Više od 10 godina, Abu Muhamed je živeo u šatoru sa porodicom u severnoj Siriji, raseljen zbog dugogodišnjeg građanskog rata.
Pošto ne može da zaradi dovoljno da bi izdržavao porodicu, on je, kao i stotine drugih, odlučio da putuje preko Turske u Niger kako bi tamo radio kao plaćenik.
Abu Muhamed (nije mu pravo ime), koji ima 33 godine, i njegova žena imaju četvoro male dece - nemaju tekuću vodu niti toalet i oslanjaju se na mali solarni panel da bi napunili telefon.
U njihovom šatoru je pretoplo u leto, previše hladno u zimu, a propušta vodu kada pada kiša.
„Pronaći posao je postalo izuzetno teško", kaže on.
- SAD odobrile plan za napad na iranske ciljeve u Siriji i Iraku
- Ruske turističke agencije nude obilazak Sirije
- Oko 100.000 ljudi napustilo domove na severu Sirije
On je član opozicionih snaga koje uživaju podršku Turske a više od decenije se bore protiv predsednika Bašara Al Asada.
Frakcija za koju on radi plaća ga manje od 50 dolara mesečno, tako da kada su se turski regruteri pojavili nudeći 1.500 dolara za mesec dana posla u Nigeru, presudio je da je to najbolji način da zaradi više novca.
On kaže da lideri sirijskih frakcija pomažu da se ostvari taj proces i nakon „poreza na frakciju i agente" i dalje mu ostaje najmanje dve trećine tog novca.
„A ako poginem u borbama u Nigeru, moja porodica će dobiti odštetu od 50.000 dolara", dodaje on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Nasilje u oblasti Sahel u zapadnoj Africi pogoršalo se poslednjih godina kao posledica sukoba sa džihadističkim grupama.
Niger, zajedno sa susedima Malijem i Burkinom Faso, takođe je pogođen - a sve tri zemlje doživele su vojne pučeve u poslednjih nekoliko godina, delom kao posledica nestabilnosti.
Abu Muhamed nije usamljen u želji da ide u Niger.
Ali (nije mu pravo ime), koji živi u šatoru u ruralnom Idlibu pridružio se sirijskim opozicionim snagama pre 10 godina kad je imao 15 godina.
On kaže da je i on plaćen manje od 50 dolara mesečno, što mu dovoljno za pet dana.
Morao je da pozajmi novac da bi izdržavao porodicu, a Niger vidi kao jedini način da otplati dugove.
„Želim u potpunosti da napustim vojnu karijeru i otvorim vlastiti biznis", kaže on.
A što se tiče Raeda (nije mu pravo ime), još jednog opozicionog borca koji ima 22 godine, odlazak u Niger deluje kao jedini način da stekne dovoljno novca da bi „ostvario san da se oženi i zasnuje porodicu".
Od decembra 2023. godine, više od 1.000 sirijskih boraca otputovalo je u Niger preko Turske, prema britanskoj Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava (SOHR), koja nadgleda sukob u Siriji preko mreže izvora na terenu.
Oni obično potpisuju ugovor na šest meseci, ali neki su ih sada produžili na godinu dana.
Turska veza
Pre nego što pođu, zvanična verzija je da će ljudstvo štititi turske projekte i komercijalne interese u Nigeru.
Turska je proširila i politički uticaj i poslovne operacije u regionu, prodajući Nigeru opremu kao što su dronovi da bi mu pomogla u borbi protiv militantnih džihadističkih grupa.
Ona takođe učestvuje u rudarenju prirodnih bogatstva zemlje, u koje spadaju zlato, uran i rude gvožđa.
Ali regruti znaju da uprkos tome što im je rečeno, kad stignu u Niger, realnost ume da bude veoma drugačija.
SOHR i prijatelji plaćenika koji su već radili u Nigeru rekli su za BBC da su Sirijci završili pod ruskom komandom boreći se protiv militantnih džihadističkih grupa u graničnom trouglu između Nigera, Malija i Burkine Faso.
Nigerov demokratski izabrani predsednik Muhamed Bazum svrgnut je s vlasti pre godinu dana, a u međuvremenu je hunta prekinula sve veze sa Zapadom.
„Niger je počeo da traži nove saveznike i pronašao odgovarajuću alternativu u Rusiji.
„Rusko oružje je jeftinije od zapadnog. Rusija takođe nudi vojno ljudstvo i obuku, i pokazuje spremnost da se prilagodi lokalnim zahtevima bez nametanja strogih uslova, za razliku od njihovih zapadnih ekvivalenata", objašnjava Natanijel Pauel, istraživač o Sahelu iz Oksford analitike.
Mogućnost borbe pod ruskom komandom predstavlja dilemu za sirijske borce koji se protive sirijskom režimu, zato što je Rusija vatreni pobornik predsednika Asada.
„Mi smo plaćenici ovde i plaćenici smo tamo", kaže Abu Muhamed, „ali ja sam u turskoj misiji, neću da primam naređenja od Rusa."
Ali mnogi od njih nemaju izbora, kao što Raed priznaje: „Mrzim te snage, ali moram da idem iz ekonomskih razloga", kaže on.
Oni još čekaju da potpišu ugovore, što će i uraditi „neposredno pred putovanje ili tokom njega", kaže Raed.
On objašnjava da je proces tajnovit i kaže da zna jednog čoveka kog je zarobila sirijska opoziciona frakcija „zato što je prosledio detalje operacije u Africi i mehanizme prijavljivanja".
Regruti sa kojima smo razgovarali tvrde da su im lideri njihove frakcije rekli da će turska kompanija SADAT biti zadužena za njih čim ugovori budu potpisani i da će ona rešavati njihovo putovanje i logistiku.
Pre oko pet godina, Abu Muhamed je išao u Libiju gde je radio kao plaćenik šest meseci i tvrdi da je to takođe ugovorio SADAT.
SOHR isto tako tvrdi, na osnovu informacija od drugih plaćenika koji su već bili u Nigeru, da je SADAT uključen u taj proces.
Nismo uspeli nezavisno da potvrdimo ove navode.
Kontaktirali smo SADAT, koji je kategorički negirao da regrutuje ili šalje sirijske borce u Niger, rekavši da te tvrdnje „nemaju veze sa istinom… ne vršimo nikakve aktivnosti u Nigeru".
Takođe je rekao da vodi nikakve aktivnosti u Libiji sem projekta „vojnog sporta" pre više od decenije od kog je morao da odustane zbog tamošnje krize.
Kompanija je dodala da „ne pruža usluge nedržavnim akterima", ali da „obezbeđuje konsultacije, obuku i logističke usluge oružanim snagama i snagama bezbednosti na polju odbrane i sigurnosti prema Turskom trgovinskom zakonu".
Ali vlada u Ankari koristi privatne kompanije da regrutuje i šalje sirijske plaćenike u Niger, tvrdi SOHR.
Direktor organizacije Rami Abdul Rahman optužuje tursku državu za iskorišćavanje Sirijaca koji nemaju novca i u teškoj su ekonomskoj situaciji.
BBC je izneo ove navode turskom Ministarstvu spoljnih poslova, ali još nismo dobili nikakav odgovor.
Ovo nije prvi put da je turska vlada optužena da šalje sirijske borce u inostranstvo.
Nekoliko izveštaja, među kojima i jedan američkog Ministarstva odbrane, dokumentovalo je sirijske borce koje podržava Turska u Libiji - Turska je prethodno priznala da su sirijski borci bili prisutni tamo, ali nije priznala da ih je ona regrutovala.
Takođe je negirala da je regrutovala i poslala sirijske plaćenike u osporavanu oblast Nagorno-Karabah na Kavkazu.
- Izgubljeni tablet i tajni dokumenti
- Da li Ukrajina ratuje protiv Rusije i u - Sudanu
- Koliko su čvrste veze ruskih plaćenika i Sudana
Život u Nigeru
Uslovi u Nigeru su takvi da ostajanje u kontaktu sa porodicama u Siriji ume da bude teško.
Čim regruti pristignu, oduzimaju im se telefoni, prema Abdulu Rahmanu iz SOHR-a.
A Abu Muhamed kaže da njegovi prijatelji u Africi „mogu da kontaktiraju porodice jednom u dve nedelje, ponekad ređe."
On dodaje da oni ne mogu lično da razgovaraju sa ženama ili roditeljima, a komunikacija mora da se odvija preko njihovih nadređenih u Nigeru, „koji umiruju porodice boraca da su ovi dobro".
Ali dodaje da su mu neki njegovi prijatelji koji su putovali u Niger rekli da su najveći deo vremena proveli „u vojnim bazama, čekajući naređenje da se bore".
A ne uspeju svi da se vrate kući.
Prema SOHR-u, od decembra 2023. godine u Nigeru su poginula devetorica ljudi.
Tela četvorice vraćena su u Idlib, ali još nisu identifikovana.
Raed i Ali kažu da njihove porodice ne žele da oni odu, tako da će na kraju možda morati da ih slažu da idu u Tursku na obuku na nekoliko meseci.
Ni porodica Abua Muhameda nije oduševljena idejom.
„Da imam sredstva da živim pristojnim životom, ne bih radio ovu vrstu posla ni da mi ponudite milion dolara", kaže on, ali dodaje, „kad bi mi sin tražio bicikl, nikad ne bih mogao da mu ga priuštim - to su stvari koje me teraju da idem."
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
