Velika Britanija je objavila da se odriče suvereniteta nad grupom udaljenih, ali strateški važnih ostrva u Indijskom okeanu posle više od pola veka.
Dogovor, koji je postignut posle dugogodišnjih pregovora, podrazumeva da će Britanija predati Mauricijusu Čagos ostrva.
Među njima je i tropski atol Dijego Garsija, koji američka vlada koristi kao vojnu bazu za mornaricu i bombardere.
Na ovaj način biće okončani višedecenijski, često teški pregovori između dve zemlje.
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Kralj Čarls podržao istraživanje veza britanske monarhije i trgovinom robljem
- Šta je Komonvelt i koji je njegov značaj u 21. veku
Američko-britanska baza ostaće na ostrvu Dijego Garsija, što je bio ključ da se postigne dogovor u trenutku rastućeg rivalstva između zapadnih država, Indije i Kine u ovom regionu.
Dogovor još uvek treba da se formalizuje u vidu sporazuma, ali su obe strane obećale da će to biti završeno što je pre moguće.
„Ovo je ključni trenutak u našim odnosima i pokazatelj naše trajne posvećenosti mirnom rešavanju sporova i vladavini prava", naveli su u zajedničkom saopštenju premijeri Velike Britanije i Mauricijusa, Kir Starmer i Pravind Jugnot.
Lideri su takođe naveli da su posvećeni „dugoročnim, bezbednim i efikasnim operacijama postojeće baze na ostrvu Dijego Garsija, koje ima ključnu ulogu u regionalnoj i globalnoj bezbednosti".
Prema dogovoru, Velika Britanija će obezbediti finansijsku pomoć Mauricijusu uključujući godišnje isplate i ulaganja u infrastrukturu.
Mauricijus će moći da započne program ponovnog naseljavanja Čagos arhipelaga, ali ne na ostrvu Dijego Garsija.
Na ovom ostrvu Velika Britanija osiguraće funkcionisanje vojne baze u „inicijalnom periodu" od 99 godina.
Američki predsednik Džo Bajden pozdravio je „istorijski dogovor", rekavši da pokazuje da „putem diplomatije i partnerstva države mogu prevazići dugotrajne istorijske izazove kako bi došle do mirnih i obostrano korisnih rešenja".
Frenki Bontemps, koji je druga generacija doseljenika sa Čagos ostrva u Velikoj Britaniji, kazao je da se oseća „izdano" i „ljuto" jer stanovnici Čagos ostrva „nikada nisu bili uključeni" u pregovore.
„I dalje smo nemoćni i nemamo glas u odlukama o našoj budućnosti i budućnosti naše domovine", kazao je za BBC.
Tokom poslednjih godina Velika Britanije imala je sve manju podršku za polaganje prava na ovu grupu ostrva.
Više tela Ujedinjenih nacija stala su na stranu Mauricijusa tražeći od Velike Britanije da preda području koje su neki nazvali „poslednjom kolonijom u Africi".
Vlada Mauricijusa je isticala da je bila primorana da se odrekne Čagos ostrva u zamenu za sopstvenu nezavisnost od Velike Britanije 1968.
U tom trenutku britanska vlada je već postigla tajni dogovor sa Amerikom da dozvoli da se najveći atol Dijego Garsija koristi kao vojna baza.
Britanija se kasnije izvinila zato što je nasilno proterala više od 1.000 ostrvljana i obećala da će ovu teritoriju predati Mauricijusu kada ne bude više strateški važna.
Pregovore, koji su doveli do dogovora u četvrtak, započela je prethodna vlada.
Trenutak u kome je dogovor postignut posledica je i trenutnih međunarodnih odnosa.
Velika Britanija želi da ukloni Čagos ostrva kao prepreku za dobijanje veće globalne podrške, posebno iz Afrike, u vreme kada je moguće da će Donald Tramp ponovo postati predsednik Amerike.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
