BLOG

Noć na zemlji

Kafana u centru grada, prepuna gostiju. Njegova „ljubav“ je za šankom, ispija već 7-8 pivo. Društvo sa njom se ludo zabavlja. Tema je on, ko bi drugi
1000 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Pixabay, Pixabay
Ilustracija, Foto: Pixabay, Pixabay

Podgorica, ljetna je noć, vikend.

- Živo je kao u po bijela dana, sjedi se ispred auto-mehaničarske radnje koja se predveče presvuče u kafanu, igra se poker u sitne pare. Igrača i kibicera dvadesetak, sve domaća čeljad. Društvo je isključivo muško, pije se uglavnom špricer.

Kafana je okrenuta prema pruzi. Ima čak i dosta prolaznika za to doba noći,blizu je željeznička stanica. Naviru iz voza koji, po običaju , kasni nekoliko sati.

Vlasnik se polako dovukuje iz kuće koja je u dvorištu iza kafane. Donosi punu šerpu „priganog krapa u zvona“. Riba je freška, ubijena tog jutra agregatom. „Ribolovac“ je prisutan, hvali se ulovom. Brat mu je u zatvoru već mjesec-dva, zbog krivolova i nedozvoljene upotrebe agregata.

Jedan od igrača, sa cigaretom među zubima, se obraća vlasniku kafane: „Danas sam ti ženi p.... vidio“ i prezadovoljan prijavljuje ful u rukama. Starosjedilac je i on, već treća generacija koja tu živi. Uspio je da završi velike škole, postao ugledan ginekolog. Ipak, posle podne, kad skine mantil, vraća se na „fabrička podešavanja“.

Potpuno je svestan da je i njihov koliko i svoj i da bi svaki pokušaj „veljanja“ bio dramatično miniran, značio izopštavanje i prezir. Svi prisutni znaju da su toliko povlašteni da mogu tu na licu mjesta da zakažu pregled za svoje supruge.

Naravno, nikad nikog nije odbio, sve možeš sebi da dozvoliš, samo ne da si „neučinjen“ za svoje.

Prekida se partija, raspoloženje je na vrhuncu, hleb se kida rukama, svako se mašio svog parčeta ribe. Kome nije mrsko da dodatno masti ruke, ima na raspolaganju posudu punu toća sa uljem, sirćetom, peršunom i bijelim lukom. Duga je noć pred njima.

- „Budžak“ na pedesetak metara od Ribnice, između je livada, pun je gostiju. Sastav je raznovrstan. Dosta je uljeza, makar pola, razlog je par živopisnih gošći, manje-više stalnih, nije tajna koje usluge nude. Svako uglas priča. Previše se popilo i situacija može brzo klizne u nekontrolisanu.

Pristiže ponosni vlasnik najvećeg jata pataka. Njihov je atar od mosta Kapadžića do Lire. Mokar je od pojasa na dolje, gazio je Ribnicu da razdvaja svoje ratoborne ljubimce.Nije ni najmanje nervozan, to radi skoro svaki dan.

Gazda svako malo smiruje grupu „momčića“. Ne vode baš mnogo računa sluša li ih ko, graju i svađaju se. Svi su tu, uglavnom, iz komšiluka.Prethodnu noć su imali „akciju“, pa nekima od njih nije pravo kako su se “istalili“ posle obavljenog posla.

Vadili su telekomunikacione kablove iz šahti. Nisu baš „Pink Panteri“ pa kad nema zlata, dobar je i bakar.

To jutro je na zidu pored kafane osvanuo grafit: „ Gajo lopof bakara“. To mu je kazna a možda i opomena za nepravednu podjelu plijena.

- Vlasnik objekta koji se teško kafanom može nazvati, ispraća par komšija i zaključava ga. Ovaj ćumez je dimenzija 2,5 sa 4 metra, istina ima baštu sa par stolova. U toku radnog dana i bane neko sa strane, u blizini je par državnih institucija.Naveče, mrka kapa. Njegova ekipa slabo pije, ne što ne želi,već što nemaju „pepela“ i piju uglavnom na veresiju.

Ustaje i liježe sa velikom brigom, treba na brzaka da završi kuću koja je na ničijoj zemlji , komunu. Po vas dan se svađa sa ocem, vrijeme je da se odseli, ima svoj dom, nije mu strana čak ni ideja o ženidbi. Ipak, nije sve tako crno, evo već nekoliko je u ozbiljnoj „vezi“. Đevojka mu živi Prekomorače. Svi mu zbog toga teško zavide jer niko iz njegove ekipe se nikad nije ni rukovao sa ženskom osobom iz tog dijela grada a kamoli zabavljao. Ipak, nesporno je da im je idol. Tako se i ponaša. U nastupu duhovitosti i samoljublja je izjavio: “Voljele su me hiljade žena i stotine muškaraca“.

Za desetak minuta će da bude u društvu svoje „ljubavi“ i sve brige prestaju.

- Kafana u centru grada, prepuna gostiju. Njegova „ljubav“ je za šankom, ispija već 7-8 pivo. Društvo sa njom se ludo zabavlja. Tema je on, ko bi drugi. Ne preskače se ni jedna jedina pikanterija iz njihove „veze“. Njen minuli rad je impresivan,štaviše,mogao bi se okvalifikovati i kao emancipatorsko-prosvetiteljski, kad je u pitanju praktično seksualno obrazovanje.

Stiže zadihan konačno, osmijeh mu ne silazi sa lica...

Bonus video: