Papa Franja izrazio je zabrinutost zbog mogućih pretnji verskim slobodama u Ukrajini.
Njegova izjava u nedelju usledila je dan pošto je ukrajinska skupština usvojila zakon o zabrani Ruske pravoslavne crkve, koji bi mogao da se primeni na strukture Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), prethodno pod ingerencijom Moskovske patrijaršije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je zakon u subotu.
Papa je rekao da je razmišljao o zakonu koji je usvojen u Ukrajini i da je „zabrinut za slobodu onih koji se mole".
„Ko se moli, uvek se moli za sve. Nemoguće je počiniti zlo molitvom", rekao je Franja, prenosi zvanični sajt Vatikana.
„Zato, neka se oni koji žele da se mole, mole u Crkvi koju smatraju svojom.
„Molim vas, nemojte ukidati nijednu hrišćansku crkvu, direktno ili indirektno: crkve su neprikosnovene", poručio je papa.
- Šta kaže istorija - kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
- Kijevsko-pečerska lavra: Bitka za glavni pravoslavni manastir u Kijevu
- Na čijoj je strani Ukrajinska pravoslavna crkva u ratnom sukobu
- Mitropolit Ukrajinske pravoslavne crkve osumnjičen za raspirivanje mržnje i lojalnost Rusiji
Ukrajinska Rada (skupština) je 20. avgusta usvojila zakon kojim se zabranjuje delovanje Ruske pravoslavne crkve i otvara put sličnoj odluci u vezi sa strukturama povezanim sa Moskovskom patrijaršijom.
Osnovna ideja zakona je da će sudovi, na podsticaj vlasti, zabranjivati rad crkava koje su deo Ruske pravoslavne crkve.
Inicijator zakona o zabrani Ruske pravoslavne crkve bio je Zelenski još od 2022. godine, koji je tada najavio kurs ka „duhovnoj nezavisnosti od Moskve".
Od tada, ova inicijativa je predmet stalnih kontroverzi kako u Ukrajini tako i na Zapadu, gde su advokati koji rade sa ukrajinskim biznismenom Vadimom Novinskim stali u odbranu UPC.
Branilaca UPC ima i u redovima predsedničke frakcije u parlamentu, među poznatim političarima SAD i čitavim crkvama u Evropi.
Ukrajinska vlada zvanično smatra UPC (ranije deo Moskovske patrijaršije) delom Ruske pravoslavne crkve.
Oni tvrde da nisu povezani sa Ruskom pravoslavnom crkvom od crkvenog sabora koji je 27. maja 2022. odlučio o nezavisnosti.
Međutim, od tog vremena pozicija UPC u Ukrajini je u velikoj meri oslabljena.
Diskusije među religioznim naučnicima o ovom pitanju se nastavljaju, ali i sama Ruska pravoslavna crkva i druge pomesne pravoslavne crkve i dalje smatraju UPC delom Ruske pravoslavne crkve.
UPC ne proglašava punu autokefalnost da ne bi dobila status raskolničke crkve.
Međutim, ova crkva osuđuje akcije ruske vojske i rukovodstva Ruske pravoslavne crkve, a takođe pruža pomoć Oružanim snagama Ukrajine.
UPC osuđuje usvajanje zakona o zabrani i naziva postupke ukrajinskih vlasti „progonom".
Stav Ruske pravoslavne crkve o ratu
Ruska pravoslavna crkva zvanično podržava rat Rusije protiv Ukrajine i na svaki način blagosilja akcije ruske vojske.
Nedavno su učesnici ruskog narodnog sabora, na čelu sa moskovskim patrijarhom Kirilom, usvojili dokument u kojem su invaziju Rusije na Ukrajinu nazvali „svetim ratom" u kojem Moskva brani svet od „satanističkog Zapada".
Patrijarh Kiril je početkom 2023. godine održao govor u kome je pozvao sveštenstvo sledbenike Ruske pravoslavne crkve da aktivnije pomažu ruskim vojnicima koji se bore u ratu protiv Ukrajine.
Patrijarh je prošlog proleća uveo novu funkciju - glavnog vojnog sveštenika „u zoni Specijalne vojne operacije", kako se u Rusiji zvanično naziva rat u Ukrajini.
Sociolozi navode da sada više od 50 odsto stanovništva Ukrajine podržava autokefalnu pravoslavnu crkvu Ukrajine, koja ima oko osam-devet hiljada parohija.
A samo pet odsto Ukrajinaca podržava UPC, koja ima oko devet hiljada parohija.
Međutim, reč je o milionima ljudi koji su spremni da brane crkveno ustrojstvo i vođstvo.
Stručnjaci predviđaju da će UPC i njeni branioci osporiti zakon i u Ukrajini i na Zapadu.
Šta je papa govorio o ratu
Papa Franja je više puta davao kontradiktorne izjave o ratu Rusije protiv Ukrajine.
U martu 2024. godine, u intervjuu za švajcarski RSI, pozvao je Ukrajinu da nađe hrabrosti da započne mirovne pregovore i upotrebio je izraz „bela zastava".
Rekao je da se o miru mora pregovarati blagovremeno i da se za to moraju tražiti posrednici.
Ovo je izazvalo negodovanje mnogih ukrajinskih korisnika društvenih mreža.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da je „najjači od svih onaj ko stane na stranu dobra u borbi između dobra i zla, a ne pokušava da ih izjednači, nazivajući to pregovorima".
Vatikanska pres služba je tada objasnila da papa želi mir za Ukrajinu i diplomatsko rešenje sukoba.
- Papa Franja pozvao na kraj „besmislenog rata" u Ukrajini
- Ukrajina žestoko kritikuje papinu izjavu o „beloj zastavi"
- Papa naljutio Moskvu komentarom o „okrutnosti" pojedinih etničkih grupa koje ratuju u Ukrajini
- Papa: „Ruski patrijarh ne sme da bude Putinov šegrt"; Kiril: „NATO je pogazio obećanje"
Talas ogorčenja izazvao je i papin komentar o ubistvu ruske novinarke Darije Dugine, koja je delila ideologiju njenog oca Aleksandra Dugina, pristalice rušenja ukrajinske državnosti.
Papa je rekao i da je Ukrajina postala polje konfrontacije velikih sila.
Međutim, papa Franja je u izjavama više puta podržavao Ukrajinu i pozdravljao herojstvo Ukrajinaca.
U govoru diplomatama 2023. uporedio je ratove poput ruske agresije na Ukrajinu sa „zločinom protiv Boga i čovečanstva".
Papa Franja se na Božić 2022. prisetio „Ukrajinaca koji ovaj Božić dočekuju u mraku, na hladnoći, daleko od njihovih domova zbog razaranja izazvanih desetomesečnim ratom".
Papa je u maju 2022. poručio patrijarhu Kirilu da ne bude Putinov „šegrt za oltarom".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
