Možda je odluka o povlačenju ruske vojske iz Sirije i bila očekivana, ali priznaćete, tek u nekoj daljoj budućnosti. To što je ona doneta, veliko je iznenađenje - prava pravcata senzacija. A još kada tome dodamo kako je prezentovana - bio je to prizor za pamćenje. Bilo je više nego očigledno da su i Putin, i Lavrov, i Šojgu u tom trenutku bili pod izuzetno velikim stresom. Ponašali su se krajnje čudno, sasvim zbunjeno i govorili sve same gluposti. Uporedite to njihovo bespomoćno blejanje, sa svim onim čime nam je kremaljska propaganda u poslednjih šest meseci intenzivno punila glave.
Onomad kada je sirijska kampanja započeta, „Rusiji koja se pridiže s kolena“ su objasnili da je osnovni cilj operacije zaustaviti teroriste ISIS-a (zabranjenog na teritoriji Ruske Federacije), držati ih daleko od granica naše zemlje i ne dozvoliti im da dođu u Rusiju. I evo, sada nam sam vožd i njegovi doglavnici referišu da je za proteklih šest meseci ubijeno čak 17 (!) terorističkih vođa. Naša „misija je završena“ i naši vojnici se visoko uzdignutih glava vraćaju u Domovinu. A šta je sa ostalima, izuzimajući onu sedamnaestoricu? Ko će sada te ostale da zaustavlja i drži daleko od naših granica? Ili će nam oni svi sada doći u posetu?
Dobro de, ne budimo cepidlake. Svi znamo da je to bio tek formalno deklarisan cilj, a da je realan cilj bio da pomognemo Asadu u njegovom obračunu sa sirijskom opozicijom. Više od 90% naših vazdušnih napada u Siriji nisu bili udari po ISIS-u već po položajima ustanika koje predvodi takozvana umerena sirijska opozicija. Još pre samo nedelju dana, Lavrov je ratoborno izjavljivao da ćemo mi, bez obzira na dogovoreno primirje, i dalje nastaviti da bombardujemo Alepo. To je grad u kome se tobože kriju teroristi. A sada nas prave budalama i na televiziji nam nabrajaju svoje humane namere i humanitarne uspehe. „Uspostavljen je bezbedan prolaz do Alepa“, grada u kojem su bombama pobili na stotine nedužnih ljudi.
Nekakvi izuzetno važni razlozi su naterali Putina i kompaniju da izvrše ovaj ponižavajući luping. Ne znam ko im je predočio tako ozbiljne argumente i doveo ih u ovo degradirano stanje. Do juče smo imali propagandu koja je danonoćno trubila kako se uspešno odupiremo mrskim Amerikancima i na dalekim odbrambenim bedemima štitimo „ruski svet“ od naleta terorista? Nije li Putin Asadu tokom nedavnog telefonskog razgovora bodro poručio: „Drž’ se, Bašare! Tu smo mi!“
A sećate li se šta se pre nekoliko decenija desilo tovarišu Nadžibulu? Na kraju su ga usred Kabula obesili. Možda Asad nema nameru da doživi istu sudbinu? Možda se on iza naših leđa dogovorio sa Amerikancima i pobunjenom opozicijom, i već je spreman da osnuje svoju malu alavitsku enklavu, gde bi sačuvao i sebe i svoju vlast? A da bi se predstavio kao ozbiljan taktičar i pregovarač, iznenada je predložio Putinu da se spakuje i poželeo mu srećan put. Na kraju krajeva, nije li Putin pre samo šest meseci proglasio Asada jedinim „legitimnim predsednikom“ Sirije?
U svakom slučaju, na delu je ozbiljan poraz spoljne politike putinskog režima, jedan od onih udaraca koji nagoveštavaju pad ovakvih diktatura.
Sledeći na redu ste vi - Ukrajinci. Na vama je da odbijete sve trule dogovore oko Donbasa koje vam nameću i ostavite Putina da se sam nosi sa svojom banditskom Lugandonijom.
Bonus video:
