Glasači u SAD izlaze na birališta 5. novembra da izaberu novog predsednika.
Izbori je ispočetka trebalo da budu praktično revanš utakmica, ali se to preokrenulo naglavačke kad je predsednik Džozef Bajden okončao kampanju i podržao potpredsednicu Kamalu Haris.
- Film „Šegrt" izazvao kontroverze i bes Trampa: Šta kažu glumci i reditelj
- Naoružani muškarac uhapšen uoči predizbornog mitinga Trampa u Kaliforniji
- Kako izgledaju politike Kamale Haris i Donalda Trampa
Veliko pitanje sada je - hoće li Amerika dobiti prvu predsednicu ili drugi mandat Donalda Trampa?
Kako se približava izborni dan, pratićemo ankete i videti kakvog efekta predizborna kampanja ima na trku za Belu kuću.
Ko vodi u nacionalnim anketama?
Haris je stekla blago vođstvo nad Trampom u nacionalnim prosečnim anketama otkako je ušla u trku krajem jula, a i dalje vodi - kao što se vidi u tabeli ispod sa najnovijim brojkama zaokruženim na najbliži celi broj.
Haris je doživela skok brojki u anketama u prvim nedeljama kampanje, stekavši krajem avgusta prednost od skoro četiri procenta.
Ali brojke su relativno stabilne od početka septembra, čak i nakon jedine debate između dva kandidata održane 10. septembra, koju je gledalo skoro 70 miliona ljudi.
Možete videti koliko se malo trka promenila na nacionalnom nivou u poslednjih nekoliko nedelja na tabeli ispod koja prati ankete, sa krivama trendova koje pokazuju proseke i tačke koje prikazuje individualne rezultate na anketama za svakog kandidata.
I dok su ove nacionalne ankete koristan vodič koliko je popularan kandidat širom zemlje, one nisu nužno precizan način za predviđanje rezultata izbora.
To je zato što SAD koriste sistem elektorskog koledža, u kom svaka savezna država dobija određeni broj glasova otprilike u skladu sa veličinom njenog stanovništva.
Slobodno je za osvajanje 538 elektorskih glasova, tako da kandidat treba da osvoji njih 270 da bi pobedio.
U SAD ima saveznih 50 država, ali zato što većina njih skoro uvek glasa za istu stranku, u realnosti postoji samo šačica država u kojima oba kandidata imaju šanse da pobede.
To su države u kojima se izbori dobijaju i gube, i poznate su kao države „bojnog polja" ili „kolebljive" države.
Ko vodi u anketama u „kolebljivim" državama?
U ovom trenutku su ankete veoma tesne u sedam država koje se smatraju kolebljivim na ovim izborima, a nijedan kandidat nema odlučujuće vođstvo ni u jednoj od njih, prema prosecima u anketama.
Ako pogledate trendove otkako se Haris uključila u trku, jasnije se ističu neke razlike među državama - ali važno je napomenuti da ima manje saveznih anketa nego nacionalnih tako da imamo manje podataka iz anketa za analizu, a svaka anketa ima marginu greške, što znači da brojke mogu biti realno više ili niže.
U Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, vođstvo je prelazilo iz ruke u ruku nekoliko puta od početka avgusta, ali Tramp sada već nekoliko nedelja ima malu prednost.
Slična je priča u Nevadi, ali sa Haris koja je u ovom trenutku u neznatnoj prednosti.
U tri preostale države - Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin - Haris vodi od početka avgusta, ponekad za dva ili tri procenta, ali u poslednjim danima ankete su postale značajno tešnje.
Sve te tri države bile su demokratska uporišta pre nego što ih je Tramp pretvorio u „crvene" države na putu do osvajanja predsedništva 2016. godine.
Bajden ih je preoteo 2020. godine i ako Haris bude uspela da učini isto, onda će se naći na dobrom putu da osvoji izbore.
Dobar pokazatelj u kolikoj meri se trka promenila otkako je Haris postala demokratska kandidatkinja jeste podatak da je onog dana kada je Bajden napustio trku kaskao za Trampom skoro pet procenata u proseku u sedam kolebljivih država.
U Pensilvaniji je Bajden kaskao skoro 4,5 procenata kad je izašao iz trke, kao što može da se vidi na tabeli ispod.
To je ključna država za obe predizborne kampanje jer ima najveći broj elektorskih glasova od svih sedam i stoga njeno osvajanje olakšava stizanje do neophodnih 270 glasova.
Kako nastaju proseci?
Brojke koje smo koristili u grafikonima iznad proseci su koje je napravila internet stranica za analizu anketa 538, koja je deo američke informativne mreže ABC njuz.
Da bi ih sačinio, 538 sakuplja podatke iz pojedinačnih anketa koje sprovode i nacionalno i u kolebljivim državama brojne kompanije za istraživanje javnog mnjenja.
U sklopu njegove kontrole kvaliteta, 538 uvrštava samo ankete kompanija koje ispunjavaju određene kriterijume, kao što je transparentnost u vezi sa tim koliko su ljudi anketirali, kad je anketa sprovedena i kako je sprovedena (telefonski, tekstualnim porukama, onlajn, itd).
Možete da pročitate više o metodologiji stranice 538 ovde.
Možemo li da verujemo anketama?
U ovom trenutku, ankete ukazuju na to da su Kamala Haris i Donald Tramp na nekoliko procenata jedno od drugog u svim kolebljivim državama - a kad je trka toliko tesna, veoma je teško predvideti pobednike.
Ankete su potcenile podršku koju je Tramp imao i 2016. i 2020. godine.
Anketne kompanije pokušaće da isprave taj problem na razne načine, među njima i naporima da učine da njihovi rezultati realno odslikavaju sastav biračkog tela.
Ta podešavanja je teško potrefiti na pravi način i anketari još uvek moraju da prave stručne procene nekih drugih faktora, kao što su ko će zapravo izaći da glasa 5. novembra.
Napisali i izradili: Majk Hils i Libi Rodžers. Dizajn: Džoj Rohas.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
