Ubijenog premijera Zorana Đinđića, Milorada Ulemeka Legiju, komandanta Jedinice za specijalne operacije i kriminalni Zemunski klan povezuje akcija „Sablja".
Više nego buran period sa kraja devedesetih i početka 2000-ih, sa naglaskom na ubistvo premijera Đinđića i policijsku akciju koja je usledila, opisan je u istoimenoj seriji.
Tokom vikenda, 2. i 3. novembra, na Radio-televiziji Srbije su emitovane prve dve od ukupno osam epizoda.
Autori Goran Stanković i Vladimir Tagić naglašavaju da je u pitanju „dramska interpretacija stvarnih događaja — plod mašte i kreativne slobode“, ali i „presek društveno-političke situacije u zemlji“.
Glavni likovi su izmišljeni, neke scene rezultat su pretpostavke i umetničke obrade, ali smo u prve dve epizode videli i nekoliko poznatih lica iz tog perioda.
Zato vam predstavljamo mali vodič kroz seriju „Sablja".
- Serija „Sablja" o ubistvu Đinđića i policijskoj akciji nagrađena u Kanu
- Шта би било да није било 12. марта
- Šta je Zoran Đinđić rekao za BBC godinu dana pre atentata
Zoran Đinđić
Prvog demokratski izabranog premijera Srbije glumi Dragan Mićanović.
Tokom 1990-ih i vladavine Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, Đinđić je bio jedan od istaknutih lidera opozicije.
Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu.
Studirao je filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, potom i doktorirao u Nemačkoj.
Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke (DS), na čije čelo dolazi 1994. godine.
U februaru 1997. postaje gradonačelnik Beograda, ispred koalicije Zajedno, ali je smenjen u septembru iste godine.
Bio je ključni lider opozicije tokom petooktobarskih promena 2000. godine, zbog čega u januaru 2001. postaje premijer.
Teška situacija u privredi kao posledica sankcija i izolacije, pritisci međunarodne zajednice za saradnju sa sudom za ratne zločine počinjene na teritoriji više Jugoslavije i organizovani kriminal samo su neki od problema sa kojima se suočila vlada koju je predvodio.
Ubijen je u 51. godini, 12. marta 2003, ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.
Njegovu suprugu Ružicu Đinđić igra Tihana Lazović, dok je Nikola Glišić u ulozi Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića.
- Све тајне личне библиотеке Зорана Ђинђића
- Zoran Đinđić pre politike: "Prednjačio je u svemu, osim u fudbalu"
- Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово
Vladimir Beba Popović
U prve dve epizode veoma je aktivan lik Vladimira Bebe Popovića, nekadašnjeg Đinđićevog saradnika, kog igra Marko Marković.
Popović u poslednjih nekoliko decenija važi za jednog od najuticajnijih ljudi iz sveta politike, marketinga i medija u Srbiji i Crnoj Gori.
Rođen je 1958. u Jagodini, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Tokom devedesetih je vodio političke kampanje Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije (DOS), široke koalicije stranaka koje su svrgle Miloševića.
Posle 5. oktobra imenovan je za sekretara Biroa za komunikacije u Vladi Srbije.
Otišao je iz Vlade po završetku „Sablje".
O njegovom životu danas se ne zna mnogo.
Osnivač je regionalne organizacije Institut za javnu politiku, a poslednjih godina je pominjan kao saradnik vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i nekadašnjeg crnogorskog predsednika i premijera Mila Đukanovića.
Čedomir Jovanović
Dugogodišnjeg lidera Liberalno-demokratske partije (LDP) i takođe jednog od bliskih Đinđićevih saradnika igra Marko Grabež.
Jovanović je rođen 1971. u Beogradu.
Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Tokom zime krajem 1996. i početkom 1997, bio je jedan od vođa studentskih protesta protiv Slobodana Miloševića zbog krađe glasova na lokalnim izborima.
U martu 2001. direktno je pregovarao sa Miloševićem o predaji i hapšenju, što je sve opisano u seriji „Porodica”, gde ga igra Milan Marić.
U oktobru 2001. izabran je za potpredsednika Demokratske stranke, ali je isključen 2004, kada osniva danas vanparlamentarni LDP.
Na izborima 2020. ova stranka je osvojila tek 0,3 odsto glasova, a na izborima 2022. nije učestvovala.
Milorad Ulemek Legija
Zatvorenik sa najviše maksimalnih kazni u Srbiji.
Nadimak je dobio zbog služenja u francuskoj Legiji stranaca, a u „Sablji” ga igra Sergej Trifunović.
Tokom ratova devedesetih bio je komandant paravojne jedinice Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića Arkana, koja je učestvovala u sukobima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Ražnatović je bio višestruko osuđivani biznismen, političar i predsednik FK Obilić.
Pre ubistva u januaru 2000. godine u Beogradu, bio je optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine.
Ulemek kasnije postaje komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je učestvovala u ubistvu Đinđića.
Za učešće u organizaciji atentata, osuđen je na maksimalnih 40 godina zatvora.
Pravosnažno je na po 40 godine osuđen i za ubistvo Ivana Stambolića, nekadašnjeg bliskog saradnika, a kasnije protivnika Slobodana Miloševića.
Osuđen je i za ubistvo četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najvećih opozicionih partija tokom devedesetih, kao i pokušaj atentata na njenog lidera Vuka Draškovića.
Kazna mu ističe 2044. godine, kada bude imao 76 godina.
Pravo na uslovni otpust ima posle dve trećine kazne, što će biti 2031. godine.
- Милорад Улемек Легија - од војника до организатора атентата
- „Фатални заокрет“: Од најближег сарадника до последње жртве режима Слободана Милошевића
JSO
Konačna presuda za atentat na Đinđića je doneta 2009. godine, kada je sud utvrdio da su ubistvo organizovali pripadnici JSO-a i članovi Zemunskog klana.
Početkom 2000-ih, JSO je imao status jedne od najelitnijih jedinica u zemlji.
Njeni pripadnici su bili aktivni na svim ratištima tokom 1990-ih.
Status jedinice je uvek bio „veoma zanimljivo pravno i profesionalno pitanje", pisao je novinar Miloš Vasić u Vremenu.
„Kako se izrazio jedan iskusni policajac, 'JSO nit' je vojska, niti je policija - to je ništa, ali dobro naoružano i plaćeno, bezobrazno i uobraženo, nedodirljivo i potencijalno opasno'.
„Drugim rečima Crvene beretke (jedan od naziva JSO) su bile paravojna formacija.“
Jezgro jedinice činili su pripadnici dve paravojne grupe tog doba - Srpske dobrovoljačke garde i Knindži, navodi se u dokumentarnom filmu „Jedinica".
Knindže su paravojna formacija koja je učestvovala u ratu u Hrvatskoj, na području Krajine - njen prvi komandant bio je Dragan Vasiljković, poznat i kao Kapetan Dragan.
Vasiljković je u Hrvatskoj osuđen za ratne zločine, a posle 13 godina zatvora, početkom 2020. godine, pušten je na slobodu.
Govoreći o JSO-u u novembru 2001. godine, Đinđić je rekao da oni kod njega „imaju kredit“.
„Ko je uhapsio Miloševića - oni. Ko ga je poslao u Hag - oni.
„Pitanje je da li bi ta stvar tako išla i da li bi zemlja mogla pred svetom da se pojavi kao demokratska vlast, da nije bilo podrške i tih ljudi."
Međutim, Đinđić je tada izjavio da oni „naravno da nisu pod kontrolom, tu nema nikakvog spora", kao i da je tačno da je pobuna „bila situacija na ivici".
Kontroverzna pobuna JSO-a krajem 2001. godine, zbog učešća pripadnika ove jedinice u hapšenju optuženih pred Haškim tribunalom, bila je jedan od događaja koji su izazvali najviše potresa u petooktobarskoj Srbiji.
Đinđićevu saradnju sa Jedinicom Vasić je opisao rečima „saditi tikve sa đavolom".
Prilikom atentata, okidač je povukao pripadnik JSO-a Zvezdan Jovanović, takođe osuđen na 40 godina zatvora, kog u „Sablji" glumi Bojan Krivokapić.
Posle ubistva Đinđića jedinica je rasformirana.
Zemunski klan
U prve dve epizode videli smo i nekoliko pripadnika Zemunskog klana, u to vreme najmoćnije kriminalne grupe, nazvane po beogradskoj opštini Zemun, gde je osnovana.
Klan se u početku bavio krađom automobila i prodajom narkotika, ali je njegova moć iz godine u godinu sve više rasla.
Pre svega zbog povezanosti sa državnim strukturama i kroz saradnju sa Miloradom Ulemekom Legijom, kao komandantom JSO-a.
Posebno su se bavili otmicama moćnih i bogatih ljudi, među kojima je bio i Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, za čiju su slobodu tražili otkup.
Lideri klana bili su Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, koje igraju Bojan Navojec i Miloš Timotijević.
Spasojević i Luković ubijeni su u akciji „Sablja”.
Sedište klana, vila u Šilerovoj ulici u Zemunu, srušeno je posle ubistva Đinđića.
U prvoj epizodi videli smo i Dejana Milenkovića Bagzija, nekadašnjeg pripadnika klana, kog igra Miloš Đurović.
Milenković je vozio kamion kojim je na auto-putu, nedaleko od današnje Beogradske arene, pokušano ubistvo premijera Đinđića sredinom februara 2003.
Kasnije je bio svedok saradnik u postupku protiv Zemunaca.
Videli smo i braću, pripadnike klana Miloša i Acu Simović, koje igraju Nenad Heraković i Marko Gizdavić.
Njih dvojica osuđeni su na po više od 40 godina zatvora.
Ljubiša Buha Čume
Nekadašnji vođa Surčinskog klana, kasnije svedok saradnik protiv Zemunaca.
Nedeljnik „Vreme” za njega piše da „možda nije najkontroverzniji biznismen u istoriji srpske tranzicije“, ali je svakako najživopisniji.
Bavio se krađom i preprodajom automobila, da bi tokom druge polovine devedesetih Surčinci „debelo zagazili u poslove sa drogom“.
U tome im je pomoglo Buhino poznanstvo sa Ulemekom, kog je kasnije upoznao i sa Spasojevićem, kao i to što su bili pod zaštitom Resora državne bezbednosti, pisao je novinar Dejan Anastasijević u „Vremenu".
U „Beloj knjizi“ Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001, koja pominje sve najznačajnije kriminalne grupe tog doba, o Surčincima piše da su „najorganizovaniji međunarodni krijumčari kokaina i heroina u ovom delu Evrope“.
Buha kasnije osniva firmu za asfaltiranje puteva.
Potom dolazi do sukoba sa Spasojevićem i Lukovićem, koji pokušavaju da ga ubiju.
Igra ga Ljubiša Miličić, dok njegovu tadašnju suprugu Ljiljanu Buhu igra Anđelika Simić.
Danas je na slobodi.
Dušan Mihajlović
Nekoliko kadrova je do sada imao i Mihajlović, u trenutku atentata potpredsednik Vlade Srbije zadužen za unutrašnje poslove.
U praksi ministar policije, funkcije koja tada nije postojala.
Rođen je u Valjevu, gde je bio predsednik opštine.
Politikom je počeo da se bavi početkom 1990-ih, kroz Novu demokratiju (ND) koju je osnovao.
Iako je bila deo opozicione koalicije DEPOS, Nova demokratija 1994. ulazi u vladu sa Miloševićevom Socijalističkom partijom Srbije i Jugoslovenskom levicom.
Nekoliko godina kasnije, Mihajlović i njegov ND, kao deo Demokratske opozicije Srbije, učestvuju u rušenju Miloševića.
Na dužnosti potpredsednika vlade za unutrašnja pitanja bio je od proleća 2004. godine, kada je formirana nova Vlada Srbije.
Tada se i povlači sa mesta predsednika ND-a, koja menja ime u Liberali Srbije i nekoliko godina kasnije se gasi.
Politikom se više ne bavi.
Živi povučeno u kući podno Malog Povlena, nedaleko od rodnog Valjeva, piše Danas.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
