Rio Tinto u Srbiji: Protest u Beogradu protiv iskopavanja litijuma

Zvaničnih informacija o programu nema, ali su neki od aktivista najavili šetnju i blokade pojedinih delova grada

5848 pregleda 6 komentar(a)
Protesti ispred Ustavnog suda u Beogradu protiv odluke koja je dovela do nove uredbe Vlade Srbije o iskopavanju litijuma, Foto: BBC
Protesti ispred Ustavnog suda u Beogradu protiv odluke koja je dovela do nove uredbe Vlade Srbije o iskopavanju litijuma, Foto: BBC

Ista meta, isto odstojanje.

Posle skoro tri godine, brojnih šetnji i blokada, u Beogradu je za subotu u 19 sati na Terazijama zakazan veliki protest protiv iskopavanja litijuma, pod parolom „rudnika neće biti".

Centralni skup je organizovan posle isteka roka od 40 dana koliko je Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) dao Vladi na protestu u Loznici, krajem juna, da donese zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i bora u zemlji.

„Jedini zahtev koji će biti upućen vlastima je trajna zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma na celoj teritoriji Srbije.

„Na tom skupu ćemo saopštiti naredne korake kako bi se sprečilo otvaranje rudnika litijuma širom Srbije", rekao je Zlatko Kokanović, predsednik udruženja „Ne damo Jadar" iz Gornjih Nedeljica, agenciji Beta uoči beogradskog protesta.

On bi trebalo da bude jedan od govornika na protestu, uz glumicu Svetlanu Bojković, Draganu Đorđević, naučnu saradnicu Instituta za hemiju i Ljiljanu Bralović, aktivistkinju iz SEOS-a.

Pozvani su svi građani Srbije „bez obzira na političko i ideološko opredeljenje", „ali bez partijskih obeležja".

Zvaničnih informacija o programu nema, ali su neki od aktivista najavili šetnju i blokade pojedinih delova grada.

Skup u Beogradu je poslednji u nizu demonstracija organizovanih u više od 30 gradova i opština Srbije, između ostaliih, u Šapcu, Valjevu, Novom Sadu, Nišu i Smederevu.

Šta je pokrenulo nove proteste?

Seriju protesta pokrenula je nedavna odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta „Jadar" britansko-australijske kompanije Rio Tinto o izgradnji rudnika litijuma u dolini ove reke, na zapadu zemlje, stopiranog početkom 2022.

Tada je zvanični Beograd, pod pritiskom masovnih protesta, uredbom stopirao projekat vredan 2,4 milijarde dolara.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto", izjavila je 20. januara 2022. tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić posle odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma - Prostornog plana za projekat „Jadar".

Prema rečima premijerke, „samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja".


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Ustavni sud je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a sredinom meseca vlada je donela novu uredbu u nameri da vrati pravni poredak „u stanje pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom avgusta poručio da neće biti kopanja litijuma, dok država ne dobije sve garancije.

Nekoliko dana kasnije predstavljen je tim stručnjaka koji će se baviti pitanjem štetnosti po zdravlje ljudi ako bude otvoren rudnik litijuma.

U timu su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i nekoliko profesora medicine i stručnjaka iz drugih oblasti, poput toksikologije, preneo je RTS.

BBC

Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci.

Jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Sredinom jula Beograd je posetio nemački kancelar Olaf Šolc koji je sa Vučićem prisustvovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Šolc je tada izjavio da je projekat Jadar „dobar za Srbiju" i da nosi „dobre ekonomske perspektive razvoja za ceo region".

Vučić je rekao da „veruje na reč" nemačkom kancelaru te da će projekat „doneti najmanje novih šest milijardi evra investicija", dok su pojedini aktivisti i protivnici iskopavanja litijuma ocenili da je „vlast potpisala kapitulaciju".

Predsednik Srbije je sredinom juna izjavio da bi, „ako sve ispunimo", rudnik mogao da bude otvoren 2028, a potom krajem jula najavio i mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za kraj naredne godine.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: