Do ponoći prošle nedelje, Mateo Kanija je sedeo na plaži koja gleda na more kod Portičela.
Bilo je suviše toplo za spavanje.
Ovaj 78-godišnjak, ribar od 10 godine, video je prve munje na horizontu.
„Čuo sam grmljavinu i vetar, i odlučio da pođem kući", rekao mi je on.
„Kako je oluja sve više počela da besni, svi su krenuli da se bude. Voda je počela da ulazi u kuću mog prijatelja."
Otprilike u 04:15 sati po lokalnom vremenu, Fabio Čefalu - ribar koji je trebalo da isplovi tog nemirnog ponedeljka ujutro, ali je, kao i svi ostali, odlučio da to ne učini - odjednom je video svetleću raketu na nebu.
Predomislio se i isplovio da bi saznao šta se dešava.
Zatekao je samo jastuke i ploveće komade drveta.
Luksuzna superjahta po imenu „Bajezijan", ukotvljena svega nekoliko stotina metara dalje, već je bila potonula.
Čitava katastrofa, haos i patnja odigrali su se u roku od 16 minuta, i katapultirali uspavanu sicilijansku ribarsku luku u centar svetskih vesti.
Svi sem sedam od 22 putnika „Bajezijana" uskočili su u čamac za spasavanje dok je jahta počinjala da tone.
Ostali nisu uspeli da se izvuku.
- Zemunski Titanik koji je potonuo u zaborav
- „Nisu galebovi, to su krici davljenika": Deset godina od najveće migrantske tragedije u Mediteranu
- „Morska violina": Zvuk tuge i nove nade - osuđenici prave instrumente od olupina migrantskih čamaca
Šarlota Golunski, britanska državljanka, bila je odbačena u vodu zajedno sa jednogodišnjom ćerkom Sofi.
Ona je ispričala kako je svom snagom čvrsto držala bebu iznad vode da se ne bi udavila.
„Sve je oko mene bilo crno", rekla je ona, „a jedina stvar koju sam mogla da čujem bila je vriska ostalih."
Ona, njena beba i njen muž Džejms bili su među onima koje je spasio kapetan obližnje jedrilice.
Zatočen u tonućem „Bajezijanu" bio je njen kolega Majk Linč, jedan od vodećih britanskih preduzetnika iz tehnološkog sektora, nazvan „britanski Bil Gejts".
Luksuz koji je prerastao u stravu i užas
Linč je poveo porodicu, prijatelje i kolege na idilični odmor na svom luksuznom brodu: raskošnoj krstarećoj jahti dugoj 56 metara koja je osvojila razne nagrade za dizajn i imala najviše aluminijumsko jedro na svetu.
U junu je on bio oslobođen posle dugog suđenja u SAD po optužbi da je ilegalno napumpao vrednost svoje kompanije Autonomi, pre nego što ju je 2011. godine prodao Hjulit Pakardu.
Putovanje je bilo planirano kao proslava slobode da bi se obeležila njegova rehabilitacija u očima javnosti.
Tri dana pošto je jahta potonula, ronioci su izvukli njegovo telo iz olupine.
Dan kasnije, pronađeno je telo njegove 18-godišnje ćerke Hane, koja je sledećeg meseca trebalo da započne studije na Oksfordskom univerzitetu.
Poginuli su još i predsednik investicione banke „Morgan Stenli" Džonatan Blumer i njegova žena Džudi; Linčov advokat Kris Morvilo i njegova žena Neda; kao i kuvar sa jahte Rekaldo Tomas.
Linčova žena Anđela Bakares je preživela.
Porodica je objavila saopštenje o „neizrecivoj žalosti", dodavši da su „skrhani i u šoku".
Kako je superjahta potonula tako brzo dok su druga manja plovila preživela oluju neoštećena zaprepastilo je stručnjake.
Na konferenciji za štampu ovog vikenda, prvom javnom oglašavanju zvaničnika posle katastrofe, lokalni tužioci su saopštili da su pokrenuli istragu o potencijalnom zločinu ubistva iz nehata i brodoloma iz nemara.
Regionalni državni tužilac Ambrođo Kartozio rekao je novinarima da iako je istraga u vrlo ranom stadijumu i niko konkretno nije pod istragom, ima „mnogo mogućnosti za krivičnu odgovornost".
„To bi mogao da bude samo kapetan. Mogla bi da bude čitava posada… apsolutno ništa ne isključujemo", dodao je.
Mali tim britanskih pomorskih istražitelja poslat je na Siciliju da bi sarađivao sa italijanskim kolegama.
Tužioci sada veruju da je „downburst" bio fenomen koji je pogodio brod: lokalizovan, snažan vetar koji se spušta iz oluje i širi nepredvidivo.
To je u kontradikciji sa prethodnim izveštajima koji su kao uzrok identifikovali pijavicu, ili mini-tornado na moru.
Bilo kako bilo, očigledno je da su ekstremne vremenske prilike odigrale krupnu ulogu.
Ključni 16-minutni prozor
Veliki naglasak istražiteljskog tima je, naravno, stavljen na ponašanje kapetana, 51-godišnjeg Džejmsa Katfilda sa Novog Zelanda.
On je preživeo, zajedno sa osam članova posade, i trenutno je na saslušanju.
„Nismo je videli kako dolazi", rekao je on za italijanske medije, aludirajući na oluju, u jedinom komentaru koji je dao za javnost do sada.
Problem je u tome što mnogi drugi jesu.
Vremenska prognoza najavila je jake vetrove i kišu, posle više dana velike vreline.
Šef kompanije koja je napravila „Balezijan" Đovani Konstantino rekao mi je da je ubeđen da je na brodu počinjeno čitavo mnoštvo grešaka.
„Pozadi na brodu, mora da je otvor bio ostavljen nezatvoren", rekao je on, „ali verovatno čak i bočni ulaz na koji je nahrupila voda."
„Pre oluje, kapetan je trebalo da utvrdi da su zatvoreni svi otvori, da podigne sidro, uključi motor, usmeri brod u pravcu vetra i spusti kobilicu."
Kobilica je veliki deo broda nalik peraju koji viri iz njegovog trupa.
„To bi stabilizovalo brod, oni bi uspeli da pregrme oluju i ugodno nastavili krstarenje", kaže on.
Spasioci su umesto toga pronašli olupinu „Balezijana" 50 metara ispod vode sa njegovom skoro 10 metara dugom kobilicom podignutom.
Da je bila spuštena, to je moglo da pomogne u otporu vetru koji je udario u 75 metara visoki aluminijumski jarbol „Balezijena" i održi brod stabilnim.
Ali bez nje, stručljci su za rimski list La Republika rekli da bi naleti vetra brzine 100 kilometara na čas bili dovoljni da potope brod, a oluja od ponedeljka bila je mnogo jača.
„'Balezijan' je bio uzor za mnoge druge brodove zbog stabilnosti i izuzetno kvalitetnih performansi", kaže Konstantino.
„Nije bilo apsolutno nikakvih problema sa njim. Da voda nije ušla unutra, on bi bio praktično nepotopljiv."
On mi je rekao da je prošlo 16 minuta otkako je nestalo struje na brodu u 03:56 sati - pokazavši da je voda poplavila odeljke sa strujnim kolima - i gubitka GPS signala, što ukazuje na tačan trenutak kad je brod potonuo.
Taj period, zajedno sa bilo kojim merama preduzetim da se ublaže uticaji ekstremnih vremenskih prilika, biće detaljno proučen od istražitelja, naročito čim se locira „crna kutija" broda.
Rino Kasili, jedan od najcenjenijih inspektora za brodove na Siciliji, veruje da su greške mogle da učine jahtu ranjivom na ekstremne vremenske prilike.
„Dva člana posade trebalo je da se smenjuju na straži tokom noći, imajući u vidu upozorenje na oluju", rekao mi je on dok me je vozio njegovim brodom, koji je oko trećine veličine „Balezijana".
„I trebalo je da bude ukotvljen u luci, a ne na otvorenom moru."
Još nije utvrđeno koliko je ljudi bilo na straži te noći, ako ih je uopšte bilo.
Sa njegove jedrilice, stekli smo retki pristup mestu na kojem je potonuo „Balezijan".
Oko nas je kružio italijanski policijski brod, upozorivši nas da se vratimo.
Odjednom je došlo do velike živosti u aktivnosti među roniocima, dok su počeli da pristižu drugi brodovi za spasavanje.
Tada to nismo znali, ali upravo su bili otkrili još tela žrtava.
Bila je to intenzivno zahtevna operacija za timove koji su tragali za zatočenima u olupini.
Imajući u vidu dubinu, na 50 metara pod vodom, svaki ronilac je dobio da ostane dole svega 10 minuta pre nego što je morao da se vrati na površinu radi bezbednosti, što je dovelo do ukupno 120 zaranjanja.
Pomagala su im plovila na daljinsko upravljanje koja mogu da operišu na morskom dnu mnogo duže.
Na konferenciji za štampu ovog vikenda, spasioci su rekli da su putnici zatočeni unutra dok je brod tonuo potražili sklonište u kabinama na levoj strani broda, gde su se formirali poslednji vazdušni mehurovi.
Pet tela pronađeno je u prvoj kabini sleva, dok je poslednje telo - potvrđeno kao telo Hane Linč - bilo u trećoj kabini sleva.
Pristup spasilačkih timova bio je ekstremno otežan budući da je jahta ostala umnogome netaknuta sa njenim nameštajem koji je komplikovao ulazak.
Obalska straža ga je uporedila sa „zgradom od 18 spratova punom vode".
Kad je telo gospođice Linč izvučeno na obalu, spasioci u luci su aplaudirali kolegama.
Svih sedam mrtvih tela prebačeno je u mrtvačnicu na autopsiju.
Spasioci će sada morati odlučiti da li i kako da izvuku olupinu, što će nesumnjivo dati ključne tragove za to šta se tačno desilo.
Ali izvlačenje „Bajezijana" na površinu moglo bi da potraje od šest do osam nedelja i košta 15 miliona evra, prema nekim procenama.
Potraga za razjašnjenjem
I dok je posvećeni rad ronilaca na izvlačenju mrtvih okončan, bolna potraga istražitelja za odgovorima tek je započela.
Oni i preživeli smešteni su u hotel nadomak Portičela, koji je strogo nedostupan novinarima.
Članovi obezbeđenja po hitnom postupku su tražili od nas da odemo.
Rešavanje enigme šta se desilo „Bajezijanu" biće ključno ne samo da bi se pomoglo najmilijima žrtava da dođu do neke vrste razrešenja, već i da bi pomorska industrija mogla da izvuče zaključke.
Brat Džejmsa Katfilda, kapetana, rekao je da ovaj „cenjeni" mornar koji je radio na brodovima čitav život.
Da li je iskusni pomorac nekako uspeo na načini niz katastrofalnih grešaka?
Sindikat Nautilus, koji zastupa moreplovce i kapetane, pozvao je na uzdržanost u donošenju suda o posadi „Bajezijana".
„Svaki pokušaj da se njihovo ponašanje dovede u pitanje bez poznavanja svih činjenica ne samo da nije fer, već je i štetan po proces otkrivanja istine i izvlačenja lekcija iz ove tragedije", rekao je on.
Svetski mediji su počeli da napuštaju Portičelo, koji se postepeno vraća spokoju ere pre „Bajezijana".
Mačke lutalice muvaju se između starih ribarskih brodića, a deca se igraju dok njihove porodice jedu u nekolicini obalskih restorana.
Ali ono što se desilo tokom protekle nedelje zapanjilo je i obeležilo mnoge ovde.
„Prošle nedelje uveče, videli smo kraj sveta ovde u Portičelu", rekla je meštanka Marija Vico.
„Nikad nismo videli ništa slično. Svi su ovde šokirani - i svi plaču."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
