Dečak koji boluje od teškog oblika epilepsije prvi je pacijent u svetu kome je u lobanju ugrađen novi uređaj za suzbijanje epileptičnih napada.
Neurostimulator, koji šalje električne signale duboko u mozak Orana Noulsona, smanjio je za 80 odsto broj njegovih epileptičnih napada tokom dana.
Njegova majka Džastin rekla je za BBC da je srećniji i da ima „mnogo bolji kvalitet života".
Operacija je izvedena u oktobru kao deo ispitivanja u bolnici Grejt Ormond ulici u Londonu kada je Oran, sada trinaestogodišnjak, imao 12 godina.
Oran, iz Somerseta, grofovije u jugozapadnom delu Engleske, ima Lenoks-Gastoov sindrom, oblik epilepsije otporan na standardno lečenje koji se razvio kada je imao tri godine.
Od tada ima izuzetno česte epileptične napade, od dve desetine do stotine epizoda dnevno.
- Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi"
- Električni impulsi pomažu kod paralize izazvane povredom vrata
- Lečenje dečije paralize: Od „čeličnih pluća" do vakcine
Kada smo prošle jeseni, pre operacije, prvi put razgovarali sa Oranovom mamom, rekla nam da je epilepsija vladala Oranovim životom: „Ona mu je otela celo detinjstvo".
Oran je imao niz različitih vrsta napada, među kojima su i oni kada bi se srušio na zemlju, snažno se tresao i gubio svest, rekla je ona.
Dodala je da bi ponekad prestao i da diše i da mu je tada bila potrebna reanimacija.
Oran ima autizam i ADHD (hiperaktivni poremećaj - nedostatka pažnje), ali Džastin kaže da je epilepsija najveći problem: „Imala sam prilično bistrog trogodišnjaka, ali u roku od nekoliko meseci od početka epileptičnih napada stanje mu se brzo pogoršalo i izgubio je mnoge veštine".
Oran učestvuje u projektu CADET, tokom kog se vrše klinička ispitivanja bezbednosti i delotvornosti uređaja za duboku stimulaciju mozga za lečenje dece sa Lenoks-Gastoovim sindromom.
Projekat sprovode bolnica Grejt Ormond strit, Londonski univerzitetski koledž, Bolnica kings koledž (King's College Hospital), i Univerzitet u Oksfordu.
Uređaj nazvan „Picostim" proizvodi britanska kompanija Amber Therapeutics.
Uređaj stimuliše delove mozga
Epileptični napadi se javljaju usled prekomerne i nenormalne električne aktivnosti u mozgu.
Uloga uređaja koji emituje stalni strujni impuls je da blokira ili prekine nenormalne signale.
Pre operacije Džastin nam je rekla: „Želim da ponovo pronađe deo sebe".
„Volela bih da mi se vrati moj dečak".
Operacija, koja je trajala oko osam sati, obavljena je u oktobru 2023. godine.
Tim, predvođen dečjim neurohirurgom Martinom Tisdalom, ubacio je dve elektrode duboko u Oranov mozak, do talamusa, ključne relejne stanice koja prenosi informacije između različitih delova mozga i tela.
Margina greške za postavljanje pina preko kog se vrši prenos signala/struje bila je manja od milimetra.
Krajevi pinova povezani su sa neurostimulatorom, uređajem kvadratnog oblika 3,5 centimetra i debljine 0,6 centimetra, koji je postavljen na mesto gde je prethodno uklonjena kost u Oranovoj lobanji.
Neurostimulator je zatim pričvršćen za lobanju da se ne bi pomerao.
I ranije je pokušavana duboka stimulacija mozga za lečenje epilepsije kod dece, ali su do sada neurostimulatori postavljani u grudi i sa mozgom su povezivani žičicama.
„Nadamo se da će nam ovo istraživanje omogućiti da utvrdimo da li je duboka stimulacija mozga učinkovit tretman za ovu tešku vrstu epilepsije, a takođe se razmatra i novi tip uređaja, koji je posebno koristan za primenu kod dece jer se implantant postavlja u lobanju a ne u grudi", Martin Tisdal je rekao za BBC.
„Nadamo se da će to smanjiti moguće komplikacije".
To podrazumeva smanjeni rizik od infekcija posle operacije i otkazivanja uređaja.
Oran se posle operacije oporavljao mesec dana pre nego što je neurostimulator uključen.
A kada je uključen, Oran to nije osetio.
Uređaj može da se puni svakodnevno preko bežičnih slušalica dok Oran radi bilo šta u čemu uživa, kao što je gledanje televizije.
Orana i njegovu porodicu posetili smo sedam meseci posle operacije da vidimo da li ima napretka.
Džastin nam je rekla da je poboljšanje ogromno.
„Oran je oštroumniji i tokom dana nema atonične napade (nagli gubitak tonusa u mišićima koji dovodi do naglog padanja glave ili tela na podlogu)".
Njegovi noćni napadi su sada „kraći i slabiji".
„Definitivno mi se vraća polako", rekla je.
„Oduševljeni smo što su Oran i njegova porodica videli tako ogromnu korist od lečenja i što je ono dramatično smanjilo njegove napade i poboljšalo mu kvalitet života", rekao je Martin Tisdal.
Oran sada pohađa časove jahanja u kojima očigledno uživa.
Iako svuda ide u pratnji medicinske sestre koja nosi kiseonik i jednog od njegovih nastavnika do sada nije bilo potrebno da ijedno od njih dvoje reaguje.
Tokom ispitivanja, uređaj za duboku neurostimulaciju biće ugrađen u lobanje još troje dece koja imaju Lenoks-Gastoov sindrom.
Trenutno, uređaj neprestano šalje električne stimulacije Oranovom mozgu.
- Parkinsonova bolest: „Od nje se ne umire, ali se s njom umire"
- Parkinsonova bolest i ja, uz pomoć veštačke inteligencije
- Može li se usporiti Alchajmerova bolest: Masovni testovi krvi mogli bi da daju odgovor
- Kako srpski doktor Haus leči padanje u nesvest
'Budućnost se čini svetla'
U budućnosti, tim planira da obezbedi da neurostimulator u realnom vremenu reaguje na promene u njegovoj moždanoj aktivnosti da bi unapred blokirao epileptične napade.
Džastin je rekla da je najviše uzbuđena zbog ove sledeće faze ispitivanja: „Tim iz bolnice Grejt Ormond nam je vratio nadu... sada budućnost izgleda svetlija".
Oranova porodica je svesna da ova terapija ne znači izlečenje, ali su optimisti da će mu pomoći da se izvuče iz tame teške epilepsije.
Neurostimulator „Picostim" se koristi i za lečenje pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
