Čovek protiv njih nema šanse. To je rat u kojem gubi.
Sićušni su, dosadno zuje, gotovo da nema kuće koja bar jednom nije imala krvavu fleku na zidu, a njihov ugriz ne samo što svrbi, već može da bude i smrtonosan.
Komarci su odgovorni za smrt više od milion ljudi godišnje u svetu i to ih svrstava u najopasnije biće po čoveka, prema World Atlas.
Ovi sitni insekti ubodom zaraze oko 700 miliona ljudi godišnje.
- Raste rizik od bolesti koje prenose komarci u Evropi
- Komarci - leteće krvopije koje nam noću ne daju mira
- Tigrasti komarci šire denga groznicu u Evropi
Svakog 20. avgusta obeležava se Svetski dan komaraca, kako bi se skrenula pažnja na malariju, ali i druge bolesti koje prenosi ovaj mali ubica.
Nije lako rešiti se ovih insekata, a najvažnije je suzbiti ih dok su larve, ispričao je Dušan Petrić, profesor u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 2023. godine.
Kod uništavanja najčešće se koriste ekološka, a ponekad i hemijska sredstva.
Svetski naučnici u večitoj su potrazi za što efikasnijom metodom u borbi protiv ovih krvopija.
Od 2019. godine, više od milijardu genetski modifikovanih komaraca (GMO) pušteno je u prirodu širom sveta, podaci su američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Mužjaci GMO vrste ovih insekata Anopheles stephensi koji ne ujedaju, imaju gen koji ubija mlade ženke malaričnih komaraca pre nego što dostignu zrelost.
Jedan od načina jeste i upotreba sterilisanih mužjaka, što je 2023. godine koristila Hrvatska, nekadašnja jugoslovenska republika.
„Komarci su stvoreni u laboratoriji, gde se mužjaci sterilišu i zatim puštaju u velikim broju da se pare sa divljim ženkama iste vrste.
„Dugoročno, to može da dovede do značajnog pada brojnosti jedinki tigrastih komaraca tamo gde su pušteni", kaže Ana Klobučar, biološkinja iz hrvatskog Naučnog zavoda za javno zdravlje „Dr Andrija Štampar", za BBC na srpskom.
Neki od načina suzbijanja komaraca
Kontrola populacije komaraca obuhvata praćenje brojnosti larvi i odraslih insekata i njihovo uništavanje.
Larve se suzbijaju hemijskim i biološkim sredstvima i najviše ih ima u stajaćim vodama, poput bara, kanala, razliva reka, u šahtama, kao i na mnogim mestima gde se voda zadržava, navodi se na sajtu beogradskog Javno-komunalnog preduzeća „Gradska čistoća".
Larve komaraca služe i kao hrana drugim insektima, ribama i paucima.
Nijedan prirodni neprijatelj komaraca, međutim, ne može da uništi brojnost koju oni mogu da dostignu.
Odrasle jedinke komaraca suzbijaju se tretmanima sa zemlje.
Komunalna preduzeća u Srbiji zaprašivanje komaraca najavljuju nekoliko dana ranije kako bi pčelari sklonili košnice dalje od mesta gde se prska.
Pogledajte video: Kako se štiti od komaraca
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Uvoz sterilnih mužjaka
Zagreb, glavni grad Hrvatske, 2023. je izdvojio novac za uništavanje i edukaciju građana o komarcima.
„Cilj je da se pri suzbijanju komaraca što manje koriste insekticidi.
„Zbog toga se u svetu upotrebljavaju biološke metode, među kojima je i primena tehnike sterilnih mužjaka", objašnjava Ana Klobučar.
Ova metoda u svetu se koristi protiv invazivnih vrsta - tigrastih i komaraca žute groznice.
Zagreb je 2023. godine uvezao iz Italije 100.000 sterilnih mužjaka komaraca.
Nastali su u pogonu za masovni uzgoj komaraca Centro Agricoltura Ambiente „Giorgio Nicoli" (CAA) Crevalcore u Italiji, dodaje biološkinja iz Hrvatske.
„Dostavljeni su u vozilima sa kontrolisanom temperaturom, od 10 do 12 stepeni Celzijusa, u kutijama sa izolacijom.
„Dobijeni rezultati bili su dobri, jer je zabeležen visok sterilitet jaja komaraca koje su divlje ženke položile posle puštanja sterilnih mužjaka", kaže Ana Klobučar.
Bakterijama protiv komaraca
Kineski naučnici 2016. godine pustili su u prirodu tri miliona komaraca zaraženih bakterijom volbahija, koja se nalazi samo kod jedne četvrtine divljih komaraca.
„Ako komarac mužjak nosi tu bakteriju i pari se učiniće ženku sterilnom, a ako ona u sebi ima volbahiju, što može da spreči širenje zika i denga virusa ili žute groznice u telu komarca.
„Tako se smanjuje rizik da taj komarac prenese zarazu na čoveka", rekao je tada profesor Žijong Ći iz Centra za tropske bolesti u Kini.
Indonezija je sprovela istraživanje kako bi utvrdila korist od ove metode.
U junu 2021. godine objavili su i prve rezultate, koji pokazuju da bi broj slučajeva denga groznice mogao da bude smanjen za 77 odsto.
- Džibuti počeo da koristi GMO komarce u borbi protiv malarije
- Komarci sa „čudesnom" bakterijom oružje u borbi protiv denga groznice
- Komarcima se otvorio apetit: Zika virus i denga groznica čine miris ljudi primamljivijim
Revolucionarni doktor Ros
Ronald Ros, britanski vojni hirurg koji je radio u Indiji, 20. avgusta 1897. godine dokazao je da ženke komaraca prenose malariju.
Doktor je pronašao parazite malarije kod komaraca, koji su se hranili krvlju zaraženog pacijenta.
Ros je 1902. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i prvi je proglasio Svetski dan komaraca, kako bi skrenuo pažnju na ovu opaku bolest.
Od malarije svake godine umre pola miliona ljudi.
Pronađene vakcine za sada nisu dovoljno efikasne, ali su sve oči uprte u poslednju u nizu koju je pre godinu dana odobrila Gana, afrička država.
Postoje i lekovi koji se koriste kod lečenja malarije.
Kako se zaštititi
- Putnici treba da preduzmu mere opreza kada putuju u područja gde postoji mogućnost prenošenja malarije
- Upotreba sredstava (repelent) koji pomažu pri zaštiti od komaraca
- Lekar može da prepiše antimalarijski lek
- Antimalarijski lek nije 100 odsto delotvoran u prevenciji ove bolesti, zato treba koristiti i zaštitna sredstva
Izvor:Zavod za javno zdravlje Šabac
Nije opasna samo malarija
Malarija nije jedina bolest za koju je krivac ženka komarca.
Tu je i denga groznica.
Više od 10 miliona slučajeva denga groznice registrovano je ove godine u 176 zemalja.
Broj slučajeva čikungunje, virusa koji šire komarci, dostigao je više od 350.000.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti prijavio je skoro 7.000 ljudi zaraženih Zika virusom do kraja maja ove godine.
Krajem jula u Srbiji je registrovan prvi slučaj u 2024. zaraze groznicom Zapadnog Nila, a do danas je zaraženo 14 osoba , navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut" .
U svetu živi više od 3.500 vrsta komaraca, dok je u Srbiji registrovano oko 40.
U Srbiji su najzastupljeniji i najmnogobrojniji kućni ili obični komarci (Culex pipiens).
Samo se ženke komaraca hrane krvlju čoveka i to kada se razmnožavaju.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
