Alfred Nobel je zaveštao bogatstvo, koje je stekao izumevši dinamit, da bi finansirao nagrade za nauku, književnost i mir.
Čovek koji stoji iza ovih nagrada je švedski poslovni magnat i inženjer Alfred Nobel, koji je donirao vlastito bogatstvo da bi ih finansirao.
Slavan je po tome što je izumeo dinamit, a osnovao je nagradu za mir uprkos tome što je bio vlasnik velike kompanije za oružje.
- Sve što treba da znate o Nobelovoj nagradi
- Zašto da biste bili genije nije dovoljno da budete inteligentni
- Preživela Hirošimu, posvetila se borbi za mir
Kako je stekao bogatstvo?
Alfred Nobel je rođen u Stokholmu 1833. godine, kao sin inženjera Imanuela Nobela i Andrijete Ahlsel.
Imanuel je patentirao nekoliko izuma, kao što su rančevi za vojnike, naprava za plutanje i jastuk.
Međutim, njegova firma je bankrotirala 1833. godine, a 1837. godine se preselio iz Švedske u Sankt Peterburg, u Rusiji, da bi pobegao od poverilaca.
Narednih pet godina, Andrijeta - koja je poticala iz aristokratske porodice - ostala je u Stokholmu da se brine o porodici i sastavljala je kraj s krajem vodeći bakalnicu.
U osnovnoj školi, Alfred (koji će patentirati 355 izuma) bio je navodno smešten u odeljenje za decu sa poteškoćama u učenju, prema Nobelovoj biografiji koju je napisala Ingrid Karlberg.
Imanuel Nobel je osnovao radionicu u Sankt Peterburgu da bi snabdevao opremom rusku vojsku i ubedio rusku mornaricu da koristi njegove pomorske mine.
(One su korišćene tokom Krimskog rata 1853-1856. godine da bi se zaštitio Sankt Peterburg od granatiranja britanskih ratnih brodova.)
Kompanija je procvetala i 1842. godine ostatak porodice mu se pridružio u Rusiji.
Alfredu i njegovoj braći su privatni učitelji predavali nauku i jezike.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Godine 1850, Imanuel je poslao Alfreda u Pariz da nastavi studije hemije.
Tamo je upoznao izumitelja nitroglicerina, italijanskog naučnika Askanija Sobrera.
Supstanca koju je razvio Sobrero bila je izuzetno eksplozivna tečnost - više puta snažnija od baruta i veoma nestabilna.
Ona eksplodira ako je izložena promenama temperature ili pritiska.
Alfred Nobel je shvatio da bi bila izuzetno profitabilna ako bi bila učinjena bezbednom za rukovanje.
Godine 1863, kompanija Imanuela Nobela u Rusiji je bankrotirala (tamošnji posao je presušio posle okončanja Krimskog rata) i on se vratio u Stokholm.
On i Alfred su počeli da eksperimentišu sa nitroglicerinom.
Godine 1864, radionica koja je sadržala ovu hemikaliju je eksplodirala, ubivši nekoliko ljudi, među kojima i Alfredovog brata Emila.
Stokholmske vlasti su zabranile eksperimente sa eksplozivima u gradskim okvirima, a Nobelovi su preselili radionicu u Vinterviken, zaliv nadomak Stokholma.
Godine 1866, Alfred Nobel je usavršio način za stabilizovanje nitroglicerina mešajući ga sa finim peskom (poznatim u Švedskoj kao kiselgur).
Tako je nastala smesa koja može da se oblikuje u štapove.
Smešteni u rupe izbušene u stenama, mogli su da eksplodiraju i razbiju kamenje.
Nazvao je ovaj novi eksploziv „dinamit" i patentirao ga 1867. godine.
On je počeo da se koristi širom sveta u rudarstvu, kamenolomima, rušenju i gradnju puteva i železničkih pruga.
Koristio se i u „dinamitskom topu" tokom Špansko-američkog rata 1898. godine.
Kako je ustanovljena Nobelova nagrada?
Neposredno pred smrt 1896. godine, Alfred Nobel je bio vlasnik 90 fabrika u više od 20 zemalja širom sveta, među njima švedske železare i čeličane Bofors, koju je pretvorio u firmu za proizvodnju oružja.
Obogatio se i od ulaganja u naftnu kompaniju koju su vodila njegova braća u Rusiji.
Nobel je zaveštao gotovo sve svoje bogatstvo (31,5 miliona švedskih kruna ili tri miliona dolara) finansiranju godišnje nagrade za one koji su učinili najviše da pomognu čovečanstvu na poljima fizike, hemije, medicine ili fiziologije, književnosti i mira.
Zadatak odabira dobitnika nagrade (Nobelovih laureata) dodelio je Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, koja ga je primila kao člana 1884. godine.
Njegova porodica je žestoko osporavala testament, četiri godine boreći se na sudovima širom sveta protiv Nobelovog asistenta Ragnara Solmana, koji je pokušavao da osnuje fond.
Konačno, švedska vlada je odlučila da se ovo pitanje razreši na sudu u malom gradu Karlskoga, u kom je Nobel živeo pred kraj života i gde je držao konje.
Prve Nobelove nagrade dodeljene su 1901. godine, a svaki nagrađeni je dobijao devet miliona kruna, baš kao što dobija i danas.
Zašto se dodeljuje Nagrada za mir?
Postoji priča, koja nije potvrđena, da su novine greškom objavile Nobelovu umrlicu 1888. godine čuvši da je umro, a jedan francuski list ga je nazvao „trgovcem smrti".
Priča se da je Nobel odlučio da osnuje nagradu za mir da bi umirio vlastitu savest.
- Nobelova nagrada za mir zatočenoj iranskoj aktivistkinji za ljudska prava
- Rusija, Belorusija i Iran ponovo pozvani na dodelu Nobelovih nagrada
- Šta je ruska grupa Memorijal, dobitnik Nobelove nagrade za mir
Verovatnije objašnjenje je Nobelovo prijateljstvo sa ženom po imenu Berta Kinski fon Šinik und Tetau (kasnije baronica Berta fon Satner).
Ona je bila slavna austrijska pacifistikinja i autorka bestseler romana „Položi oružje", koju je neko vreme angažovao kao sekretaricu.
Nakon što je otišla iz firme da bi se udala, Nobel se nekoliko godina dopisivao sa njom, i smatra se da je ona uticala na njega da osnuje nagradu za mir umesto da donira novac mirovnom pokretu.
Godine 1905. postala je jedina žena koja je dobila Nagradu za mir, za „smelost da se suprotstavi užasima rata".
Pogledajte kako je naučnik saznao da je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
