Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju će uskoro objaviti presude u dva važna slučaja, protiv Radovana Karadžića, bivšeg političkog lidera bosanskih Srba, u četvrtak 24. marta, i protiv Vojislava Šešelja, ultranacionalističkog lidera Srpske radikalne stranke, 31. marta. Karadžićev slučaj je naravno daleko važniji od Šešeljevog, jer je Karadžić (od Miloševićeve smrti) najviši rangirani optuženi imajući u vidu zverstva počinjena tokom rata u Bosni. Za ranije tekstove o ova dva slučaja pogledajte ovde i ovde.
Kao što sam nedavno objasnio na drugom mestu, ishod Karadžićevog suđenja je izvestan - biće osuđen. Jedino je pitanje za šta. Dobiće i dugu zatvorsku kaznu, koja će zbog njegovih godina biti jednaka doživotnoj robiji, čak i ako ona to ne bude formalno. Karadžićev pravni savetnik, izvanredni Piter Robinson (koji nas je posetio u Notingemu prošle nedelje i održao seminar) kaže da su već spremni na žalbu (pogledajte izveštaj iz Guardiana). Nema velike neizvesnosti o tome šta će se dogoditi u četvrtak, tako da su političke reakcije na presudu u bivšoj Jugoslaviji lako predvidive.
Na šta treba da obratimo pažnju u samoj presudi? Prvo, za razliku od krivičnog osnova, koji je obrazložen u nizu presuda suda za bivšu Jugoslaviju, biće veoma zanimljivo videti šta će sud reći o Karadžićevoj individualnoj krivici - šta je znao i kada, šta je nameravao i šta je bila njegova uloga u kom zajedničkom zločinačkom poduhvatu. To će biti naročito važno za genocid u Srebrenici 1995. godine - Karadžić sigurno nije učinio ništa kako bi kaznio počinioce, ali je važno da saznamo (ili šta je tužilaštvo uspelo da dokaže) šta je znao pre nego što je genocid počeo ili dok je bio u toku.
Drugo, Karadžić je optužen za genocid ne samo u Srebrenici, već i u nekoliko drugih bosanskih opština, za šta se tereti i general bosanskih Srba Ratko Mladić, čije suđenje je još u toku. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je u drugim slučajevima dokazao genocid „samo“ u Srebrenici, dok su zverstva na drugim mestima kvalifikovana kao ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti. Ovo sudsko veće je već zaključilo da tužilaštvo nije uspelo da dokaže genocid izvan Srebrenice odlukom 98bis u podnesku „bez odgovarajućeg slučaja“, posle završetka iznošenja dokaza od strane tužilaštva. Ova odluka je kasnije poništena u žalbenom postupku, ali je malo verovatno da će sudsko veće sada smatrati genocid dokazanim van razumne sumnje bilo gde sem u Srebrenici. Međutim, zaključci sudskog veća će biti od velike važnosti za region, zbog koruptivne snage reči genocid i njenog uticaja na takmičenje ko je najveća žrtva među različitim grupama, ali i za Mladićev slučaj. Iako očekujem oslobađanje od optužbi za genocid osim Srebrenice, ostaje da vidimo da li će ta odluka preživeti žalbeni postupak, pre nego što se pokrene Mehanizam tribunala kada će ceo slučaj ponovo ići na proveru.
Na kraju, ishod u Šešeljevom slučaju je prilično neizvestan, mada se očekuje presuda koja bi pokrila vreme koje je već proveo u pritvoru. Ovaj slučaj je poznatiji po katastrofalnom vođenju i pravoj medijskoj noćnoj mori, nego po nečemu drugom. Šešelj je sada u Srbiji i odbija da se vrati u Hag na izricanje presude. Vlasti Srbije (predvođene njegovim bivšim partijskim drugovima) su odbile (sa nešto diplomatskog zabašurivanja) da ga uhapse i pošalju u Hag, jer bi to moglo da im naškodi na izborima. Tri Šešeljeva savetnika su optužena za nepoštovanje suda, ali nisu poslati u Hag iz istog razloga. Srpske vlasti u suštini vešto koriste predstojeće zatvaranje Tribunala i očekuju (verovatno ispravno) da im nedostatak saradnje neće stvoriti značajne međunarodne probleme.
Čeka nas nekoliko zanimljivih nedelja u Tribunalu i pratićemo događaje kako se budu razvijali.
(EJIL; Peščanik.net; preveo M. MARKOVIĆ)
Bonus video:
