Kao i svake godine, ruski predsednik Vladimir Putin poslednjih dana decembra održi u Moskvi tradicionalnu maratonsku konferenciju za štampu „Godišnji rezultati sa Vladimirom Putinom".
Bilo je, međutim, nekoliko događaja koje je Vladimir Putin izostavio sa spiska rezultata u 2024. godini.
U pažljivo režiranom događaju 9. decembra, ruski predsednik se obratio naciji odgovarajući na pitanja o domaćoj privredi, padu stope nataliteta, Donaldu Trampu i ratu Izraela i Gaze, ali je najveći deo od četiri i po sata programa odnela tekuća invazija njegove zemlje na Ukrajinu.
I dok se rat rapidno približava trećoj godini, on je pokušao da predstavi proteklih dvanaest meseci kao nesumnjivi uspeh.
Objavio je da ruska vojska „zauzima i vraća teritorije" i napreduje na frontu „svaki dan", opisavši trupe kao „heroje" i rekavši da je uspeo da odbrani ruski suverenitet.
Iako je stavio veto na svako primirje, jeste napomenuo da je „otvoren za kompromise" povodom okončanja rata, ali nije jasno šta bi takvi kompromisi podrazumevali.
Rekao je da je Kremlj spreman da bezuslovno pregovara sa Kijevom, ali je ponovio tvrdnje o nelegitimnosti ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da bude deo tog procesa.
Ali kojih pet ključnih događaja je Vladimir Putin ulepšao ili uopšte nije pomenuo i kakav su uticaj oni zaista imali?
- Rusija nije poražena u Siriji, pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdi Putin
- Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
- Na pažljivo koreografisanom Putinovom godišnjem susretu sa novinarima
Smrt Alekseja Navaljnog
Šesnaestog februara 2024. godine, Aleksej Navaljni, najslavniji lider ruske opozicije, umro je u kaznenoj koloniji broj 3 u selu Karp u severnoj Rusiji.
Iako njegovi saradnici nastavljaju da istražuju okolnosti smrti Navaljnog, malo njih u Rusiji sumnja da je vođa opozicije, koji je prethodno preživeo pokušaj atentata otrovnom supstancom novičok, ubijen po nalogu predsednika Vladimira Putina.
U to vreme su Moskva i evropske prestonice već uveliko raspravljale o velikoj razmeni zatvorenika, do koje je na kraju i došlo 1. avgusta.
Pošto je pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija je počela i da hapsi vlastite stanovnike za bilo koji tip antiratnog sentimenta.
Navaljni, koji se redovno oglašavao protiv rata, mogao je da se čuje čak i iz zatvora.
Njegova smrt bila je sumoran dan za desetine hiljada ljudi širom Rusije.
Bliže drugoj godišnjici rata, pošto je poslao desetine hiljada vojnika u smrt, ruski predsednik je naizgled odlučio da i dalje može da ga obruka njegov glavni politički rival i naprosto ga fizički eliminisao.
- Navaljni očekivao da će umreti u zatvoru, otkrivaju njegovi memoari
- Aleksej Navaljni, najglasniji Putinov kritičar
Napad na Krokus siti hol
Dok je pažnja ruskih vlasti bila usredsređena na Ukrajinu, regrutujući više ljudi i razvijajući nove tipove oružja, čini se da im je promakao rast radikalnog islamističkog raspoloženja, kako u državama Centralne Azije, tako i u ruskim republikama Severnog Kavkaza.
U oktobru 2023. godine, zemlja je bila zatečena iznenadnim antisemitskim pogromima na aerodromu Mahačkala, a 22. marta 2024. godine, u Moskovskoj oblasti je izvršen jedan od najgorih terorističkih napada u istoriji Rusije.
Kao posledica napada islamističkih terorista na koncertnu dvoranu Krokus siti hol, ubijeno je 145 ljudi, dok je ranjeno njih 551.
Bio je to jedan od najsmrtonosnijih napada posle tragedije tokom opsade škole u Beslanu, koja je bila 20 godina pre napada u Moskovskoj oblasti.
Za napad je odgovornost preuzela avganistanska grupa Vilajat Horasan, ali ruska propaganda, a kasnije i Vladimir Putin, požurila je da za tragediju okrivi Ukrajinu.
Oni su tvrdili da su napadači posle samog čina pokušali da pobegnu u Ukrajinu, gde je za njih navodno bio pripremljen „otvoren prozor na granici".
Do kraja godine nije predstavljen nijedan dokaz za ovu tvrdnju, niti je učešće ukrajinskih specijalnih snaga u napadu na bilo koji način dokazano.
Ekstremisti su najverovatnije pokušavali da pobegnu u Belorusiju da bi avionom odleteli dalje, ali u Rusiji vlasti redovno okrivljuju Ukrajinu za sve probleme, a ova tragedija uopšte nije bila pomenuta u obraćanju naciji za kraj godine.
- Napad u Moskvi: Više od 140 mrtvih, hapšenja osumnjičenih u Tadžikistanu
- Da li je Rusija ignorisala američka upozorenja na „terorističke" napade
Sirija – šamar u lice
Režim Bašara al-Asada opstao je u Siriji dodatnih devet godina na bajonetima ruske vojske.
Ruski kontingent stigao je tamo krajem 2015. godine, a Asadov ostanak na vlasti, kao i pobeda nad Islamskom državom, zabranjenom u Rusiji, predstavljani su u propagandi godinama kao jedan od glavnih uspeha spoljne politike Kremlja.
Međutim, dok je rat u Ukrajini gutao sve njene resurse, Moskva nije imala vremena za Siriju niti Bašara al-Asada.
Kao posledica toga, opoziciona ekstremistička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS), uspela je za deset dana da sruši režim u Damasku, a Asad je brže-bolje morao da potraži utočište u Rusiji, gde će praviti društvo, na primer, odbeglom ukrajinskom lideru Viktoru Janukoviču.
Pad Asadovog režima bio je loša vest za Kremlj.
Još gora vest bila bi mogući gubitak ruskih vojnih baza u sirijskim gradovima Latakiji i Tartusu.
Sa velikim stepenom verovatnoće, to bi značilo da Rusija mora da se odrekne svih afričkih projekata i prestane da bude značajan igrač na Bliskom istoku.
Vladimir Putin tvrdi godinama da vraća Rusiji status „supersile", ali krvavi rat koji je započeo doveo je zemlju do toga da postane, u najboljem slučaju, regionalni igrač sa kojim čak ni većina njegovih suseda ne želi ništa da ima.
Uprkos tome, iskoristio je govor da insistira kako Rusija nije izgubila Siriju.
Prema Putinu, Rusija je ostvarila sve ciljeve u Siriji i sprečila nastanak islamskog kalifata, ali je priznao da je tamošnja situacija „komplikovana".
Rekao je da još nije razgovarao sa svrgnutim sirijskim liderom, koji je pobegao u Moskvu dok su početkom meseca pobunjeničke snage nadirale pred Damaskom, ali da planira uskoro da to učini.
Dodao je da je Rusija u pregovorima sa novim vladarima Sirije da zadrži dve strateški važne vojne baze na Mediteranskoj obali i da Moskva razmatra da ih koristi u humanitarne svrhe.
- Pad režima Bašara al-Asada u Siriji posle skoro 25 godina, Rusija mu pruža utočište
- 'Nisam nameravao da napustim Siriju', rekao je navodno Asad
Superoružje „orešnik" kao zamena za nuklearnu opciju
Pred kraj 2024. godine, kad su ukrajinske oružane snage i njihovi saveznici skoro svaki dan prelazili ruske „crvene linije", Kremlj je konačno smislio nešto novo sa čim će moći da preti svima oko sebe – mimo nuklearne bombe.
Ovo novo rusko „superoružje" bilo je projektil orešnik.
Orešnik je do sada jedini put upotrebljen u drugoj polovini novembra, u ukrajinskom gradu Dnjepru.
Rusi su tvrdili da je to odgovor na upotrebu zapadnih projektila dugog dometa na ruskoj teritoriji.
Vladimir Putin i ruska propaganda od tada ne prestaju da veličaju orešnik.
Njegovo poverenje u ovaj oružani sistem je toliko da je tokom televizijske konferencije za štampu Putin predložio „dvoboj" za nadmoć, rekavši da Rusija treba da ispali orešnik ka Ukrajini, a da protivvazdušna odbrana te zemlje uz pomoć američkih sistema treba da proba da ga obori.
Nijedan Putinov govor ili konferencija za štampu otkako je prvi put upotrebljeno ovo oružje nisu prošli bez njegovog pominjanja, a poslanici Državne dume dolazili su na zasedanja u majicama sa ispisanim porukama o orešniku.
Ovo može da se doživi kao izvesno smanjenje stepena konfrontacije: Kremlj makar preti neprijateljima nečim drugim sem nuklearnom bombom.
S druge strane, kad svi budu konačno prestali da se plaše orešnika i počeli da mu se smeju, Kremlj bi mogao da se vrati nuklearnoj retorici, jer izgleda da su pretnje ustaljena navika predsednika Putina.
Prijateljstvo sa Kimom Džongom Unom
Krajem 2023. godine, Kremlj je uspostavio vojnu saradnju sa Severnom Korejom, zemljom kojoj je Rusija uvela sankcije Ujedinjenih nacija (UN), zajedno sa drugim stalnim zemljama članicama Saveta bezbednosti.
Zbog nedostatka minobacačkih granata i balističkih raketa u ratu sa Ukrajinom, Moskva je počela da ih dobija od Pjongjanga.
U zamenu za njih, Rusija je krenula da šalje naftu Severnoj Koreji kako bi zaobišla sankcije.
Putin se 2024. godine sastao sa liderom Severne Koreje Kimom Džongom Unom u Pjongjangu.
Poslednji put kad je posetio jednu od najautoritarnijih diktatura na svetu bilo je 2000. godine, a tamošnji lider je bio neko drugi.
Zemlju je tada vodio Kim Džong Drugi, otac Kima Džonga Una.
U Rusiji je sve to vreme na vlasti bio jedan čovek.
Posle sastanka dvojice izgnanika, kako je nazivan u zapanim medijima, dve zemlje su potpisale sporazum o „sveobuhvatnom strateškom partnerstvu".
Između ostalog, on garantuje vojnu pomoć „ukoliko se jedna od strana nađe u ratnom stanju".
Do jeseni, severnokorejske trupe su se već pojavljivale na frontu.
NATO je procenio da njihov broj iznosi oko 12.000 ljudi, a ukrajinske vlasti su došle do slične procene.
I Moskva i Pjongjang su isprva negirali učešće severnorejske vojske u ratu u Ukrajini, u uobičajenom formatu „oni prosto nisu tamo".
Krajem oktobra, komentarišući činjenicu da Rusija sada dobija ne samo municiju već i ljudstvo iz Severne Koreje, Putin se pozvao na zaključeni sporazum o „strateškom partnerstvu".
„Šta ćemo i kako ćemo da radimo je naša stvar", rekao je.
Stvar vojnika iz Severne Koreje postala je pokušaj preotimanja teritorije u Kurskoj oblasti koju je Ukrajina zauzela u avgustu 2024.
U decembru je javljeno da je stotine Severnih Korejaca već poginulo ili ranjeno.
To je rat za koji oni verovatno sve do skora nisu ni znali.
Lokalne novine u Severnoj Koreji skoro sigurno nisu izveštavale o njemu u prvoj godini sukoba.
NATO učešće Severne Koreje u ratu u Ukrajini smatra očiglednom eskalacijom.
Rusija je direktno uplela treću stranu u oružani sukob.
Viši izvor BBC-ja u NATO takođe je napomenuo da posledice ove akcije neće uticati samo na situaciju na bojištu.
Američki Stejt department veruje da još jedan važan ruski partner, Kina, sigurno nije zadovoljan sve srdačnijim prijateljskim odnosima između Moskve i Pjongjanga.
- Rusija ne haje za sankcije UN: Milion barela nafte Severnoj Koreji za oružje i vojnike
- Sporazum Rusije i Severne Koreje o ’uzajamnoj pomoći u slučaju agresije'
- Ubistvo ruskog generala u Moskvi: Priveden osumnjičeni Uzbekistanac
- Odbegli ruski vojnici: Cena bekstva od Putinovog rata
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
