Stanovnici Venecuele izlaze na izbore u nedelju, a to bi mogao da bude najveći izazov za vladajuću, socijalističku PSUV partiju od kada je došla na vlast pre 25 godina.
Nikolas Maduro, koji je na funkciji predsednika od 2013. i smrti njegovog mentora Uga Čaveza, pokušaće da osvoji treći uzastopni mandat.
Glavni izazivač mu je Edmundo Gonzalez, bivši diplomata koga podržava koalicija opozicionih stranaka.
Ankete uoči glasanja pokazale su da je Gonzalez u priličnoj prednosti u odnosu na aktuelnog predsednika, ali izbori 2018. na kojima je Maduro osvojio drugi mandat osporeni su kao nepošteni, pa mnogi strahuju da bi i ovi izbori mogli da budu ugroženi ukoliko Maduro bude gubio.
- Maduro prekinuo diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama
- Srbi u Venecueli: Maduro, Gvaido, kralj Petar, sarme i vanilice
- „Plaćen sam da tvitujem državnu propagandu“
Sumnje u takav ishod su podstaknute činjenicom da je Maduro rekao njegovim obožavaocima da će pobediti „na ovaj ili onaj način".
U zemlji je i vrlo ograničen broj posmatrača izbora: samo četiri iz Amerike i malobrojni tehnički tim iz Centra Karter, američke nevladine organizacije.
Poziv posmatračima iz Evropske unije povukao je šef izborne komisije, koji je blizak sa Madurom.
Bivšem predsedniku Argentine, Albertu Fernandezu, takođe je uskraćen poziv pošto je izjavio da bi predsednik Maduro trebalo da prihvati poraz ukoliko do njega dođe.
Posmatrači iz Brazila odbili su da prisustvuju izborima pošto ih je venecuelanski predsednik kritikovao.
Kako bi se nadomestilo odsustvo međunarodnih posmatrača, opozicija je okupila hiljade ljudi kako bi bili prisutni na biračkim mestima.
Uprkos mnogim preprekama, poput stalnog uznemiravanja i hapšenja više od 100 ljudi koji su učestvovali u kampanji, opozicija zrači optimizmom.
U opoziciji smatraju da ankete daju tako veliku prednost njihovom kandidatu Gonzalesu, da će biti nemoguće za Madura da „pokrade izbore".
Pogledajte i ovu priču:
Iz vlasti odbacuju rezultate ankete koje je objavila opozicija i kažu da je njihov kandidat u prednosti.
Maduro je uoči glasanja koristio agresivnu retoriku, upozoravajući da bi moglo da dođe do „krvoprolića" ako izgubi.
Zbog te izjave dobio je i kritike Luiz Inasija Lule da Silve, predsednika Brazila, koji je kazao da bi Maduro trebalo da nauči da „ako pobedi, ostaje na vlasti, ali ako izgubi, da treba da ode".
Simbol Madurove kampanje je borbeni petao i cela kampanja je sprovedena uz borbeni ton.
„Prebrodili smo hiljade oluja. Ne mogu da nas pobede, niti će to moći", rekao je na kraju mitinga, aludirajući na brojne izazove toko 11 godina na vlasti.
Pre izbora 2018. godine, Maduro je osujetio pokušaj opozicionog lidera Huana Gvaida da ga svrgne sa vlasti pošto je proglasio sebe legitimnim predsednikom.
Iako je Gvaida podržalo više od 50 zemalja, među kojima su Amerika i zemlje Evropske unije, Maduru su ostale verne venecuelanske snage bezbednosti.
Na kraju je paralelna vlada koju je vodio Gvaido raspuštena, a Maduro je to iskoristio da sebe predstavi kao „branioca suvereniteta Venecuele", što je pomenuo i na poslednjem mitingu uoči ovogodišnjih izbora.
„U nedelju ćemo pokazati fašistima i imperijalistima. Vikaćemo: 'Živela Venecuela, naša voljena domovina'", rekao je Maduro.
Izbori 28. jula su prvi posle više od 10 godina na koje većina opozicije izlazi ujedinjeno sa zajedničkim kandidatom i bez bojkota, a kritičari predsednika Venecuele zbog toga veruju da bi ovo mogla da bude najbolja šansa opozicije da svrgne Madura.
Prevazišli su brojne prepreke, od kojih je najveća bila zabrana Mariji Korini Maćado, odabranoj kandidatkinji opozicije, da se kandiduje na izborima.
Oni koji žele promene su se vrlo brzo ujedinili oko podrške 74-godišnjem Edmundu Gonzalezu.
Jedno od obećanja opozicije je da će u slučaju pobede preokrenuti situaciju u zemlji, što bi omogućilo povratak miliona Venecuelanaca koji su napustili zemlju zbog političke i ekonomske krize tokom Madurove vladavine.
Ogromna venecuelanska imigracija, koja broji 7,8 miliona ljudi, kao i činjenica da ankete pokazuju da će se taj broj uvećati ako Maduro pobedi, ukazuju da će se ovi izbori pomno pratiti i u Americi i južnoameričkim državama, gde ima mnogo Venecuelanaca.
Pratiće se i u Kubi, Kini, Iranu i Rusiji, bliskim saveznicima Madurovog režima, jer bi pobeda Gonzaleza verovatno značila odaljavanje od njih i bliske veze sa Amerikom.
Pred desetinama hiljada ljudi na mitingu, opozicioni kandidat rekao je da je vreme da se „ponovo uspostavi demokratija", aludirajući na 25 godina vlasti partije PSUV , koja je u tom periodu pored izvršne preuzela i zakonodavnu i sudsku vlast.
Opoziciju najviše brine zbog izborne komisije (CNE), koja organizuje izbore i proglašava rezultate, a to telo čine službenici verni vladi.
Glasa se elektronski i rezultati se očekuju iste večeri, verovatno oko 8 sati po lokalnom vremenu.
Novoizabrani predsednik će položiti zakletvu 10. januara 2025. godine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
