U junu 2016. godine, stotine fudbalskih navijača se sjatilo na aerodromu u Šangaju da bi dočekali jednog od najboljih fudbalera na svetu koji je dolazio u svoj novi dom.
Hulk, 29-godišnji brazilski internacionalac, na vrhuncu forme, potpisao je za trenera Svena-Gorana Eriksona i njegov Šangaj SPGI za više od 53 miliona evra i nedeljna primanja od 370.000 evra.
Po ulasku na aerodrom, u ruke mu je gurnut buket cveća, a oko vrata stavljen šal Šangaja SIPG.
U naredne tri godine, Hulku su se u novom klubu pridružila druga velika fudbalska imena za još veće svote novca.
Oskar, zvezda londonskog Čelsija, je stigao šest meseci kasnije.
Njegov transfer je koštao 70 miliona evra, dok mu je nedeljna plata iznosila 465.000 evra.
Karlos Tevez, koji je sa Mančester junajtedom i Mančester sitijem osvojio Premijer ligu, je prema svim procenama potpisao još unosniji ugovor.
Ezekijel Laveci, zvezda Pari Sen Žermena, Aleks Tešiera koji je bio na meti Mančester junajteda i kolumbijski napadač Džekson Martinez su takođe bili privučeni astronomskim ciframa.
- Dosije saudijski fudbal: Šta se krije iza pomame Saudijaca za kupovinom fudbalera
- O Srbima u Saudijskoj Arabiji i usponu fudbala u pustinji: Novac, strani treneri i posvećeni igrači
- Fudbalski prelazni rok: Umetnost pregovaranja
Uspon Superlige Kine se poklopio sa željom kineskog predsednika Sija Đinpinga da zemlju pretvori u fudbalsku naciju.
On je 2011. godine najavio planove da se nacionalni tim kvalifikuje na Svetsko prvenstvo, kao i za domaćinstvo jednog od narednih šampionata.
Kada je Superliga Kine počela da troši ogromne svote novca, ta njegova ambicija da naciju pretvori u fudbalsku super silu, počela je da poprima realne obrise.
„Kinesko tržište predstavlja opasnost za sve svetske timove, ne samo za Čelsi", rekao je menadžer 'plavaca' Antonio Konte u vreme kada je Oskar otišao na istok.
„Kina poseduje finansijsku moć da preseli kompletnu Evroligu u Kinu", rekao je njegov kolega iz Arsenala Arsen Venger.
Ipak, samo nešto manje od deset godina kasnije, ceo ovaj proces je krenuo u suprotnom pravcu, a mehur u kojem je do tada bivstvovao je pukao, pa su igrači počeli da odlaze.
Džek Sili nije predstavljao bio veliko ime u svetu fudbala kada je došao u Kinu.
Sin nekadašnjeg napadača Kvins park rendžersa je potpisao za Čangčun Jatai, člana Superlige Kine, u decembru 2015. godine.
Sili je tada imao 28 godina i igrao je u Hongkongu, a u Kinu ga je privukao dolazak velikih imena, viši nivo fudbala, kao i novac koji je došao uz sve to.
„U Kinu sam otišao u trenutku kada je liga i dalje bila u usponu, tako da je u to vreme bilo jako uzbudljivo boraviti tamo", rekao je on za BBC.
„Ljudi su u to vreme imali svest da se to dešava, ali niko nije zaista znao mnogo o svemu tome. Ali uskoro je došlo vreme kada su oni koji su se razumeli u fudbal reagovali drugačije: 'Opa, ideš u Superligu'.
„Ni trunku ne žalim zbog tog perioda u mojoj karijeri. Bilo je neverovatno".
Neverovatno, ali i neobično.
„Morao sam da kompletno smetnem s uma ko su oni", kaže on za neka od najvećih imena koja su igrala za protivničke timove.
„Ili sam ja napredovao, ili si oni nazadovali, kako god, ali ja sam morao da na njih gledam kao na sebi ravne i da pokušam da dam sve od sebe. Ali u svakom slučaju, bilo je nadrealno".
„Oskar - gledao sam ga kako igra za Čelsi - i naravno, znao ga iz FIFA igrice. Bilo je to poprilično čudesno".
Do 2019. godine je liga postala toliko velika da je čak i Geret Bejl iz Reala, u jednom trenutku najskuplji fudbaler na svetu, bio u priči sa Đangsu Suningom u vezi sa trogodišnjem ugovorom tokom kojeg bi zarađivao više od milion evra nedeljno.
Samo dve godine kasnije, Đangsu Suning je obustavio rad zbog finansijske situacije koja je bila toliko loša da su morali da prodaju čak i klupski autobus.
Kako je kineska fudbalska scena tako brzo uspela da se uruši na tako spekakularan način?
Sve je krenulo nizbrdo kada je Fudbalski savez Kine, koji je već ranije uspostavio ,,porez na luksuz" koji je praktično onemogućio velike transfere i zabranio sponzorima da svojim imenima nazivaju i same klubove, u decembru 2020. godine najavio uvođenje 'salari kepa' - podjednakog iznosa novca koji svaki tim ima na raspolaganju za kupovinu igrača.
U to vreme, Fudbalski savez Kine je izjavio da se nada da će ovaj potez „obuzdati ogromna ulaganja u fudbal" i da će se deo novca preliti u „investicioni mehur" za kineski nacionalni tim.
Kineska sportska administracija je već izvesno vreme bila svesna koliko novca troši klupska Superliga.
Oni su se još 2017. godine čvrsto opredelili da obuzdaju trošenje novca i iskontrolišu „iracionalne investicije", u isto vreme optužujući klubove da „bacaju novac" i stranim igračima isplaćuju „prekomerne plate".
Salari kep je u svakom slučaju postigao željene efekte.
Limit je značio da bi strani igrači mogli da zarađuju maksimalno 60.000 evra nedeljno, što je bio značajno niži iznos u poređenju sa sumama koje su stranim igračima bile nuđene ranije.
Nekim timovima je ovakva mera bila neophodna zbog nagomilanih dugova nastalih usled velike potrošnje novca na transfere.
Veliki broj klubova je imao problem i usled sve većih nevolja koje su njihovi vlasnici imali u sektoru nekretnina u Kini, kada je određeni broj građevinskih giganata ušao u probleme sa likvidnošću.
Povrh svega, stigla je i pandemija kovida-19.
Stroga kineska politika u borbi protiv pandemije je drastično poremetila takmičarski kalendar, a utakmice su se igrale pred praznim tribinama više od dve godine.
Zarade od televizijskih prenosa i sponzora su se praktično ugasile.
Samir Memišević, odbrambeni igrač reprezentacije Bosne i Hercegovine, igrao je za FK Hebej od februara 2020. godine, ali i sam kaže da je njegova druga sezona u klubu bila obeležena problemima koji su se odigravali iza scene.
„Ta druga sezona - smatrao sam da nešto zaista nije bilo u redu", rekao je on za BBC.
„Nakon nekoliko meseci su započeli finansijski problemi. Zatim je nastao i veliki problem sa kineskim igračima koji mesecima nisu dobijali novac po ugovoru.
„Bio sam ubeđen da na kraju tekuće sezone Hebej više neće postojati".
Memišević je dobio i prihvatio ponudu da na pozajmicu ode u Bejdžing Guoan, jedan od najboljih klubova u Superligi Kine.
Hebej, koji je tokom zlatnog perioda Supelige potpisao ugovore sa Lavecijem i nekadašnjim standardnim igračima Premijer lige Havijerom Maskeranom i Žervinjom, odlučio je da u vatru ubaci igrače iz omladinskog pogona, u očajničkoj želji da preživi.
Neki od zaposlenih u klubu su poslati na prinudni odmor bez naknade i ponuđeno im je da nastave da rade besplatno za klub čiji se vlasnik, dugovima opterećena kompanija iz sektora nekretnina, borila da plati osnovne račune.
Sve je bilo uzalud.
Početkom ove godine, Hebej je raspušten.
„Žao mi je zbog Hebeja i svega što se desilo jer je to bio jedan od najvećih klubova sa velikim brojem velikih fudbalskih imena i novcem", kaže Memišević koji sada igra za Al-Nasr u Dubaiju.
„A sada je jednostavno nestao".
„To je zaista tužno, ali to se dešava mnogim kineskim klubovima. Video sam da i Gvangžu i Vuhan takođe nestaju. To je baš tužno".
„Nadam se da će kineski fudbal ozdraviti jer su mnogo novca uložili u ovaj sport. Ali mislim da više nikada neće biti kao što je bilo ranije".
- Poslednja zemlja na planeti bez fudbalske reprezentacije
- Premijer liga na udaru: Fudbaleri optuženi za silovanje i dalje igraju
- Kako evropski fudbal šteti planeti i da li je moguće to sprečiti
Za Džona Heseta Superliga Kine više nikada neće biti ista bez njegovog omiljenog kluba Gvangžu Sitija.
Klub koji su trenirali Erikson i pre njega nekadašnja zvezda Arsenala i Glazgov Rendžersa Đovani van Bronkhorst, takođe se raspao u martu ove godine.
Heset se unapred radovao svaki put kada bi njegov omiljeni klub igrao utakmice na domaćem terenu, jer je voleo da zajedno sa prijateljima bodri tim.
„Za mnoge ljude je ova društvena strana odlazaka na utakmice podjednako važna kao i sam fudbal", rekao je on za BBC.
„Ispred stadiona se nalazi mala radnja u kojoj smo uvek pre i posle utakmice odlazili da popijemo piće.
„To mesto je postalo utočište i za kineske lokalne navijačke grupe posle svake utakmice. Postalo je baš popularno mesto".
„Svi smo bili očajni. Održali smo bdenje našem klubu u toj pivnici kada je zatvoren. Sreli smo se sa još nekim navijačkim grupama i popili pivo ispred stadiona. Lepo smo se proveli.
„Deo problema je bio u tome što klubovi nisu uspeli da zarade dovoljno novca da bi opstali.
„Karte su bile izuzetno jeftine. Sezonska karta me je koštala između 60 i 70 evra.
„Studenti su kupovali karte i za manje svote. Ljudi ovde uglavnom ne kupuju zvanične dresove, već ih kupuju ispred stadiona za 3,5 evra.
„Generisanje zarade je najveći problem koji postoji u Superligi Kine. A kada je privreda u krizi, odakle će da stigne novac?".
Krajem prošle godine, kada je za navijače počelo odbrojavanje do početka ponovnog otvaranja stadiona, isplivalo je još jedno pitanje: gde je nestao sav taj novac?
Korupcionaški skandal se proširio na najviše instance u domaćem fudbalu.
Nekadašnji igrač sredine terena Evertona i bivši selektor reprezentacije Kine Li Tie je bio pod istragom zbog „ozbiljnog kršenja zakona" i pod optužbama za podmićivanje.
Čen Žujan, nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Kine, suočava se sa sličnim optužbama, dok je fudbaler iz Južne Koreje Son Đun-ho, koji je igrao za Šandong Tajšan, još u maju mesecu pritvoren zbog sumnji da je primio mito.
U ovom trenutku u ligi igra mali broj stranih igrača.
Oni koji trenutno igraju u Kini, i strani i lokalni igrači, ne odazivaju se na pozive BBC-ja za intervjue.
Ali bez obzira na probleme u kojim se trenutno nalazi Superliga Kine, domaći fudbal je i dalje veoma popularan.
Kada su se u aprilu ove godine u prodaji pojavile karte za prvi meč pred posetiocima, rasprodate su za nepunih pet minuta.
Alberto Doldan, koji je radio u Kini i u celoj Aziji kao fudbalski agent, kaže da su aktuelne agresivne akvizicije talentovanih igrača od najpopularnijih timova u Saudijskoj Arabiji samo podsetnik na ono što se dešavalo i u Superligi Kine.
Ipak, on insistira na tome da kineska liga i dalje ima budućnost, iako se ona razlikuje od vizije koja je nekada izgledala mogućom.
„Mnogi timovi u Kini su nestali usled finansijskih problema", rekao je on za BBC.
„Ali mislim da će u budućnosti biti bolje jer naporno rade sa mladim igračima. Mislim da će u narednih pet, šest ili sedam godina lokalni igrači biti na mnogo višem nivou.
„Kina je i dalje dobro mesto. Mislim da je budućnost u domaćim igračima".
Sada kada je broj stranih igrača manji i kada više nema superzvezda, pažnja je na proizvodnji domaćih fudbalera koje će podići nivo igre u ligi i povećati izglede Kine da se plasira na Svetsko prvenstvo, turnir na koji su se, makar u muškoj konkurenciji, do sada takmičili samo jednom u istoriji.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
