Broj slučajeva raka dojke, debelog creva i drugih oblika ove teške bolesti sve je veći kod ljudi u 20-im, 30-im i 40-im godinama. Šta se dešava?
Tokom proteklih 10 godina, stope raka debelog creva kod ljudi starosti između 25 do 49 godina porasle su u 24 različite zemlje, među kojima su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Sjedinjene Države (SAD), Francuska, Australija, Kanada, Norveška, i Argentina.
Rani nalazi istraživanja, koje je predstavio međunarodni tim na kongresu Unije za međunarodnu kontrolu raka u švajcarskom gradu Ženevi u septembru 2024. godine, bili su veoma upečatljivi i zabrinjavajući.
- Fluorescentna boja pomaže da se uoče skrivene ćelije raka prostate
- Koliko je važna prevencija raka dojke i zašto se u Srbiji loše sprovodi
- Kako bi nova grana medicine mogla da pomogne u lečenju raka
Istraživači iz Američkog društva za borbu protiv raka i Međunarodne agencije za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ispitali su podatke iz 50 zemalja da bi razumeli razloge ovog trenda.
U 14 ispitanih zemalja, trend rasta je zabeležen samo kod mlađih ljudi, dok su stope kod starijih ostale nepromenjene.
To su najnoviji rezultati velikog broja studija koje detaljno opisuju sličan porast različitih vrsta raka kod mlađih ljudi.
Rak dojke je jedan od oblika karcinoma gde je rast očigledan.
Novi izveštaj Američkog društva za borbu protiv raka pokazuje da iako je u poslednjoj deceniji smrtnost od raka dojke opala za oko 10 odsto, ukupne stope učestalosti rastu za jedan odsto godišnje, i 1,4 odsto godišnje kod žena mlađih od 50 godina.
Na osnovu epidemioloških istraživanja, čini se da je ovo povećanje počelo tokom 1990-ih.
Jedna studija je otkrila da se između 1990. i 2019. godine učestalost raka kod ljudi mlađih od 50 godina u svetu uvećala za 79 odsto, pri čemu je broj umrlih od raka u istoj starosnoj grupi porastao za 29 odsto.
Drugo istraživanje objavljeno u medicinskom naučnom časopisu Lansetu (The Lancet) navodi kako su stope učestalosti 17 različitih vrsta raka u SAD-u stalno rasle u svakoj narednoj generaciji, posebno među pripadnika generacije Iks (rođeni od sredine 1960-ih do kasnih 1970-ih) i milenijalaca (rođeni između ranih 1980-ih i kasnih 1990-ih).
Pitanje karcinoma koji se javlja kod ljudi mlađih od 50 godina postalo je toliko zabrinjavajuće da velike organizacije, kao što je Unija za međunarodnu kontrolu raka, usmeravaju lekare opšte prakse da obrate pažnju na znakove upozorenja kod mlađih pacijenata.
„Doktor koji sluša nekoga starijeg od 60 godina ko se žali na poteškoće sa stolicom, umor i nadimanje, shvatiće te simptome mnogo ozbiljnije nego kada ih predočava neko u 30-im, ko je aktivan i ne odgovara tipičnom profilu osobe koja ima rak", kaže Sonali Džonson iz Unije za međunarodnu kontrolu raka.
„Te simptome lekari mogu da pripišu sindromu nervoznih creva ili stresu na poslu, tako da postoji mnogo slučajeva kada se simptomi ljudi zanemare, umesto da se upute na analizu krvi ili kolonoskopiju".
Specijalisti za rak kažu da su pacijenti koji su oboleli od, recimo raka pankreasa koji se većina ljudi dijagnostikuje u ranim 70-im, ponekad decenijama mlađi nego što bi se očekivalo.
„Nije neuobičajeno da imam pacijente mlađe od 40 godina koji boluju od raka pankreasa", kaže Ajlin O'Rajli, gastroenterološkinja-onkološkinja u Centru za lečenje raka Sloan Ketering u Njujorku.
„Takve pacijente imam skoro svake nedelje, što je zastrašujuće.
„To su ljudi u najboljim godinama, koji osnivaju porodice i imaju mnogo razloga da žive.
„Posledice po društvo su duboke".
Dok onkolozi obično smatraju da je rak kod mlađih ljudi prvenstveno posledica naslednih faktora rizika, kao što su mutacije na BRCA1 i BRCA2 genima za rak dojke, sve je više pacijenata koji nemaju očiglednu genetsku predispoziciju.
O'Rajli kaže da u većini slučajeva raka kod mlađih od 50 godina, nema očiglednog genetskog objašnjenja, a kada se proučavaju u laboratoriji, tumori kod pacijenti u 20-im, 30-im i 40-im godinama izgledaju agresivnije u poređenju sa onim kod tipičnog pacijent koji ima rak pankreasa u 70-im godinama.
Kaže da su zbog toga prognoze za njih često veoma loše, iako su ti pacijenti često dobrog opšteg zdravstvenog stanja.
„Oni su mlađi, u boljoj fizičkoj kondiciji i često mogu bolje da podnose intenzitet lečenja, ali neki imaju ovaj veoma agresivan oblik raka pankreasa, koji izaziva ubrzani pad celokupnog stanja organizma", objašnjava ona.
„Za njih i za nas to je često nerazumljivo, jer ko bi mogao da zamisli da će zdrav 40-godišnjak razviti ovu vrstu maligniteta?".
Osim što uočavaju ovaj rastući trend, specijalisti za rak smatraju da je hitno potrebno prodreti u srž dna faktora koji bolest pokreću.
Autori studije časopisa Lanseta su rekli da ako se ovaj obrazac nastavi, to bi na kraju moglo da poveća teret bolesti u budućnosti i time zaustavi, pa čak i poništi decenije napretka javnog zdravlja u borbi protiv raka.
Šta se zapravo dešava?
Možda najočiglednije objašnjenje ukazuje na ulogu gojaznosti i metaboličkog sindroma, stanja koja su povezana sa povećanim rizikom od raka, jer pospešuju upalne procese u celom telu i uzrokuju hormonske poremećaje.
Nedavna studija je otkrila da je nagomilavanje viška telesne težine između 18 i 40 godina povezano sa većim rizikom od do 18 različitih karcinoma, a izveštaj Lanseta je otkrio da 10 od 17 karcinoma koji se sve češće javljaju kod mladih u SAD-u su maligni tumori povezani sa gojaznošću, kao što su rak bubrega, jajnika, jetre, pankreasa, i žučne kese, kao i mijelom (rak plazme ćelija).
„Ukupni dokazi ukazuju na promenu načina života", kaže Šuđi Ogino, profesor patologije i epidemiologije na Univerzitetu Harvardu koji istražuje porast broja obolelih od raka koji su mlađi od 50 godina.
„Svako od nas ima hiljade genetskih varijanti, od kojih neke daju veoma mali povećan rizik od raka, a koji raste kada se kombinuje sa nekim promenama u životnoj sredini.
„Znamo da konzumiranje previše šećera i prerađene hrane, konstantno visok nivo glukoze u krvi i otpornost na insulin ne samo da povećavaju rizik od dijabetesa već i od raka".
Ali gojaznost nije odgovor na sva pitanja.
O'Rajli kaže da su mnogi mlađi pacijenti koji imaju rak pankreasa u dobroj fizičkoj formi i očigledno zdravi, i da nema jasnih objašnjenja zašto su se razboleli.
„Svakako uvek pomislim da se tradicionalni uzroci o kojima razmišljamo uglavnom ne odnose na ove ljude", kaže ona.
„Često izgledaju zdravi, živahni i u izuzetnoj fizičkoj kondiciji".
Ogino veruje da ovo može da znači da su u pitanju neki drugi karcinogeni (svaka supstanca, radioizotop ili radijacija koja neposredno učestvuje u izazivanju kancera) na koje se ranije obraćalo manje pažnje.
Pogledajte video: Dvanaest simptoma raka dojke
Dok epidemiolozi već dugo pažnju usmeravaju na vezu između pušenja i raka, broj pušača u svetu se značajno smanjio poslednjih decenija.
Prema podacima SZO-a, sada duvanske proizvode koristi svaka peta osoba u svetu, dok je 2000, godine pušila svaka treća.
Ogino smatra da je jako zanemarena veza između pojave raka i primetnih promena u obrascima spavanja širom sveta koja se dogodila u poslednjih 50 do 100 godina.
Jedna studija je pokazala da se između 1905. i 2008. godine, prosečno trajanje sna dece i adolescenata smanjilo za 60 minuta po noći, dok je rad u smenama poslednjih decenija postao sve zastupljeniji u Australiji, Kini, Japanu, Evropi, i Severnoj i Južnoj Americi.
Studija iz 2021. godine koja je koristi podatke iz engleskog longitudinalnog istraživanja starenja, baze podataka koja sadrži podatke o više od 10.000 ljudi starijih od 50 godina, otkrila je vezu između lošeg kvaliteta sna i većeg rizika od raka.
Neki naučnici čak tvrde da naše skoro stalno izlaganje veštačkoj svetlosti, bilo da je u pitanju ulična rasveta ili mobilni telefon i tablet, predstavlja novi karcinogen jer izaziva poremećaje u biološkom satu tela, a to povezano sa rakom dojke, debelog creva, jajnika, i prostate.
Studije čak ukazuju da neprestano izlaganje svetlosti tokom rada u noćnoj smeni može da olakša rast raka zbog snižavanje nivoa hormona melatonina.
„Noću smo mnogo izloženi veštačkom svetlu, čak i kada smo bebe", kaže Ogino.
„A u Japanu, na primer, značajan deo stanovništva ostaje budan do ponoći svake večeri.
„Rad u smenama postao je češći zbog pojave raznih stvari, kao što su prodavnice koje rade non-stop".
Ogino kaže da je malo verovatno da postoji samo jedan faktor rizika u mnogim od ovih slučajeva raka kod ljudi mlađih od 50 godina, već da postoji splet činilaca koji zajedno uzrokuju bolest.
Mnogi naučnici koji se bave rakom veruju da su ključni uzrok raka zapravo posledice različitih toksičnih promena u crevima koje su praćene promenama u načinu života.
U junu 2023. godine, Frank Fricele, kolorektalni hirurg u bolnici Christchurch Hospital na Novom Zelandu, objavio je nešto poput „poziva na boj" stručnjacima za rak debelog creva širom sveta, tražeći od njih da podrobnije istraže moguće veze između uzimanja velikih količina mikroplastike i razvoja rak creva kod ljudi mlađih od 50 godina.
Njegov rad nazvan „Može li mikroplastika biti pokretač raka debelog creva kod ljudi mlađih od 50 godina?", tvrdi da se pojava ove vrste raka, kao sve problematičnije bolesti kod ljudi mlađih od 50 godina, poklapa sa vremenskim okvirom u kom je mikroplastika postala eksponencijalno prisutnija u životnoj sredini.
Njegov rad ukazuje da prisustvo ovih sitnih plastičnih čestica može da poremeti sloj sluzi debelog creva, koji štiti sluznicu creva od raznih patogena i toksina iz hrane koju unosimo.
„Mikro i nanoplastika mogu dovesti do neke vrste prodora kroz sloj sluzi, kao kad se na kondomu napravi niz rupica iglom", objašnjava on.
„Ako možemo da dokažemo da je ovo tačno, to bi moglo da bude povezano sa veličinom, kao u odnosu veličine čestica ugljenika i bolesti pluća".
Trenutno je ovo još na nivou pretpostavke, ali Fricel nije jedini naučnik koji je povezao toksične promene u crevima sa mogućim karcinogenima.
Drugi istraživači ukazuju da određene komponente u ultra-prerađenoj hrani mogu da imaju ulogu u pokretanju upale i oštećenja DNK u debelom crevu, od boja za hranu do emulgatora, iako su, kao i u slučaju mikroplastike, dokazi i dalje relativno ograničeni.
Pošto je debelo crevo povezano sa želucem i sistemom organa za varenje, kao i sa imunološkim sistemom, izražene promene u crevima nisu povezane samo sa rakom debelog creva, već i sa raznim čvrstim (solidnim) tumorima, među kojima su rak dojke, kao i rak krvi.
Istraživači ispituju da li upotreba antibiotika može da bude činilac koji utiče na razvoj raka.
Što se tiče izloženosti mikroplastici, upotreba antibiotika širom sveta je porasla poslednjih decenija.
Naročito je zabeležen rast količine antibiotika koje su uzimala deca mlađa od pet godina - sa 9,8 na 1.000 ljudi u 2000. na 14,3 u 2018. godini.
Ukupno gledano, potrošnja antibiotika po glavi stanovnika u svetu je u svim starosnim grupama porasla od 2000. i 2015. godine, što je, smatra O'Rajli, ključni razlog za zabrinutost.
S obzirom na sposobnost antibiotika da uklone velike količine bakterijskih vrsta i tako drastično promene mikrobiom creva na potencijalno štetne načine, veća izloženost antibioticima je ranije bila povezana sa rakom pluća, limfomima, rakom pankreasa i bubrežnih ćelija, i multipl mijelomom.
„Bakterije koje žive u crevima odabrane su nekom vrstom darvinističkog procesa i deo su imunološkog nadzora koji omogućava našem imunološkom sistemu da prepozna abnormalne ćelije, strane čestice i pre svega spreči nastanak maligniteta", kaže O'Rajli.
„Još uvek nije poznato, ali se pretpostavlja da veća izloženost antibioticima može značiti da imunološki nadzor ne funkcioniše onoliko delotvorno koliko bi trebalo".
Jedna od mogućih posledica prekomerne upotrebe antibiotika je da se uništavanjem takozvanih komenzalnih bakterija, vrsta koje su poreklom iz creva, stvara prostor koji onda mogu da popune zloćudni mikrobi.
U poslednjih 10 godina, Ogino i njegovi saradnici širom sveta objavili su brojne studije o određenim oportunističkim patogenima za koje se čini da su sposobni da napadnu creva i izazovu promene u ćelijama čime se povećava rizik od pojave raka.
Konkretno, Ogino i drugi naučnici su otkrili da je bakterija koja se zove Fusobacterium nucleatum verovatno sposobna da pokrene pretkancerogene crevne izrasline, kao i razvoj agresivnijih tumora.
Druge studije su pokazale da su određene vrste bakterija Ešerihije koli sposobne da pokrenu razvoj raka, istovremeno slabeći imuni odgovor tela.
Kao i u slučaju skraćenog sna i gojaznosti, Ogino kaže da je više činilaca od detinjstva do odraslog doba koji pokreću rak kod ljudi mlađih od 50 godina, i da se verovatno njihove posledice kombinuju tako da postepeno povećavaju rizik od razvoja bolesti u ranom odraslom dobu.
On ističe da iako većina nas ima neku vrstu Ešerihije koli, njegovo istraživanje je pokazalo da ove bakterije imaju tendenciju da cvetaju najviše u periodu kada primenjujemo takozvanu „zapadnjačku ishranu", bogatu ultra-prerađenom hranom, što ukazuje da ishrana takođe igra važnu ulogu.
Još smo daleko od toga da tačno utvrdimo zašto su različite grupe ljudi mlađih od 50 godina obolele od raka.
Ali O'Rajli kaže da je suštinski važno da naučnici pokušaju da ih detaljnije ispitaju i time pokušaju da izbegnu globalnu zdravstvenu katastrofu u narednim godinama.
„Postoji ogromna potreba za istraživanjem kako bismo pokušali da razumemo šta se dešava i šta podstiče ove bolesti u mnogo ranijem periodu života", kaže ona.
„Smatram da je neverovatno zastrašujuće zapažanje da raste učestalost raka pankreasa i drugih karcinoma čvrstih organa kod mladih ljudi.
„Smatram da to preti da izazove krizu javnog zdravlja".
Pogledajte i ovaj video:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
