Međunarodni tim naučnika iz Velsa, Francuske i Kine otkrio je nove dokaze da su relativno složeni oblici života možda nastali na Zemlji 1,5 milijardi godina, što je skoro četiri puta ranije nego što se trenutno veruje u naučnoj zajednici.
Tim koji radi u Gabonu navodi da su duboko u stenama otkrili dokaze da su postojali uslovi za postojanje životinjskog sveta pre 2,1 milijarde godina, tokom Paleoproterozoskog perioda.
Oni veruju da je postojalo plitko podzemno more gusto naseljeno živim bićima, sličnim jednoćelijskoj buđi koja se razmnožava sporama.
Međutim, koliko se može suditi iz fosila, čudni organizmi se nikada nisu proširili izvan podzemnog rezervoara - i na kraju su tamo umrli.
Ove pretpostavke prilično se razlikuju od uobičajenog mišljenja i nisu svi naučnici saglasni sa ovom novom teorijom.
Većina stručnjaka veruje da je život na Zemlji nastao pre oko 635 miliona godina.
- Kako će izgledati Zemlja za milion godina
- „Neverovatno otkriće": Najstarije srce na svetu pronađeno u praistorijskoj ribi
- Praistorijski morski reptil dvaput duži od autobusa
- Da li je ovo najteža životinja koja je postojala na Zemlji
Istraživanje doprinosi postojećoj raspravi o tome da li su formacije pronađene u Gabonu zapravo fosili.
Naučnici su analizirali stene oko formacija da bi videli da li postoje dokazi da se u njima nalaze elementi poput kiseonika i sumpora koji bi omogućili postojanje života.
Profesor Ernest Či Fru, sa Univerziteta Kardif, radio je sa međunarodnim timom naučnika.
On je za BBC rekao da ako je njegova teorija tačna, ovi oblici života bi mogli biti slični sluzavoj plesni - jednoćelijskim organizmima bez nervnog sistema koji se razmnožavaju sporama.
Međutim, profesor Grejem Šilds sa Londonskog univerzitetskog koledža koji nije učestvovao u istraživanju ima određene sumnje.
„Nisam protivnik ideja da su pre 2,1 milijarde godina postojale veće količine hranljivih materija, ali nisam siguran da je to moglo da dovede do složenih oblika života", kaže on, sugerišući da je potrebno još dokaza.
Profesor Či Fru je međutim uveren da je istraživanje njegovog tima pomoglo da se dokaže alternativna teorija o početku evolucije i nastanku prvog života na Zemlji.
„Mi kažemo - pogledajte, ove su fosili, postoji kiseonik, on je podstakao pojavu prvih složenih živih organizama.
„Vidimo iste procese kao u kambrijskom periodu pre 635 miliona godina. To nam pomaže da konačno shvatimo odakle smo svi potekli", kaže on.
Prvi nagoveštaj da je složeni život nastao ranije nego što se mislilo pojavio se pre deset godina kada su otkrivene takozvane Fransvilijanske formacije.
Profesor Či Fru i njegove kolege rekli su da su formacije bile napravljene od fosila što je ukazivalo na postojanje oblika života koji je mogao da se „vrpolji" i pomera sam od sebe.
Ova otkrića nisu prihvatili svi naučnici.
Da bi pronašli još dokaza za ovu teoriju, Či Fru i njegov tim sada su analizirali jezgro stena iz Gabona.
Sastav stena pokazao je da je „laboratorija" u kojoj je mogao da postoji život nastala neposredno pre pojave formacija.
Oni veruju da je visok nivo kiseonika i sumpora nastao posle sudara dve kontinentalne ploče ispod vode što je izazvalo vulkansku aktivnost.
Sudar ploča otcepio je deo mora od okeana stvorivši „plitko more okruženo kopnom koje je bogato hranljivim sastojcima".
Či Fru kaže da su ovde postojali uslovi za fotosintezu što je omogućilo postojanje značajne količine kiseonika u vodi.
„Time bi se obezbedilo dovoljno energije koja bi podstakla rast i kompleksnije ponašanje među primitivnim, jednostavnim oblicima životinjskog života kao što su oni pronađeni u fosilima iz ovog perioda", rekao je.
Dodao je da je izolovana sredina dovela do izumiranja ovih oblika života jer nije bilo dovoljno novih hranljivih sastojaka neophodnih za lanac ishrane.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Precambrian Research.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
