U otkriću koje bi moglo da promeni naše razumevanje Puta svile, arheolozi su pronašli ostatke dva srednjevekovna grada u travnatim planinama istočnog Uzbekistana.
Ovi trgovinski putevi poznati su po razmeni dobara i ideja između istoka i zapada, dugo se smatralo da povezuju nizijske gradove.
Ali uz pomoć tehnologije daljinskog istraživanja, arheolozi su uspeli da pronađu najmanje dva planinska grada duž ključnih raskrsnica trgovačkih puteva.
Jedan od ovih gradova - Tugunbulak, metropola koja se prostirala na najmanje 120 hektara - nalazi se na više od 2000 metara nadmorske visine.
- Veliki egipatski muzej delimično otvorio vrata: Čeka se Tutankamonovo blago
- Kolumbo je verovatno špansko-jevrejskog porekla, pokazuje nova studija
- Arheolozi pronašli 200 godina staru poruku u boci
„Ova otkrića menjaju istoriju centralne Azije“, kaže arheoog Farhod Maksudov, koji vodio istraživački tim.
Oni smatraju da su Tugunbulak i manji grad Tašbulak bili urbana naselja između 8. i 11. veka, tokom Srednjeg veka, kada je ovu oblast kontrolisala moćna turska dinastija.
Samo 3 odsto svetske populacije danas živi na ovoj nadmorskoj vizini. Gradovi Lasa u Tibetu i Kusko u Peruu su među retkim primerima.
Otkriće, kojim je rukovodio Maksudov, direktor uzbekistanskog Nacionalnog centra za arheologiju i Majkl Fračeti, arheolog sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, omogućili su dronovi i alat za daljinska istraživanja poznat kao lidar, koji koristi reflektovano svetlo da stvori trodimenzionalnu mapu okruženja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature this week, a stručnjaci koji u njemu nisu učestvovali hvale ga kao veoma značajnog za uvid u živote nomadskih zajednica.
Tim je prvo 2011. godine otkrio Tašbulak, manji grad, tokom planinarenja. Pronašli su groblja, hiljade krhotina grnčarije i slične znake da je na toj teritoriji bilo života.
Istorijski spisi aludiraju na gradove u ovoj oblasti, rekao je Fraleti, ali nisu se nadali da će pronaći srednjovekovni grad od 12 hektara na nekih 2200 metara nadmorske visine.
„Bili su zapanjeni“, kaže on za BBC.
Čak je i planinarenje u toj oblasti bilo teško, uz jake udare vetra, oluje i logističke izazove, dodao je.
Četiri godine kasnije, lokalni šumar dojavio je timu da istraže drugu lokaciju u blizini Tašbulaka.
„Rekao je: 'Mislim da imam sličnu keramiku u dvorištu'.
„Pa smo otišli kod njega... i oktrili da je kuća izgrađena na srednjovekovnoj citadeli. On je stanovao iznad ogromnog grada“, rekao je Fračeti.
Najizazovniji deo ovih istraživanja bio je ubeđivanje akademske zajednice da su ovi gradovi zaista postojali.
„Rekli bismo ljudima da smo pronašli ovo neverovatno mesto, ali bismo se susretali sa skepticizmom, da možda nije toliko veliko, možda je to neki manji zamak i slično...
„To je bio izazov, kako naučno dokumentovati ovaj grad i prikazati koliko je zapravo bio“, kaže Fračeti.
Tim se vratio 2022. godine sa dronovima koji imaju lidar senzor, što je pomoglo u otkrivanju zidova, odbrambenih kula, složenih arhitektonskih karakteristika i sličnih utvrđenja u Tugunbulaka.
Istraživači smatraju da su mogući razlozi za naseljavanje Tugunbulaka i Tašbulaka snažni vetrovi, koje su ljudi koristili za raspirivanje vatre potrebne za proizvodnju gvozdene rude - kojim je ovaj region bio bogat.
U preliminarnim iskopavanjima pronađene su i proizvodne peći.
„U srednjevekovno doba, ko je imao gvožđe u rukama bio je veoma moćan“, kaže Maksudov.
Ali upravo to je moglo dovesti i do pada ovih zajednica, dodao je.
Ovaj region je nekada bio prekriven gustim šumama kleke, koje su možda posečene zbog proizvodnje gvožđa.
„Tako je oblast postala ekološki nestabilna zbog naglih poplava i lavina“, kaže Maksudov.
Istraživači bi obično očekivali da pronađu dokaze o naseljima niže u dolini, zbog čega su „ova otkrića izuzetna“, kaže Piter Frankopan, profesor globalne istorije na Univerzitetu Oksford.
„Kakva neverovatna riznica... koja pokazuje duboku povezanost koja se prostire kroz Aziju, kao veze između eskploatacije prirodnih resursa pre više od milenijuma“, dodaje.
Urbana naselja na visokim nadmorskim visinama su „izuzetno retka“ u arehološkim arhivama zato što se ljudi u takvim zajednicama sureću sa jedinstvenim izazovima, kaže Zakari Silvia, arheolog sa Univerziteta Braun.
Rad ovog tima donosi „ogroman doprinos istraživanju srednjevekovnog urbanizma centralne Azije“, napisao je u komentaru časopisa Priroda.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
