Naučnici su uspeli da lociraju epicentar cunamija na istoku Grenlanda, gde je ogromno klizište na fjordu izazvalo talas potresa koji je „obišao planetu" tokom devet dana.
Seimički senzori širom sveta uhvatili su talas potresa prošlog septembra, što je podstaklo naučnike da istraže uzrok.
Klizište, obronak fjorda koji se urušio, pokrenuo je morski talas, visine 200 metara.
Talas je bio „zarobljen" u uskom fjordu, krećući se napred-nazad devet dana i stvarajući vibracije.
- Kako je zemljotres rušio crnogorsko primorje pred Titovim očima
- Najjači zemljotres na Tajvanu u poslednjih 25 godina, ima poginulih, stotine povređene
- Tajna zgrade Ezgi i duga istraga jedne majke: Zemljotres u Turskoj, godinu dana kasnije
Ovakva klizišta su, kažu naučnici, sve češća zbog klimatskih promena, jer se glečeri na planinama Grenlanda tope.
Rezultati istraživanja, objavljeni u stručnom časopisu Nauka, rezultat su detektivske misije, u kojoj su učestvovali međunarodni tim naučnika i danska mornarica.
„Kada su kolege prvi put primetile ovaj signal prošle godine, nisu mislili da je u pitanju zemljotres.
„Nazvali smo ga neidentifikovanim seizmičkim objektom", priseća se doktor Stiven Hiks sa Londonskog univerzitetskog koledža, jedan od istraživača.
Ali, kako dodaje, signal je nastavio da se pojavljuje na „svakih 90 sekundi, tokom devet dana."
Grupa radoznalih naučnika je počela da razgovara o tome na onlajn platformi.
„Kolege iz Danske, koji puno rade na terenu na Grenlandu, saznale su da se na udaljenom fjordu dogodio cunami, i tada smo se udružili", kaže doktor Hiks.
Tim je koristio seizmičke podatke, kako bi odredio epicentar.
To ih je dovelo do Diksonovog fjorda na istoku Grenlanda.
Zatim su prikupili satelitske snimke i fotografije fjorda, koje je snimila danska mornarica.
Na jednom od snimaka, vidi se oblak prašine na fjordu, a naučnici su kasnije shvatili da se planina urušila i ponela deo glečera u vodu.
Istraživači su na kraju otkrili da je u vodu udarila stena težine 25 miliona kubnih metara, čija zapremina odgovara veličini 25 Empajer stejt bildinga.
Stena je udarila u vodu, uzrokujući „mega-cunami", visine 200 metara i kažu da je „čista sreća" što blizu glečera u tom trenutku nije bilo čamaca.
Pogledajte video: Jak zemljotres izazvao erupciju vulkana u Rusiji
Cunamiji, obično uzrokovani podzemnim zemljotresima, na otvorenom moru nestaju u roku od nekoliko sati.
Ali, ovaj talas je bio zarobljen.
„Klizište se dogodilo oko 200 kilometara u unutrašnjost od otvorenog okeana", kaže doktor Hiks.
„Sistemi fjordova su složeni, talas nije mogao da se rasprši", dodaje.
Zato je talas nastavio da pljuska još devet dana.
„Nikada nismo videli da se tako mnogo vode, kretalo tako dugo", dodao je doktor Hiks.
Naučnici kažu da je klizište izazvano porastom temperatura na Grenlandu, koje su otopile glečer u podnožju planine.
„Ovo pokazuje da su ove oblasti pogođene klimatskim promenama", kaže.
Vodeći istraživač Kristijan Svening iz Nacionalnog geološkog zavoda za Dansku i Grenland, kaže da je ovo sve češća pojava na Arktiku.
„Svedoci smo porasta džinovskih klizišta koja izazivaju cunamiji, posebno na Grenlandu", kaže za BBC.
Događaj u Dikson fjordu, dodaje doktor Hiks, je „možda prvi put da se uticaj događaja, izazvanog klimatskim promenama, imao uticaj širom sveta".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
