Zbog sve češćih napada medveda, Japan želi da olakša odstrel životinja u blizini stambenih naselja, ali lovci tvrde da bi ovo bilo previše rizično.
Do aprila ove godine dogodilo se 219 napada, od kojih je 6 imalo fatalni ishod.
Poslednjih meseci događaju se i smrtonosni napadi, jer medvedi ulaze i u naseljena područja.
Veruje se da neki od njih ljude vide kao plen.
- Polarni medvedi „preplavili“ rusko selo
- Zašto se medvedi ranije bude iz zimskog sna
- Smrtonosni napadi mrkih medveda u Rumuniji
Broj medveda je u porastu, posebno van gradova, od kako japansko stanovništvo stari.
Posledice napada su bile opasne, iako su uglavnom rezultirale povredama, a ne smrću.
Prema trenutnom zakonu, licencirani lovci mogu pucati iz oružja samo uz odobrenje policije.
Vlada planira da izmeni zakon na narednoj sednici parlamenta kako bi se oružje moglo slobodnije koristiti.
Na primer, lovcima će biti dozvoljeno da pucaju u situacijama u kojima postoji opasnost da medved povredi ljude, na primer kada životinja uđe u zgradu.
I lovci su oprezni.
„Strašno je i poprilično opasno naići na medveda.
„Niko ne garantuje da se oni mogu ubiti pucanjem", kaže Satoši Saito, izvršni direktor Udruženja lovaca Hokaida.
„Ako ne ophodimo vitalnu tačku kako bi sprečili medveda da se kreće, on može da pobegne i napadne druge.
„Ko će ona biti odgovoran za to?", dodao je.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Poseban probelem ima Hokaido.
Najsevernije ostrvo u zemlji je retko naseljeno, ali se populacija medveda više nego udvostručila od 1990. godine, prema podacima vlade.
Sada ima oko 12.000 mrkih medveda, za koje se zna da su agresivniji od crnih, kojih u Japanu, prema procenama stručnjaka, ima oko 10.000.
Lokalne vlasti pokušavale su različite strategije kojim bi medvede držale podalje od ljudi.
Neki su nabavili neobične čuvare, robote vukove sa crvenim očima koji sablasno zavijaju, dok drugi u zemlji testiraju sistem upozorenja veštačke inteligencije.
Grad Naie na ostrvu Hokaido pokušava da unajmi lovce koji bi za 10.300 jena (64 dolara; 50 funti) patrolirali ulicama, postavljali zamke i ubijali životinje, ako je potrebno.
Ipak, malo je onih koji bi to radili, jer je u pitanju rizičan posao, plata nije dovoljno atraktivna i mnogi lovci su stariji.
„Suočavanje sa medvedima stavlja naše živote na kocku", rekao je 72-godišnji lovac iz tog područja za list Asahi Simbun ( The Asahi Shimbun newspaper)uporedivši susret sa mrkim medvedom sa „borbom protiv američkog vojnog komandosa".
U maju, dva policajca u severnoj prefekturi Akita teško su povređena dok su, posle napada medveda, pokušavala da izvuku telo iz šume.
„Medvedi napadaju zbog hrane, ili ih prepoznaju kao hranu.
„Jedan medved može izazvati niz incidenata", rekao je zvaničnik lokalne vlade Mami Kondo.
Kako je broj medveda rastao, sve više njih je sa planina prešlo u ravnice bliže ljudima.
Vremenom su se navikli na zvuke i sve manje ih se plaše.
U isto vreme, broj ljudske populacije se smanjuje.
Mladi ljudi se sele iz manjih u velike gradove, ostavljajući naselja praznim.
Susret medveda i ljudi može imati fatalan ishod.
„Medvedi koji uđu u urbana područja često se uznemire i počnu da paniče, što rezultira napadima i povredama ljudi", rekao je Junpei Tanaka iz Istraživačkog centra za divlje životinje Pičio u Japanu (Picchio Wildlife Research Center in Japan).
Pojava i napadi medveda se obično dešavaju u aprilu kada se probude iz hibernacije u potrazi za hranom, a zatim se ponovo u septembru i oktobru kada jedu da bi se pripremili za zimske mesece.
Ali, njihova kretanje se više ne mogu predvideti, zbog prinosa žira, glavne hrane za medvede, čiji plodovi opadaju zbog klimatskih promena.
„Izmena zakona je neizbežna, ali to je samo zaustavna mera u hitnim slučajevima", rekao je Tanaka.
Hvatanje i ubijanje životinja neće doneti mnogo napretka, dodaje on.
Vlada treba da zaštiti stanište medveda kako ne bi bili primorani da idu predaleko.
„Neophodna nam je izmena državne politike koja se odnosi na šumsko okruženje i stvaranje šuma sa visokim biodiverzitetom.
Dodao je da vlada treba da razjasni ko treba da preuzme odgovornost za medvede koji zalutaju u stambene zone - lokalni zvaničnici ili lovci.
„U idealnom slučaju, trebalo bi da postoje potpuno obučeni strelci poput vladinih lovaca koji reaguju na hitne slučajeve, ali trenutno nema takvih poslova u Japanu", rekao je Tanaka.
Stambena područja su znatno drugačiji teren za lovce, koji su navikli da ubijaju medvede u nenaseljenim regionima, rekao je Saito.
„Ako ne pucamo, ljudi će nas kritikovati i reći 'Zašto nisi pucao kad imaš sačmaru?'. A ako pucamo, siguran sam da će ljudi biti ljuti i reći da smo nekoga mogli pogoditi.
„Mislim da je nerazumno tražiti od lovaca da donesu takvu odluku, zaključio je on.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
