Pismo slavnog naučnika Alberta Ajnštajna, koje je podstaklo Sjedinjene Države da razviju prve nuklearne bombe, uskoro će biti stavljeno na aukciju.
Ajnštajn u pismu iz 1939. godine, upozorava američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta da bi nacistička Nemačka mogla da stvori takvo oružje, sugerišući da i SAD radi na tome.
Tri godine kasnije, Amerika je započela projekat Menhetn, koji je 1945. doveo do prve upotrebe atomskog oružja, i to protiv Japana.
Pismo će biti prodato kao deo aukcije predmeta suosnivača Majkrosofta Pola Alena, koji je 2018. preminuo u 65. godini.
Alenova lična kolekcija, za koju se navodi da odražava njegova interesovanja i uticaj na računarstvo, biće na prodaji u septembru, u njujorškoj aukcijskoj kući Kristiz (Christie's).
Očekuje se da Ajnštajnovo pismo bude centralni deo aukcije, a procenjeno je na između četiri i šest miliona dolara.
- Mileva Marić i Albert Ajnštajn - ko je bio biser, a ko školjka
- Openhajmer i Ajnštajn: Složen odnos „oca“ atomske bombe i nobelovca
- Ko su bila deca Alberta Ajnštajna i šta je bilo s njima
- Čovek koji je proslavio Ajnštajna u svetu
Ajnštajnovo rukom pisano pismo, u kojem objašnjava njegove stavove o konceptu religije, prodato je 2018. za skoro 2,9 miliona dolara.
Pismo Ruzveltu zapravo je napisao mađarski fizičar Leo Silard, i to uz pomoć drugih naučnika, ali ga je zbog statusa jednog od najvećih umova svih vremena potpisao Ajnštajn, sa ciljem da se lakše privuče pažnja američkog predsednika.
Napisano je 2. avgusta 1939, samo nekoliko nedelja pre početka Drugog svetskog rata i upozorava Ruzvelta da je Nemačka možda razvila nauku za stvaranje nuklearne bombe.
„Veruje se, iako ne sa velikom sigurnošću, da se na taj način mogu konstruisati izuzetno moćne bombe", piše naučnik.
Ipak, Ajnštajn je kasnije zažalio zbog uloge u pismu i tome da Amerika postane tada jedina zemlja sa nuklearnim oružjem.
„Da sam znao da Nemci neće uspeti da proizvedu atomsku bombu, nikada ne bih ni prstom mrdnuo", izjavio je Ajnštajn 1947. godine.
Na aukciji će biti i kompjuter iz 1971. godine, na čijoj obnovi je Alen radio.
Iz aukcijske kuće navode da je reč o modelu sličnom onom na kojem je kasnije radio sa Bilom Gejtsom, kada su osnovali Majkrosoft.
Takvi računari bili su ključni i u razvoju ranih oblika interneta, a očekuje se da će ovaj koštati između 30.000 i 50.000 dolara.
Takođe, na aukciji će biti i svemirsko odelo astronauta Eda Vajta, prvog Amerikanca koji je 1965. izveo svemirsku šetnju, procenjeno na od 80.000 do 120.000 dolara.
Alenova umetnička kolekcija postavila je 2022. svetski rekord za najveću prodaju na aukciji, prikupivši preko 1,5 milijardi dolara.
Njen deo bili su radovi slavnih slikara Pabla Pikasa, Salvadora Dalija i Vinsenta van Goga.
Želja mu je bila da sav prihod ide u humanitarne svrhe.
Alen je za života u dobrotvorne svrhe donirao više od dve milijarde dolara, osnovao muzeje umetnosti i kulture, a bio je vlasnik i nekoliko sportskih timova.
Forbs je u vreme njegove smrti njegovo bogatstvo procenio na više od 20 milijardi dolara.
Nazad u školske klupe: Da li razumete Ajnštajnovu opštu teoriju relativiteta
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
