsa posle zastoja srca.
Tu se pažnja usmerava na srce: „To se zove akutni zastoj srca, ali se ne kaže zastoj mozga.
„Naučno shvatanje je da mozak izgleda kao da ne funkcioniše jer ne daje odgovor: ti ljudi ne mogu da govore, da stoje, ne mogu da sede".
Mozgu je potrebno mnogo kiseonika da bi mogao da radi.
Ako srce ne pumpa krv, kiseonik ne stiže do mozga.
„Dakle, svi vidljivi pokazatelji ukazuju da mozak više ne radi, ili da je barem hipoaktivan, a ne hiperaktivan", objašnjava ona.
Međutim, istraživanje njenog tima pokazuje nešto drugo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Mozak u 'hiperpogonu'
Tokom istraživanja pacova 2013. godine primećena je intenzivna aktivnost nekoliko neurotransmitera nakon što je srce životinja stalo.
„Nivo serotonina se povećao 60 puta, a dopamina, hemijske supstance koja stvara dobar osećaj, porastao je za neverovatnih 40 do 60 puta.
„A nivo noradrenalina (norepinefrina) koji podstiče budnost, porastao je oko 100 puta".
Ona kaže da su tako visoki nivoi nemogući kada je životinja živa.
Njen tim je 2015. objavio još jedno istraživanje o mozgu umirućih pacova.
„U oba istraživanja, kod 100 odsto životinja zabeležena je velika funkcionalna aktivacija mozga", kaže ona.
„Mozak je u hiperpogonu, u hiperaktivnom je stanju".
- Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti
- Bavljenje muzikom delotvorno utiče na mozak u poznim godinama
- Maskova kompanija ugradila moždani čip u čoveka: „Telepatija će pomoći bolesnima"
Gama talasi
Tim je 2023, objavio deo istraživanja sa četiri pacijenta u komi i na aparatima za veštačko održavanju u životu, na koje su postavljene elektroencefalografske elektrode što beleže moždanu aktivnost.
Ovi pacijenti su umirali.
Lekari i porodice su se okupili i „verujući da im nema pomoći, odustali su od dalje borbe".
Uz dozvolu rođaka, isključeni su sa respiratora koji su ih održavali u životu.
Istraživači su zatim otkrili da je mozak dvoje pacijenata bio veoma aktivan, što ukazuje na kognitivne funkcije.
Otkriveni su i gama talasi - najbrži moždani talasi.
Gama talasi imaju ulogu u složenoj obradi informacija i memoriji.
Kod jednog pacijenta zabeležena je visoka aktivnost u temporalnom (slepoočnom) režnju na obe strane mozga.
Doktorka Bordžidžin ističe da je poznato da je područje desnog spoja slepoočnog i parijetalnog (temenog) režnja veoma važno za empatiju.
„Mnogi pacijenti koji prežive akutni zastoj srca (i imaju) iskustvo bliske smrti kažu da su posle toga postali bolji ljudi i da imaju saosećanje za druge".
Iskustvo bliske smrti
Neki ljudi koji imaju iskustvo bliske smrti kažu da mogu da vide kako im život prolazi pred očima ili se sećaju najvažnijih trenutaka.
Mnogi kažu da su videli jarku svetlost, a drugi da su imali vantelesno iskustvo i da su sve posmatrali „odozgo".
Može li hiperaktivnost mozga koju je doktorka Bordžidžin zapazila u njenim istraživanjima da objasni to što neki ljudi imaju tako intenzivna iskustva na ivici smrti?
„Da, mislim da može", kaže ona.
„Najmanje 20 do 25 odsto ljudi koji prežive akutni zastoj srca navode da su videli belo svetlo, da su videli nešto, tako da to ukazuje da je vizuelni korteks mozga aktiviran".
U slučaju dva pacijenta kod kojih je primećena visoka aktivnost mozga nakon što su isključeni sa respiratora, istraživačica kaže da su njihovi vizuelni korteksi (koji podržavaju svesni vid) pokazali intenzivnu aktivaciju „koja je potencijalno povezana sa ovim vizuelnim iskustvom".
- Misao koja nas plaši: Zašto umiremo
- Šta 'vide' ljudi na samrti kad im se približi kraj
- „Osećao sam kako me svetlost leči“: Ljudi koji su iskusili smrt
- Tehnološki sektor tuge: Čovek koji je preminulog oca pretvorio u četbota
Novo saznanje
Doktorka Bordžidžin priznaje da je sprovela veoma malo studija na ljudima i da je potrebno više istraživanja o tome šta se dešava u mozgu u trenucima smrti.
Međutim, posle više od 10 godina istraživanja u ovoj oblasti, jedna stvar joj je jasna: „Mislim da tokom akutnog zastoja srca mozak nije hipoaktivan, već je hiperaktivan".
Ali šta se dešava sa mozgom kada shvati da ne dobija kiseonik?
„Pokušavamo to da shvatimo. O tome ima jako malo literature. Zaista se ništa ne zna", kaže ona.
Pominje hibernaciju i kaže da ima sledeću pretpostavku - kao životinje, u koje spadaju pacovi i ljudi, imamo endogeni mehanizam za borbu protiv nedostatka kiseonika.
„Do sada se smatralo da je mozak pasivni posmatrač tokom akutnog zastoja srca: kada stane srce, mozak jednostavno umre.
„To je trenutno shvatanje: mozak ne može da se izbori sa tim i jednostavno umire".
Ali, ona tvrdi da ne znamo da li je to zapravo tačno.
Veruje da se mozak ne predaje olako.
Kao i u drugim kriznim situacijama, mozak se bori.
„Hibernacija je jedan od veoma dobrih primera za koji verujem da (pokazuje) da je mozak zapravo opremljen mehanizmom da preživi ovo iskušenje ili nedostatak kiseonika.
„Ali to treba da se istraži".
Mnogo toga tek treba da se otkrije
Bordžidžin veruje da je ono što su ona i njen tim otkrili tokom njihovih istraživanja samo vrh ogromnog ledenog brega i da ima još mnogo toga da se otkrije.
„Verujem da mozak ima endogene mehanizme da se nosi sa hipoksijom (kada nema kiseonik) koje ne razumemo.
„Naše znanje je toliko površno o tim neverovatnim, ličnim iskustvima ljudi tokom akutnog zastoja srca, a naši podaci pokazuju da je to iskustvo posledica pojačane moždane aktivnosti.
„Sada se postavlja pitanje: zašto mozak koji umire ima pojačanu moždanu aktivnost?
„Moramo da udružimo snage da bismo to razumeli, proučili, istražili, i otkrili, jer pošto ne razumemo mehanizam smrti, možda preuranjeno proglašavamo smrt miliona ljudi".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
