Ambiciozni projekat osnivanja prve banke humanog mleka u Pakistanu obustavljen je zbog prigovora Islamske medrese u Karačiju, najvećem gradu Pakistana.
Muslimanski čelnici su prvobitno dali uslovno odobrenje za projekat, ali je ono povučeno nekoliko dana pre planiranog otvaranja ove ustanove.
Pakistan je peta zemlja po broju stanovnika u svetu.
Ima najveću stopu smrtnosti novorođenčadi u južnoj Aziji, pokazuju podaci Unicefa, Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija.
Banka humanog mleka bi mogla da znači život za mnoge bebe, jer se mleko drugih žena-dojilja smatra najboljom alternativnom prehranom bolesne novorođenčadi i nedonoščadi kada im nije dostupno majčino mleko.
- Sedam mitova o dojenju i šta treba da znate
- Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada
- Zašto mame odustaju od dojenja
- Hranjenje bočicom je pravo svake žene
Bitka za život
Bašira je izgubila prvenca na porođaju u selu u kojem su živeli pre preseljenja u Karači.
Kada su Bašira i njen suprug Rahim prošle godine u Karačiju dobili drugo dete, devojčicu, strahovali su da će i nju izgubiti.
„Moje dete je rođeno prerano i lekari su nam savetovali da je hranimo majčinim mlekom", rekla je ona za BBC.
„Ali, nisam mogla da proizvedem dovoljno mleka za nju".
Osećali su se bespomoćno.
„Moja ćerkica je bila u inkubatoru na odeljenju intenzivne nege. Rođena je u sedmom mesecu.
„Majka nije imala mleka, a nije bilo dobro da se hrani mlečnom formulom. Uradio sam sve da spasim moju ćerku", kaže Rahim Šah, Baširin suprug.
Spas je stigao od druge majke koja je takođe izgubila bebu.
„Išli smo od jedne do druge bolnice i konačno našli ženu koja je nedavno izgubila dete posle porođaja.
„Zamolili smo je da hrani moje dete i ona je rado pristala" kaže Bašira.
Bez pomoći ove žene njihova ćerka ne bi preživela, kaže Rahim.
„Bebi je očajnički bilo potrebno majčino mleko za njen imunitet", dodaje on.
Banka humanog mleka
U Baširinom slučaju, davateljka mleka je fizički hranila bebu.
U banci humanog mleka, donorsko mleko, biološki materijal dobijen iz ljudskog tela, prerađuje se u svrhu kliničke primene, analizira se i zatim čuva u zamrzivaču.
Kasnije se daje bebama kojima je potrebno humano mleko.
Pojedine zemlje u kojima su muslimani većinsko stanovništvo, među kojima su Malezija i Iran, imaju slične ustanove.
Ali neki muslimanski učenjaci tvrde da ovo nije u skladu sa islamskom zakonu u pogledu dojenja.
U islamu se veruje da žena koja doji dete koje nije biološki povezano sa njom razvija „srodstva po mleku", a deca koju hrane iste majke smatraju se braćom i sestrama.
Sve što je dozvoljeno ili u skladu sa islamskim zakonom naziva se „halal", a što je nedozvoljeno ili zabranjeno je „haram".
U Pakistanu, neki muslimanski učenjaci tvrde da je inicijativa za osnivanje banke humanog mleka haram, tačnije, da je zabranjena prema islamskom zakonu.
Ali vlasti su uložile napore da „obezbede da banka humanog mleka bude u skladu sa islamskim zakonom".
Dr Azra Pečuho, ministarka zdravlja pokrajine Sinda čiji glavni grad je Karači, rekla je za BBC da je poslala pismo Savetu islamske ideologije (Islamski savetodavni savet), uveravajući ih da žene mogu da doje decu u skladu sa islamskim zakonom.
„Beležiće se podaci o ženama koje daju mleko i oni će se saopštavati roditeljima dece koja dobijaju mleko druge žene, što takođe može da se prati", kaže dr Pečuho odgovarajući na zabrinutosti zbog mogućih brakova između braće i sestara koji bi dobili mleko iste majke, što je zabranjeno islamskim zakonom.
Ona se nada da će se ovaj problem rešiti tako što će se osigurati da majke dečaka daju mleko samo bebama dečacima, a majke devojčica samo bebama devojčicama.
Ovakav pristup je sličan onom primenjenom u Turskoj 2012. godine.
Fetva
Banka humanog mleka u Karačiju je prvobitno dobila uslovno odobrenje od relevantnog islamskog tela 25. decembra 2023. godine.
Spisak uslova koje je telo navelo obavezuje vlasti da imena žena saopštava roditeljima beba kojima se daje mleko drugih dojilja.
Muslimanska beba treba da dobija mleko isključivo majki koje su muslimanke.
Mleko treba da bude besplatno.
Mleko može da se daje bebama koje su rođene pre 34. nedelje trudnoće i isključivo ako njihove majke ne mogu da proizvedu dovoljno mleka.
Ustav Pakistana nalaže da svi zakoni i sva vladina odeljenja moraju biti u skladu sa šerijatskim pravom, ili islamskim zakonom.
Iako su vlasti bile uverene da su ovi uslovi ispunjeni, medresa u Karačiju je izrazila sumnju.
U izmenjenoj fetvi (savetovanje sa stručnjakom za islamsko pravo) izdatoj 16. juna 2024. godini piše da bi banci bilo veoma teško da primeni sve smernice koje su potrebne da bi bila u skladu sa islamskim zakonom.
U Institutu za zdravlje dece i neonatologiju pokrajine Sinda u Karačiju kažu da nakon što im je Darul Ulum, medresa u Karačiju, dostavila fetvu, da im ne preostaje ništa drugo nego da obustave otvaranje banke humanog mleka.
„Tražićemo dalje smernice za ovo pitanje i od Darul Ulum medrese u Karačiju i od Saveta islamske ideologije", saopštila je bolnica.
„Posvećeni smo tome da naše inicijative u zdravstvu budu ne samo naučno utemeljene, već i verski usklađene", dodaje se u saopštenju.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Majčino mleko
Prema podacima Unicefa, 54 od 1.000 novorođenčadi umre u Pakistanu, a cilj je da se taj broj smanji na 12 do 2030. godine.
Majčino mleko obezbeđuje imunitet kao i hranljive materije za razvoj bebe.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da bi „više od 820.000 dece mlađe od pet godina moglo biti spaseno svake godine ako bi se dojila sva deca uzrasta od 0 do 23 meseca".
Unicef koji je podržao projekat odbio je da komentariše.
SZO i Unicef su 2018. godine preporučili da bebe koje majke ne mogu da doje treba da se hrane humanim mlekom.
U takvim slučajevima, američka i evropska zdravstvena tela preporučuju mleko drugih žena za ishranu beba.
Ne postoje univerzalna pravila
SZO kaže da banke humanog mleka rade u više od 60 zemalja, ali da se tome i dalje snažno protive verski krugovi.
Banka humanog mleka osnovana u Bangladešu 2019. godine zatvorena je posle samo mesec dana zbog protesta verskih stranaka.
Prema istraživačkom radu Američke akademije za pedijatriju, „muslimanske porodice u zapadnom svetu nerado koriste donorsko mleko iz banaka humanog mleka zbog anonimnosti davateljki".
Do sada nisu utvrđene jasne smernice za osnivanje banke humanog mleka, a SZO je upravo počela da radi na ovom pitanju.
Još se ne zna šta će se dogoditi sa prvom bankom humanog mleka u Pakistanu.
U međuvremenu, Baširina devojčica je stasala u zdravo dete zahvaljujući nezvaničnom aranžmanu koji je omogućila bolnica koja je pružila podatke o mogućoj davateljki mleka.
Bašira čeka „njen red" da pomogne drugim majkama.
„Večno sam joj [drugoj dojilji] zahvalna, i ako ikada dobijem priliku da uzvratim uslugu i spasim život, učiniću to za svako dete", kaže ona.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
