Mnoge karijerne diplomate godinama putuju širom sveta, ali malo njih nastavi da to čini u penziji i to kao šefovi obaveštajnih agencija.
Takav je karijerni put sadašnjeg direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijama Bernsa koji već tri godine krstari planetom, a prethodnih dana je boravio i na Balkanu.
U takozvanoj nenajavljenoj poseti, ovaj 68-godišnjak je obišao Sarajevo, Beograd i Prištinu, a domaći mediji su o tome izveštavali skoro odmah.
Kada je šef CIA Džon Dojč bio u Sarajevu 1996. verovatno zbog učešća mudžahedinskih boraca u ratu u Bosni, vest o dolasku objavljena je tri dana kasnije.
Bernsova turneja nije neuobičajena, kaže Dejvid Kanin, viši analitičar CIA koji je tokom 1990-ih bio zadužen za Balkan.
„Njegov posao šefa CIA je manje važan od statusa poverljive i važne figure u timu američkog predsednika Džozefa Bajdena za spoljnu politiku.
„Administracija želi da postigne neke uspehe u spoljnoj politici pre kraja mandata u januaru ili možda čak i pre izbora", ističe Kanin u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Bajden je juna 2023. unapredio Bernsa u člana njegovog kabineta.
- „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“
- Šta rade srpske službe bezbednosti
- Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina
Ko je šef CIA?
„Mi smo prva linija nacionalne odbrane. Postižemo ono što drugi ne postižu i idemo tamo gde drugi ne mogu", piše na zvaničnom nalogu CIA na društvenoj mreži Iks.
U ovome se oslikavaju i obrisi Bernsove biografije.
Kada je u martu 2021. imenovan za šefa CIA, postao je prvi karijerni diplomata koji je došao na to mesto, piše u zvaničnoj biografiji.
„Bernsov uspon je gotovo neverovatan preokret za visoku, diskretnu figuru opreznih očiju, pepeljaste kose i potkresanih brkova, kakvu biste lako mogli zamisliti u romanu Džona le Karea kako šapuće na uvo zvaničniku na zabavi u ambasadi kako grad pada u ruke pobunjenika i da će ga čamac čekati u luci u ponoć", pisao je Robert Drejper u Njujork Tajmsu.
Isti list je objavio i da je za manje od dve godine mandata bio u inostranstvu tridesetak puta.
Posetio je Izrael, Palestinu, Kinu, Ukrajinu, Tursku, Libiju, Egipat, Saudijsku Arabiju i mnoge druge krizne ili važne zemlje.
„Kao direktor CIA, on odgovara direktno i samo predsedniku.
„To mu daje visok nivo kredibiliteta sa svetskim zvaničnicima", rekao je Šejn Haris, koji se bavi bezbednošću u Vašington postu.
- Džon le Kare - špijun među piscima, pisac među špijunima
- „OZNA sve dozna": Koje su danas službe bezbednosti na Balkanu
- „Na pola puta do superheroja": Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
Šta je radio na Balkanu?
Poznato je da se sastajao sa zvaničnicima u Sarajevu, Beogradu i Prištini.
Vašington nastavlja da gura dobro poznate pozicije o Bosni i Kosovo u isto vreme kada ponovo pokušava da postigne prekid vatre u Gazi, ocenjuje Kanin.
„Tu nema ništa novo i ne očekujem da se nešto iznedri iz onog što smatram prilično ustajalom američkom diplomatijom na oba mesta i na Balkanu i na Bliskom istoku", dodaje ovaj iskusni obaveštajac.
- Bosna i Hercegovina
Berns je prvo posetio Bosnu i Hercegovinu, u koju je stigao 20. avgusta.
Sastao se sa direktorom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH Almirom Džuvom, a potom i sa ministrom spoljnih poslova Elmedinom Konakovićem.
Posle sastanka, Konaković je Bernsa nazvao jednim od „najvažnijih ljudi američke administracije", kao i „čovekom sa bogatim iskustvom i odličnim poznavanjem regiona", prenelo je sarajevsko Oslobođenje.
Posetu direktora CIA ocenio je kao „važnu", ističući da se time pokazuje da Amerika „i dalje drže Bosnu i Hercegovinu u vrhu prioriteta", što ljudima u Bosni „mnogo znači".
Ta „potvrda predanog prijateljstva i posvećenosti", naveo je, „jasna je poruka svima da je Amerika tu u cilju zaštite i podrške teritorijalnom integritetu, suverenitetu i prosperitetu" Bosne.
I upravo se ta konstrukcija o „integritetu i suverenitetu" BiH najčešće mogla čuti tokom Bernsove posete Sarajevu.
Posebno posle sastanka sa članovima Predsedništva BiH, među kojima je i Željka Cvijanovića, predstavnicom Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.
Cvijanović je na crnoj listi SAD upravo zbog pretnji „integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine", kao i Dejtonskom mirovnom sporazumu iz 1995, kojim je okončan rat.
Kao jednu od tema Bernsovih sastanaka u BiH, pozivajući se na izvore iz američke vlade, N1 i Radio Slobodna Evropa, navode „zabrinjavajuću secesionističku retoriku i delovanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske".
Dodik, koji godinama često preti otcepljenjem Republike Srpske, isto tako se već dugo nalazi pod sankcijama SAD zbog „podrivanja legitimiteta, mira i sumnji za umešanost u ilegalne poslove i korupciju".
- Kome je sve Amerika uvodila sankcije na Balkanu
- Šta znači kada Amerika uvede sankcije pojedincima
- Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija
Iako je u maju govorio da „srpski narod više ne može da živi u BiH" i najavljivao sporazum o mirnom razgraničenju, Dodikov ton posle Bernsove posete bio je daleko blaži.
Na Iksu je napisao da Republika Srpska „nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH, shodno Dejtonskom sporazumu", kao i da „secesija nikada nije bila naša politika".
„BiH je zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, stoga ohrabruje stav Bernsa da odgovornost za funkcionisanje zemlje leži na svim etničkim zajednicama."
I on je posetu šefa CIA nazvao „značajnom", ističući borbu protiv terorizma koja je „obaveza celokupnog slobodnog sveta", a čemu je „Republika Srpska posvećena i pozdravlja svaku saradnju u toj oblasti".
Nije retko da šef CIA dođe u Sarajevo poslednjih godina.
Direktor Džon Brenan bio je u Sarajevu 2016. kad se sastao s kolegama iz obaveštajnih agencija, kao i sa članovima Predsedništva BiH.
Dolazio je i jedan od njegovih prethodnika Majkl Hejden 2007, a navraćao je i Dejvid Petreus, ali kao bivši direktor CIA.
- Srbija
Za razliku od BiH, posete Beogradu, ako ih je i bilo, redovno se drže u tajnosti.
I ovoga puta, kada je Berns stigao u Srbiju, nije bilo zvaničnih saopštenja.
„Imali smo koristan, pristojan i važan sastanak", rekao je predsednik Aleksandar Vučić o poseti šefa CIA.
Odgovarajući na pitanje BBC-ja na srpskom, dodao je, bez ulaženja u detalje, da su teme bile „od važnosti za budućnost Srbije".
Mediji su ranije preneli da je domaćin Bernsu u Beogradu bila Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i direktor Vladimir Orlić.
Orlić se nije oglašavao, kao ni BIA.
Teme sa srpskim zvaničnicima su bile više političke, nego obaveštajne i uglavnom se na sastancima govorilo o Kosovu, nezvanično saznaje BBC.
- Kosovo
Kosovo je bila poslednja destinacije ove Bernsove turneje.
U Prištini se 22. avgusta sastao sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i šefom Kosovske obaveštajne agencije (KIA) Petritom Ajetijem.
Osmani je objavila i fotografiju sa njim.
„Savez sa SAD je garancija bezbednosti, mira i uspeha", napisala je Osmani na Fejsbuku, dodajući da joj je bilo zadovoljstvo da poželi dobrodošlicu Bernsu na Kosovo.
Na podršci Kosovu javno mu se zahvalio i premijer Aljbin Kurti, takođe, uz fotografije sa, kako je napisao, „strateški važnog sastanaka".
Ko je Vilijam Berns
- Rođen je 1956. u američkoj državi Severna Karolina, kao sin odlikovanoh generala američke vojske koji se borio u Vijetnamu.
- Diplomirao je istoriju na Univerzitetu La Sal, a magistrirao i doktorirao međunarodne odnose na Univerzitetu Oksford, kao stipendista Maršalovog fonda.
- Bernsova karijera diplomate i obaveštajca poklapa se sa administracijama šestorice američkih predsednika iz redova i demokrata i republikanaca, jer traje skoro četiri decenije.
- Služio je kao ambasador SAD u Jordanu od 1998-2001. i u Rusiji 2005-2008. godine.
- Bio je tek drugi diplomata u istoriji na funkciji zamenika državnog sekretara od 2011. do 2014.
- Govori ruski, francuski i arapski jezik.
- I supruga Liza Karti, sa kojom ima dve ćerke, mu je koleginica - ambasadorka.
- Jedina mrlja u gotovo besprekornoj karijeri, obeleženoj pohvalama i priznanjima, bila je što se Berns viđao sa finansijskim konsultantom Džefrijem Epstinom, kasnije osuđenim za seksualno zlostavljanje maloletnica. „Žao mi je što nisam prvo uradio domaći zadatak", izjaviće kasnije.
- Napisao je i memoare 2019. The Back Channel: A Memoir of American Diplomacy and the Case for Its Renewal.
„Berns je cenjen zbog profesionalnih i obaveštajnih sposobnosti i moguće da će nastaviti (karijeru) na visokom nivou, ako Kamala Haris postane predsednica.
„Ali, po mom mišljenju, o njegovoj poseti Balkanu može i previše da se pročita", zaključuje CIA veteran.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
