Island se dosledno svrstava među rodno najravnopravnije zemlje na svetu, držeći prvo mesto na Svetskom indeksu za rodni jaz 15 godina.
Uslovi roditeljskog odsustva za majke i očeve su toliko dobri da je skoro 90 odsto radno sposobnih žena zaposleno, dok skoro polovinu poslanika u zemlji žene.
BBC 100 žena istražuje šta to ova zemlja radi kako treba – i da li su stvari dobre po žene onako kao što izgledaju.
Jednog ledenog zimskog jutra u Rejkjaviku, desetine malih devojčica bacaju teške cepanice na zemlju sa zadivljujućom posvećenošću.
„Ja. Sam. Jaka!", viču one iz sveg glasa.
One pohađaju jedan od 17 vrtića na Islandu koji praktikuje Hjali metod – načina razvijanja ličnosti kod dece koji potpuno odbacuje konvencionalne rodne stereotipe.
„Dvogodišnja deca već formiraju predstavu o tome šta znači biti dečak ili devojčica", kaže osnivačica metoda Margret Pala Olafsdotir.
„To će ih ograničiti do kraja života."
U Hjali školama, dečaci i devojčice su razdvojeni veći deo dana i ohrabruju se da rade stvari koje se tradicionalno vezuju za suprotan pol.
Devojčice se uče da budu beskompromisne i silovite: pored bacanja cepanica, one ponekad hodaju bose po snegu.
Dečaci češljaju kose jedan drugom, masiraju jedan drugog i udeljuju jedni drugima komplimente.
„Dečaci su obično veći individualisti i samostalniji. Učimo ih da budu uviđavni, da budu brižni, da pomažu jedni drugima i slušaju jedni druge", kaže Olafsdotir.
Hjali metod je sve popularniji na Islandu, u zemlju koja se već smatra predvodnikom u rodnoj ravnopravnosti.
To je jedina zemlja na svetu koja je premostila 90 odsto rodnog jaza – razlike u zdravstvenim, obrazovnim i ekonomskim prilikama zasnovanim na rodu, onako kako to meri Svetski ekonomski forum.
Godine 2018, Island je postao prva zemlja na svetu koja traži od poslodavaca da dokaže da plaća muškarce i žene isto za istu količinu rada, u protivnom rizikuje visoke novčane kazne.
Skoro 90 odsto radno sposobnih žena je zaposleno, što je značajnije više od stope zaposlenosti u EU, gde je 2021. godine na tržištu rada bilo manje od 68 odsto žena, prema Evropskoj komisiji.
Prema evidenciji Svetske banke, stopa učešća u svetskoj radnoj snazi za žene je malo preko 50 odsto, naprema 80 odsto za muškarce.
Mnogi ukazuju na islandsku politiku čuvanja dece kao jedan od razloga za to.
Svaki roditelj dobija po šest meseci odsustva sa 80 odsto plate – i dodatnih šest nedelja koje mogu da razmene među sobom.
„Nikad nisam osećala pritisak da nemam decu zbog svoje karijere", kaže Katrin Torhalsdotir, koja radi kao akva tehničarka u kompaniji za uzgoj lososa, i ima petoro dece mlađih od 10 godina.
Ona deli roditeljsko odsustvo ravnopravno sa mužem Fanarom.
'Ovo nije feministički raj'
Ali jedna grupa žena je toliko besna na islandsku vladu da je tužila državu na Evropskom sudu za ljudska prava.
Tužiteljkama je jedna stvar zajednička: sve su išle u policiji da prijave silovanje ili napastvovanje, a njihovi slučajevi su bili odbačeni pre nego što su dospeli do suda.
One tvrde da pravosudni sistem u zemlji izneverava žene na sistemski način.
Statistika pokazuje da je četvrtina Islanđanki doživela silovanje ili pokušaj silovanja, a oko 40 odsto njih bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju, za razliku od svetskog proseka koji je 30 odsto, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Ali premalo muškaraca završi na sudu, tvrde žene, zato što islandska policija ne istražuje optužbe za silovanje i napastvovanje kako treba – delom zbog odsustva finansiranja od vlade.
„U mnogim slučajevima, ključni svedoci se ne saslušavaju, izveštaji lekara i psihologa se zanemaruju… čak i priznanje silovatelja se ne uzima za ozbiljno", kaže Gudrun Jonsdotir, iz Stigamota, jedne od nevladinih organizacija koje su pomogle da se podnese ova tužba.
„Potpuno je neprihvatljivo da se optužbe žena ne shvataju ozbiljno. Mi to nećemo tolerisati."
Statistika vlade pokazuje da u 80 odsto slučajeva kad su žene prijave seksualno nasilje od toga nije bilo ništa.
„Nazivaju nas feminističkim rajem, ali mi to nismo", kaže Hulda Hrund, osnivačica Ofgara - feminističke organizacije koja pruža podršku žrtvama rodnog nasilja.
„To je samo PR trik, to je političko geslajtovanje."
Marija, jedna od žena koje tuže vladu, kaže da je pružila policiji i svedoke i dokaze – među njima i fotografije povreda koje joj je naneo agresor i tekstove koje joj je slao i u kojima je priznao da ju je zlostavljao.
Direktor javnog tužilaštva kaže da je bilo dovoljno dokaza za krivično gonjenje, ali je policiji trebalo toliko vremena da ga istraži da je slučaj zastareo.
„Tri godine nisam smela da izađem iz kuće", kaže Marija.
„Nikad ne izlazim noću sama. Ovo je mala zemlja i uvek se osvrćem preko ramena."
Islandski nacionalni policijski komesar izvinio se za propuste policije u ovom slučaju.
Žene koje su podnele tužbu kritikuju i sudove jednako kao i policiju.
Došlo je do velikog opšteg nezadovoljstva 2019. godine kad je muškarac optužen za silovanje bio oslobođen zato što je sudija zaključio da je bilo nemoguće da skine ženine tesne kožne pantalone visokog struka.
Isti sudija presudio je u drugom slučaju da je žena koja je zamalo iskrvarila na smrt od povreda u vagini učestvovala u „grubom seksu".
Hulda Hrund tvrdi da zbog toga neki muškarci misle da mogu da se izvuku nekažnjeno sa seksualnim nasiljem.
„Muškarci znaju da je malo verovatno da će odgovarati za svoje postupke", kaže ona.
„Čak i ako vas proglase krivim za silovanje, vaša kazna je diskreciono pravo sudije – i možda čak nikad nećete kročiti nogom u zatvor."
„To je mračna senka koja se nadvija nad naše društvo", kaže Gudrun Jonsdotir.
'Nije dovoljno'
Islandska vlada rekla je za BBC da ona podržava cilj okončanja rodno zasnovanog nasilja.
„Island je odavno lider u rodnoj ravnopravnosti, ali uvek može da se uradi više da bi se napredovalo", kaže portparol.
Ali predsednica Islanda Hala Tomasdotir kaže da vlada ne čini dovoljno.
„Mislim da nijedna vlada ne čini dovoljno. Imamo izazove u pravosudnom sistemu i u najširem društvu", kaže ona.
„Dok god postoji rodno zasnovano nasilje, ne činimo dovoljno. Toliko je prosto."
Ona ipak veruje da je Island jedno od najboljih mesta za žene i nada se da će zemlja potpuno premostiti rodni jaz do 2030. godine.
UN su rekle za BBC da je zemlja na dobrom putu da u tome uspe.
Uprkos njenoj ulozi podrške ženama koje su se suočile sa rodno zasnovanim nasiljem, Hulda Hrund je optimistična.
Ona kaže da se oseća da dolazi do promene u islandskom društvu.
„Moja ćerka je imala seksualno vaspitanje od prvog razreda. One znaju šta su granice i znaju šta je dobrovoljni pristanak. Sve ono što bih volela da sam ja znala kad sam bila u njihovim godinama."
A moguće je da će za generaciju dečaka i devojčica koja prolazi kroz Hjali metod ideja rodno zasnovanog nasilja biti još manje prihvatljiva nego što je danas.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
