Lora Biker
Funkcija, BBC Njuz
Izveštava iz Fangčuana, kinesko-rusko-severnokorejska granica
Kineski turisti su se zgurili od oštrog jesenjeg povetarca na 12-spratnoj zgradi, boreći se za najbolje mesto da bi fotografisali tačku u kojoj se njihova zemlja ukršta sa Rusijom i Severnom Korejom.
Tri nacionalne zastave preklapaju se na mapi na zidu, koja objašnjava da je Fangčuan na severoistočnom kraju Kine jedinstveno mesto iz tog razloga.
„Osećam se veoma ponosno što stojim ovde… sa Rusijom meni sleva i Severnom Koreja zdesna“, kaže žena koja je pošla na izlet sa kolegama.
„Ne postoje granice među ljudima.“
To je možda suviše optimističan stav.
Kao i parče kineske teritorije stisnute u sredini koje je putovala da vidi, i Peking se našao uhvaćen između dva sankcionisana suseda.
Strepnja zbog narastajućeg savezništva između Vladimira Putina i Kima Džonga Una dostigla je vrhunac poslednjih nedelja, uz izveštaje da Severna Koreja šalje hiljade vojnika kao podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu.
A to je bilo pre nego što je Pjongjang ispalio zabranjeni interkontinentalni projektil u četvrtak, u do sada najdužem zabeleženom letu nakon što je poslednjih nedelja zaoštrio retoriku protiv Seula.
„Kina želi odnose sa racionalnim, visokim nivoom kontrole nad Severnom Korejom“, kaže Kristofer Grin, analitičar iz Međunarodne krizne grupe.
„A odnos Severne Koreje sa Rusijom preti to da podrije.“
Ako kineski lider Si Đinping ne bude mogao da utiče na savezništvo Putina i Kima tako da služe njegovim interesima, Kina bi mogla da ostane zaglavljena u sredini dok bes i nervoza Zapada rastu.
- Sporazum Rusije i Severne Koreje o ’uzajamnoj pomoći u slučaju agresije'
- Putin i Kim: Prijatelji u nevolji (i u municiji)
- Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom
Moskva i Pjongjang negiraju da su se severnokorejski vojnici uputili za Ukrajinu, što se naširoko smatra značajnom eskalacijom.
Ali Sjedinjene Američke Države tvrde da imaju dokaze za to, posle optužbi južnokorejskih i ukrajinskih obaveštajnih službi.
Prvi izveštaji pojavili su se neposredno pre nego što se Si Đinping susreo sa ruskim kolegom na samitu Briksa u oktobru, zasenivši skup koji je trebalo da pošalje Zapadu prkosnu poruku.
Izgleda da saveznici Kine sve više počinju da se otimaju kontroli.
Kina, stariji partner u ovoj trijadi, želi stabilnog lidera novog svetskog poretka, kog ne predvode SAD.
Ali to je teško ostvariti kad je jedan saveznik pokrenuo rat u Evropi, a drugi je optužen da pomaže u toj invaziji.
„Kina nije zadovoljna pravcem u kojem se razvijaju stvari“, kaže Grin, „ali se trudi da to nezadovoljstvo održi u relativnoj tišini.“
To je svakako osetljivo pitanje za Peking, sudeći po reakciji na naše prisustvo u pograničnom gradu, gde se čini da su turisti dobrodošli, ali novinari nisu.
Bili smo sve vreme na javnim površinama, a opet je tim bio zaustavljan, iznova ispitivan, praćen, a njegovi snimci su brisani.
Hotel je zahtevao da zadrži moj pasoš „radi moje vlastite bezbednosti i bezbednosti drugih“.
Policija je posetila naše hotelske sobe i blokirala put za luku u Hunčunu, što bi nam pružilo bolji pogled na aktuelnu trgovinu Rusije i Kine.
'Usne i zubi'
Na panoramskoj platformi u Fangčuanu, očigledno je da je većina turista došla da vidi Severnu Koreju.
„Videla sam nekoga na biciklu“, kaže jedna devojka zureći kroz teleskop.
Njen prijatelj žuri do nje da i sam baci pogled: „ Ooooh! To je jedna jako misteriozna zemlja.“
U blizini je reka Tumen koja nežno protiče kroz sve tri zemlje.
Ona predstavlja kineski izlaz na Japansko more, gde ima teritorijalne sporove sa Tokiom.
Granica duga 1.400 kilometara ima retke platforme sa jasnim pogledom na Severnu Koreju.
Granica Južne Koreje sa Severnom Korejom maltene je neprobojna barijera, gusto minirana i utvrđena Demilitarizovana zona.
Neko mi nudi dvogled.
Neki ljudi se voze kroz selo na ostarelim biciklima, ali ima i drugih znakova života.
Jedna od najvećih zgrada je škola sa natpisom na kom se deca pozivaju da „uče dobro za Čosun“, drugo ime za Severnu Koreju.
„Severna Koreja je oduvek bila naš sused. Ona nam nije strana“, kaže sredovečni muškarac.
„Kad vidim kako oni žive, shvatam da je Kina napredna i jaka.“
Režim Kima Džonga Una bi sasvim sigurno imao problema da preživi bez njegovog najvećeg dobrotvora, Kine, na koju odlazi više od 90 odsto trgovine sa inostranstvom, u šta spadaju hrana i gorivo.
To nije uvek bilo tako.
Ranih šezdesetih su Kinezi bili ti koji su bežali od gladi preko reke Tumen.
Neki su čak pohađali školu u Severnoj Koreji zato što su verovali da je u to vreme njen obrazovani sistem bio bolji.
Severnokorejska privreda je propala nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine - koji je postao njen glavni izvor pomoć i jeftine nafte - dovevši do teških nestašica hrane i, na kraju, gladi.
Uskoro su severnokorejske izbeglice počele da se probijaju kroz često ledenu reku pod rizikom da budu upucani kako bi pobegli od gladi, siromaštva i represije.
Sada ih ima više od 30.000 u Južnoj Koreji, a nepoznati broj još živi u Kini.
„Od pada Sovjetskog Saveza, Severna Koreja nije zapravo imala nikakvog izbora nego da održava dobre odnose sa Kinom, koja je bila njen jedini dobrotvor“, kaže Grin.
Ali sada, dodaje on, Rusija „nudi alternativu i Severni Korejci žele to da iskoriste“.
Mao Cedong, prvi lider Narodne Republike Kine, uporedio je odnos Pekinga i Pjongjanga sa bliskošću između „usana i zuba“: „Ako usne nestanu, zubima će biti hladno.“
Trosmerni savez oduvek je brinuo Zapad, a skorašnja bliskost Moskve i Pjongjanga samo je dodatno pojačala te strahove.
'Drug iz pakla'
Sada je Peking uvređen nezahvalnošću dok Kimove usne „ljube nekog drugog“, prema sociologu Ejdanu Foster-Karteru, koji već nekoliko decenija proučava Severnu Koreju.
„Severna Koreja je dosledno bila drug iz pakla i Rusiji i Kini. Uzima onoliko novca koliko može, a onda radi šta joj se prohte.“
Analitičari ističu da se u protekloj godini Kim dosledno ulagivao više Putinu nego Siju.
Dok se Kim nije susreo sa Sijem još od 2019. godine, našao se dvaput sa Putinom u poslednjih godinu i nešto dana.
Ruska invazija na Ukrajinu zbližila je dvojicu sankcionisanih lidera više nego ikad.
Putin traži više podrške za rat, a Kim želi da ojača vlastiti režim savezništvima i pažnjom.
Sa kineske granice, lako je videti cvetanje odnosa dve strane.
Zvižduk voza prekida ćaskanje turista i parna lokomotiva koja vuče dugu kompoziciju teretnih vagona polako klopara pružnim mostom od Rusije do Severne Koreje.
Zaustavlja se ispred korejskog znaka okrenutog ka Kini na kom piše: „Napred ka novim pobedama!“.
SAD procenjuju da je Kim prodao više od milion artiljerijskih granata i raketa grad Moskvi za korišćenje u Ukrajini, što Severna Koreja negira.
Ali nema nikakve sumnje da je ovaj dvojac pojačao saradnju nakon potpisivanja pakta o bezbednosti u junu kako bi pomogli jedan drugom u slučaju „agresije“ protiv bilo koje od zemalja.
„Imate veoma krut i formalan rečnik prema Siju Đinpingu prilikom nečega što je zapravo istorijski veoma važan događaj - 75. godišnjica odnosa sa Narodnom Republikom Kinom“, kaže Foster-Karter.
„A opet na Putinov rođendan, Kim ga naziva 'mojim najbližim drugom’. Ako ste Si Đinping, šta pomišljate?“
- Putin i Si Đinping više nisu ravnopravni partneri
- Koliko je Si Đinping spreman da plati za Putinov rat?
- Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
'Kroz stisnute zube'
Teško je znati, zato što Kina ne pokazuje nikakve znake uplitanja u rusko-severnokorejski savez.
SAD su primetile uznemirenost Pekinga i za promenu dva rivala možda sada imaju slične ciljeve.
Zvaničnici Stejt departmenta ranije su potegli pitanje severnokorejskih trupa u Rusiji kod kineskih diplomata.
Peking ima razne opcije na raspolaganju - u prošlosti, on je prekidao snabdevanje Severne Koreje naftom i ugljem, i povinovao se američkim sankcijama radi zauzdavanja nuklearnog programa Pjongjanga.
Kina se već bori sa američkim optužbama da prodaje komponente Rusiji koje pomažu u njenoj invaziji na Ukrajinu.
Trgovina Pekinga sa Moskvom takođe cveta, uprkos tome što pokušava da se izbori sa tarifama Zapada.
Si je držao Rusiju blizu sebe zato što mu treba Putinova pomoć da pruži otpor američkom svetskom poretku.
Ali on nije prestajao da pokušava da popravi odnose sa Evropom, Velikom Britanijom, pa čak i sa samim SAD.
Kina takođe drže pregovore sa Japanom i Južnom Korejom da bi ublažila istorijske napetosti.
Ali Kimova sve agresivnija retorika protiv Seula naterala je Južnu Koreju još jednom da počne da razmišlja da li joj je potreban vlastiti nuklearni arsenal.
Severnokorejske trupe na ukrajinskom bojištu samo će dodatno pokvariti planove Pekinga.
Nuklearno naoružana Južna Koreja ili „Istočnoazijski NATO“ nisu idealni u regionu u kom Kina želi veći uticaj.
Osokoljeni Kim bi takođe mogao da izazove jače podršku SAD-a - u vidu ratnih brodova ili čak oružja - prema njenim saveznicima, Seulu i Tokiju.
„Veoma dugo vremena, Kina je vodila politiku tri ’ne’ u Severoistočnoj Aziji, a jedno od njih je bilo ’ne’ nuklearnoj Severnoj Koreji.
„To očigledno nije uspelo“, kaže Grin.
Sada Peking strahuje da bi savez sa Rusijom mogao da destabilizuje Severnu Koreju, dodaje on.
„Od toga bi čak mogao da ima koristi Vladimir Putin na način koji ne bi bio od koristi Siju Đinpingu.“
Stručnjaci kažu da je Peking jednako zabrinut kao i Zapad zbog toga kakvu vojnu tehnologiju bi Putin mogao da proda Kimu u zamenu za trupe.“
„Satelite, sasvim sigurno“, kaže Foster-Karter.
„Ali Putin je loš - nije lud. Rusija zna baš kao što to zna Kina da je Severna Koreja puštena s lanca. Dati Kimu više tehnologije za nuklearke nije dobro ni za koga.“
Stručnjaci veruju da je malo verovatno da će Si učiniti bilo šta drastično zato što je Kini potrebna stabilna Severna Koreja ako prestane da joj šalje pomoć, vrlo je verovatno da će imati izbegličku krizu na granici.
Ali Kim će možda morati da donese odluku.
Iako Rusija plaća za granate i trupe, Foster-Karter kaže da je Kina bila ta „koja je omogućavala Severnoj Koreji da opstaje sve ovo vreme, često kroz stisnute zube. Pitam se samo, u kojoj će tačno tački Peking da se okrene protiv Pjongjanga?“.
Kimova smrtonosna kocka takođe bi mogla da ima duboki uticaj i bliže kući - na 25 miliona Severnih Korejaca koji su odsečeni od spoljnog sveta i potpuno zavisni od režima za preživljavanje.
Preko reke Tumen u Fangčuanu, posmatra nas severnokorejski vojnik, dok mi gledamo njega.
Para se diže sa štandova za brzu hranu koji prodaju nudle i pržene hobotnice na štapu na kineskoj strani.
A on verovatno može da čuje kikotanje turista koji prave fotografije najnovijim kamerama i telefonima, koji su zabranjeni u njegovoj zemlji.
Plitka reka je zaliv koji ne mogu da premoste ni turisti ni vojnik.
- BRIKS je za Rusiju antizapadna koalicija, a šta je za ostale
- Šta je Šangajska organizacija za saradnju
- Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
