Starlajner, svemirska letelica kompanije Boing, završila je putovanje i vratila se na Zemlju, ali su astronauti koji su bili njena posada ostali na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS).
Kada se otkačila od stanice, letelica bez posade je korišćenjem režima nezavisnog leta stigla nazad na našu planetu.
Ocenjeno je da je previše rizično da se astronauti Buč Vilmor i Suni Vilijams iz NASA-e vrate u kapsuli, sa kojom je bilo tehničkih problema posle lansiranja.
Oni će se vratiti letelicom Kru Dragon, američke kompanije Spejs Iks, ali to se neće desiti pre februara, pa će astronauti provesti u svemirskoj stanici osam meseci, umesto prvobitno planiranih osam dana.
- Odložen povratak astronauta zaglavljenih u svemiru
- Kad propadne plan: Umesto osam dana, američki astronauti će možda ostati u svemiru osam meseci
- „Najbolji posao na svetu i životna uloga": Prva žena glavna naučnica NASA-e
Posle povratka Starlajnera portparol NASA rekao je da je zadovoljan zbog uspešnog sletanja, iako bi bio srećniji da je sve prošlo kako je u početku planirano.
Let je trajao šest sati.
Kada je letelica ušla u Zemljinu atmosferu otvorili su se padobrani kako bi usporili sletanje u luku Vajt sends u Nju Meksiku, koje se dogodilo u petak u 23.01 po lokalnom vremenu.
Vilmor i Vilijams su dobro raspoloženi i u redovnom su kontaktu sa porodicom, kažu iz NASA.
Oboje gaje strast prema poslu, dodaje Stiv Stič, programski direktor ove agencije za komercijalne posade letelica.
„Shvataju značaj nastavljanja misije u ovom trenutku i bezbednog povratka letelice", ističe.
Bio je ovo prvi probni let sa posadom Boingovog Starlajnera, ali je do problema došlo odmah posle lansiranja sa Floride 5. juna.
Došlo je do curenja helijuma, koji je pogurao gorivo u pogonski sistem, pa nekoliko potiskivača nije radilo kako bi trebalo.
Iako su inženjeri Boinga i NASA-e mesecima pokušavali da shvate zbog čega je došlo do problema, krajem avgusta je odlučeno da Starlajner nije dovoljno bezbedan kako bi se astronauti vratili kući.
Stiv Stič kaže da „očigledno imaju još posla" i da će biti potrebno „malo vremena" da utvrde šta će biti naredni korak.
Tim stručnjaka koji je podneo izveštaj činili su samo naučnici iz NASA, a dvoje predstavnika Boinga nisu prisustvovali, iako se očekivalo da budu tu.
Boing je odlučio da „prepusti NASA-i" predstavljanje misije, kazao je Džoel Montalbano iz te američke agencije.
Iz kompanije Boing su saopštili da „prepoznaju rad timova za Starlajner, koji su se pobrinuli za uspešno i bezbedno otkačinjanje letelice od stanice, izlazak iz orbite, povratak u nju i sletanje".
U Boingu će „pregledati podatke i doneti odluku o sledećim koracima", dodaju.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Stič je prethodno priznao da je bio „napetosti" između Boinga i NASA-e prilikom odlučivanja da se astronauti ne vrate u letelici, a iz kompanije su tvrdili da je ona dovoljno bezbedna da ih doveze kući.
„Tim NASA-e nije mogao da prihvati to zbog nesigurnosti", dodao je.
Plan da za povratak koriste letelicu rivalske kompanije Spejs Iks doveo je do odlaganja povratka astronauta, jer je potrebno vreme za lansiranje, koje je planirano za kraj septembra.
Iako je ta letelica napravljena za četvoročlanu posadu, samo dvoje astronauta će poleteti, pa će Buč i Suni moći da im se pridruže i vrate na Zemlju u februaru.
Njih dvoje se dobro prilagođavaju produžetku misije, a prethodno su oboje imali dva duža boravka u svemiru, kaže Dejna Vajgel, menadžerka Međunarodne svemirske stanice.
Vežbaju po posebnom programu kako bi ostali zdravi u bestežinskom okruženju, a imaju svu opremu za osmomesečni boravak u svemiru, dodala je.
Dostavljačka misija u julu donela im je „posebne stvari koje su zahtevali", kaže.
„Još jedna teretna letelica će otići tamo, pa ćemo im poslati sve što im još bude potrebno u drugoj polovini njihove misije", ističe Vejgel.
Problemi sa letelicom Starlajner bili su definitivno udarac za Boing, koji trpi finansijske gubitke i pokušava da popravi reputaciju nakon nedavnih incidenata na letovima i dve smrtonosne nesreće koje su se dogodile pre pet godina.
Uspešno sletanje astronauta bi prihvatili sa radošću u toj kompaniji, ali i u Nasi.
„Obavićemo višemesečnu analizu posle leta", kaže Stič.
„Imamo timove koji pokušavaju da utvrde šta treba da uradimo na letelici kako bi bila zvanično bezbedna u budućnosti".
Iz agencije su naglasili da ostaju pri saradnji sa Boingom, a njihov glavni cilj već neko vreme je da imaju dve američke kompanije koje šalju astronaute u svemir njihovim letelicama.
Kada je povučena stara svemirska flota NASA-e 2011. godine, Amerika je čitavu deceniju koristila ruske letelice Sojuz za prevoz posade i tereta, a ta situacija bila je daleko od idealne.
Kasnije je 2014. sklopila ugovor sa Boingom i Spejs Iksom kako bi omogućili komercijalne letove u svemir za astronaute - Boingu na osnovu dogovora sleduje 4,2 milijarde dolara, a Spejs Iksu 2,6 milijarde dolara.
Spejs Iks, koji je u vlasništvu milijardera Ilona Maska, dosad je omogućio devet letova u svemir za NASA-u, kao i nekoliko komercijalnih misija, a slanje Starlinka bio je prvi pokušaj Boinga da u svemir otpremi letelicu sa posadom.
Let je odlagan više godina zbog izazova u pravljenju letelice, a 2019. i 2022. bilo je tehničkih problema i sa letovima bez posade.
Uprkos tome, Bil Nelson, šef NASA-e, kaže da je 100 odsto siguran da će letelica Boinga ponovo poleteti sa posadom.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
