Jednog toplog zimskog jutra, Antonio Lanselota, tridesetpetogodišnji zemljoradnik, pokazuje mi jednu od njegovih neortodoksnih porodičnih staklenih bašta na 7.280 kvadratnih metara u Skalei, u južnoj Italiji.
Prostor ispunjavaju čitavi redovi bogatih drveća citrona (Citrus medica) prepunih belih cvetova.
A opet, iznad drveća, na oko 3,8 metara iznad zemlje, smenjuju se redovi providnih najlonskih folija i fotovoltaičkih panela koji natkrivaju polje.
Porodica Lanselota je bila jedna od prvih u Italiji koja je eksperimentisala sa „agrovoltaikom", u kojoj se usevi uzgajaju ispod solarnih panela.
„Pogledajte kvalitet ovog citrona, savršen je", kaže Lanselota, držeći u ruci krupnu žutu voćku u obliku srca.
- Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom
- Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja
- Da li su solarni paneli ekološka katastrofa u nastajanju
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
Tokom vekova, zahvaljujući blagoj klimi, meštani u ovom kutku Italije specijalizovali su se za uzgoj ovog krupnog voća zvanog Liscia Diamante (što se prevodi kao „glatki dijamant") od kog svako može da teži i do pet kilograma - da bi zadovoljili potražnju proizvođača parfema koji su koristili esencijalna ulja iz njegove kore.
Jevrejski sveštenici su putovali iz daleka da biraju voće za upotrebu u molitvi tokom sedmodnevnog verskog festivala Sukot.
Svaka porodica je imala nekoliko drveća citrona: oblast je cvetala i nazvala se Rivijera dei Kedri.
Međutim, u poslednjih 50 godina, Liscia Diamante je skoro izumro jer su se Kalabrijci preselili drugde u potrazi za boljim životom, a jeftinije industrijske alternative su zamenile esencijalna ulja.
Imalo je malo ekonomskog smisla za one koji su ostali da nastave da uzgajaju ovo voće.
Antonijev otac Mario, agronom i računovođa, 2009. godine je slučajno nabasao na agrovoltaiku.
Ovaj koncept postoji od 1980-ih, a agronomi su ga doživeli kao uzbudljivu priliku za ulaganje.
Šta ako proizvodnja energije može da podrži proizvodnju lokalnog ugroženog citrona koji, da bi dobro rastao, mora da ima prirodan ili veštački hlad?
Njegova ideja je bila u skladu sa širim trendom.
Iste godine, Evropska unija je izdala direktivu zemljama članicama da povedu računa da do 2020. godine 20 odsto njihove energije potiče iz obnovljivih izvora, što je dovelo do trke da se otvore solarne farme.
Neki zemljoradnici su više voleli da prodaju ili dugoročno iznajmljuju sopstveno zemljište kompanijama za proizvodnju obnovljive energije zbog sigurnijih prihoda.
Iako je Evropska unija sada premašila cilj od 20 odsto, u svetskim okvirima je ta brojka za solarnu energiju i dalje niska.
Prema izveštaju iz 2021. godine Međunarodne agencije za energetiku, proizvodnja fotovoltaičke energije nosi samo 3.6 odsto globalne proizvodnje električne energije, mada raste brzo.
Prema Silviji Kej, britanskoj istraživačici iz neprofitne stručne grupe Transnacionalni institut, potraga za proizvodnjom obnovljive energije u prošloj deceniji pokrenula je trend prenamene zemljišta korišćenog za uzgoj useva za proizvodnju obnovljive energije.
„To je pokrenulo neku vrstu konkurentske upotrebe zemljišta", kaže Kej.
U partnerstvu sa Via Kampesinom, međunarodnom zemljoradničkom organizacijom, ona je sastavila izveštaj o koncentraciji evropskog zemljišta i „zelenog preotimanja", što se odnosi na obradivo zemljište korišćeno za proizvodnju obnovljive energije.
Pogledajte video: Od poljoprivrednog otpada do proteina - novosadski naučnici su pronašli formulu
U mnogim delovima sveta, razvoj krupnih solarnih projekata na obradivom zemljištu je skrajnulo lokalne zajednice, koje imaju vrlo malo koristi od projekta i suočavaju se sa nezaposlenošću dok lokalni zemljoradnički poslovi nestaju.
Poslednjih godina, napetost između zemljoradničkog i solarnog zemljišta oseća se u SAD, Indiji i Kini, između ostalih solarnih proizvođača.
„Tu su pitanje pristanka, konsultacija i odgovarajuće planske procedure", kaže Kej.
Ipak, danas, potreba za obnovljivom energijom da bi se zaustavili efekti klimatskih promena i postigla samoodrživost raste i u EU i svetu.
Zemlje kao što su Japan, Francuska, Nemačka, SAD, i Italija traže načine da zadrže vlastite dragocene obradive zemlje i istovremeno zadovolje potražnju za energijom koja nastaje od Sunca.
Lanselota je siguran da je agrovoltaika pravo rešenje.
On veruje da zemljoradnička strana poslovanja mora da se očuva a da je solarna pojača, a ne da je ugrožava.
„Zemljoradnici su oduvek vodili računa o teritoriji", kaže Lanselota.
Ipak, zbog toga što je ona još nova, zbog viših troškova ugradnje, otpora nekih zemljoradnika promenama i odsustva jasnog zakonodavstva, mora još mnogo toga da se uradi pre nego što agrovoltaika postane opšteprihvaćena.
Lanselota me vodi do još jedne staklene bašte na 15.000 kvadratnih metara sa 1.250 drveća limunova.
Dok govori o njegovom voću sa ponosom, osećam tračak razočarenja.
Pozvao me je da gledam berbu limunova, koju je otkazao u zadnji čas.
Očekivao sam da ću videti ljude u poslu dok beru limunove i vazduh ispunjen svežim citrusnim mirisom.
Ali preduzetnik, koji ima tamnu kovrdžavu kosu i nosi naočare sa crnim okvirom, ne deluje zabrinuto zbog propuštene berbe.
Tržišne cene su bile 40 odsto niže od njegovog praga od evra po kilogramu, tako da je odlučio da zadrži limunove sve dok se kupci ne predomisle.
To je neobičan pristup u zemljoradnji, gde zemljoradnici, plašeći se gubitka celogodišnjeg rada, često budu prisiljeni da prodaju po aktuelnoj ceni, kakva god bila.
Razlog što Lanselota tako ležerno može da iščeka tržište?
Solarni paneli iznad naših glava.
„Lako bismo mogli da dozvolimo da voće propadne, iako to nećemo učiniti jer ćemo pokušati da nađemo kompromis zato što imamo drugi izvor prihoda od proizvodnje energije.
„Konačno, zemljoradnici mogu da steknu prednost u pregovorima", kaže Lanselota.
- Pametni staklenik: Srpski inženjeri pronašli način da se povrće gaji iz fotelje
- „Malinarstvo u Srbiji će uvek biti muka“: Šta brine proizvođače 'crvenog zlata'
- Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
- Može li svet da se odrekne palminog ulja da bi spasao prašume
Proizvodnja obnovljive energije na njihovih 100 jutara agrovoltaičke zemlje širom Italije ne samo da pruža Lanselotama alternativni izvor prihoda poljoprivredi generišući dovoljno čiste energije za 16.000 porodica, već i poboljšava njihovo voće.
Prema ovom preduzetniku, zaklon koji pružaju paneli smanjuje potrebu citrusa za vodom za 70 odsto.
Voćke su veće, lepše boje i imaju manje oštećenja od izloženosti vremenskim uslovima.
One i sadrže veću koncentraciju esencijalnih ulja u kori.
Lanselota ističe čestu zabludu da u hladu usevi ne rastu dobro.
„Kad ono", kaže on, zastavši kod drveta limuna i uzevši zreo limun u ruku sa velikim osmehom.
Pored toga, krov štiti biljke od ekstremnih vremenskih prilika: 2017. godine, kad je neuobičajeni zimski mraz oštetio većinu voćnjaka citrona u regionu, drveće porodice Lanselota preživelo je zato što su ih štitili paneli.
Oni su besplatno podelili izdanke sopstvenog drveća uzgajivačima koji su izgubili njihove biljke, pomogavši tako da se zaštiti drevna poljoprivredna tradicija regiona.
Ovaj problem ni u kom slučaju nije jedinstven za citron i limun.
„Poplave, klizišta - poljoprivreda je već ugrožen sektor sa ovog stanovišta zato što se nalazi ispod neba. Morate da pokušate da je zaštitite", kaže Marianđela Lanselota, koja takođe radi za porodičnu firmu.
Ona i drugi zastupnici agrovoltaike nadaju se da će od ove prakse koristi imati čitav dijapazon useva koji se nalaze pod velikim pritiskom.
Poslednjih 20 godina, Džošua Pirs, fotovoltaički istraživač i profesor na Zapadnom univerzitetu u Ontariju, u Kanadi, proučava kako agrovoltaika štiti useve i povećava prinose u slučaju bobica, voća, žitarica i svih različitih vrsta povrća.
„U toku je ogromna trka sa svima u svetu da se pronađe najbolji fotovoltaički aranžman za određeni usev u nekoj konkretnoj geografskoj oblasti", kaže Pirs.
Pirs ukazuje na studiju koja pokazuje kako na kraju veka borovi više neće moći da rastu u nekim oblastima Kanade zbog vremenskih uslova otopljavanja.
I zato je on počeo da razgovara sa farmama božićnih jelki o tome da isprobaju agrovoltaiku kako bi zaštitili svoje uzgoj.
„Za mene makar, potpuno je kontraintuitivno da zapravo možete da dobijete više prinosa jelki, pšenice i kukuruza tako što ćete ih malo zakloniti u hlad", kaže Pirs.
Agrovoltaična zemljoradnja može da se javi u različitim oblicima: Pirs ukazuje na izdignute solarne panele koje Lanselota koristi kao „evropski model", jer, u Kanadi, zahvaljujući ogromnoj dostupnosti obradive zemlje, paneli su i dalje uglavnom postavljeni direktno na zemlji i daleko razmaknuti, služeći kao štit od vetra, sa obrađivanjem zemlje ili ovcama koje pasu između njih.
Jedan od najvećih izazova u agrovoltaici je ubediti ulagače da se isplati dodatni trud ukrštanja solarnih ploča sa poljoprivredom, kaže Aksel Veselek, doktorand sa Univerziteta u Hohenhajmu, u Nemačkoj, koji je proučavao kako agrovoltaika može da donese korist usevima kao što su krompir, pšenica i celer.
U čisto finansijskom pogledu, često je privlačnije uložiti u jednostavnije fotovoltaičke instalacije koje nemaju ništa sa zemljoradnjom, kaže Veselek.
„Jer, kao investitoru, nije vam stalo do zemljoradničke produktivnosti - samo do investicije", kaže on.
Ugrađivanje solarnih panela oko useva je skuplje zbog nestandardnog dizajna i troškova izdizanja panela od zemlje.
Električni prinosi su takođe niži zato što ima manje panela po jedinici da bi sunce moglo da stigne do biljaka ispod njih.
U Italiji može da košta do milion evra po 2,5 jutara zemlje da se postavi agrovoltaička farma, prema Lanseloti, što je sedam odsto više od tradicionalne fotovoltaičke instalacije.
Prvobitno ulaganje je pozamašno, a povraćaj sredstava se očekuje posle šest, sedam godina.
Prema Lanseloti, u ovom trenutku vrlo malo zemljoradnika ima pristup takvom kapitalu.
Jedna opcija je, međutim, sklopiti partnerstvo sa proizvođačima energije koji profitiraju od prodaje energije i plaćaju rentu zemljoradnicima koji takođe uzgajaju useve ispod panela.
To, međutim, nije lako uraditi zato što rutinske zemljoradničke aktivnosti mogu značajno da smanje proizvodnju energije i obrnuto, jer invazivni radovi održavanja panela mogu da oštete useve.
Saradnja i dobri kontakti su ključni da bi sistem funkcionisao, kaže Lanselota.
Na svom projektu, Lanselota se udružio sa EF Solare Italija, najvećim vlasnikom solarnih plantaža u Italiji.
Firma je vlasnik panela iznad Lanselotine farme citrusnog voća Le Grinhaus, mada je porodica Lanselota i sama vlasnik nekolicine.
Prema Andrei Gizeliju, generalnom direktoru EF Solare Italija, jedini način da se zadovolji potreba zemlje za obnovljivom energijom u narednoj deceniji je uz pomoć agrovoltaike.
Trenutno su samo devet od 300 solarnih farmi u njihovom vlasništvu agrovoltaika.
Ipak, on kaže da će 50 odsto novih instalacija biti izdignuto, jer je postao izazov instalirati konvencionalne solarne farme u Italiji.
„Možemo li da priuštimo fotovoltaičke farme bez poljoprivrede u Italiji u narednih nekoliko godina?", kaže Giseli.
Pošto su troškovi za investitori viši, on veruje da vlade treba da napišu jasne smernice i regulativu za agrovoltaičku zemljoradnju kako bi podstakle i zaštitile investitore.
„Postoji regulatorni okvir koji nije izvestan, čak i ako postoji veliko interesovanje preduzetnika", kaže Alesandra Skonjamiljo, istraživačica agrovoltaike i predsednica Italijanskog udruženja za održivu agrovoltaiku.
Ona trenutno sarađuje sa italijanskom vladom da bi izradila novi regulatorni okvir.
Dok hodamo kroz drvored, Lanselota uzima cvet citrusa i daje mi ga da ga pojedem: slatko-kiseli ukus mi se širi ustima.
Oko nas bumbari sakupljaju polen dok zebe uleću u staklenu baštu i izleću iz nje.
„Poljoprivreda je aktivnost koja se vrši na zemljištu radi zajednice koja živi ovde.
„I stoga i fotovoltaika mora da se posmatra sa tog stanovišta. Ona mora da bude osmišljena za zajednicu koja živi u njoj", kaže Lanselota.
Pogledajte kako solarni paneli smanjuju otpad i pomažu u osnaživanju žena u Indiji
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
