Zbog rata u Ukrajini cena nafte uporno raste i trenutno je oko 118 USD po barelu. Evropska unija je uvela delimičnu zabranu na uvoz ruske nafte i time dalje poremetila tokove najbitnijeg energenta.
Rasta cene nafte sve govori. Pored rastuće potražnje za crnim zlatom, njegovo dopremanje do potrošača se komplikuje sa svakom ispaljenom raketom u Ukrajini. Rast cena se preliva na drugu robu i time se stvaraju inflatorni pritisci koji prete da potope globalnu ekonomiju.
Američka šefica centralne banke Janet Yellen je nedavno upozorila da je infacija viša nego što je mogla da predvidi pre ruske invazije na Ukrajinu. „Inflacija je trenutno naš najveći ekonomski problem.“ Ova izjava ne može biti jasnija nakon neočekivanog pada ekonomske aktivnosti u Americi u prva tri meseca ove godine. Njeno prethodno izlaganje, gde je tvrdila da je infacija trenutna, sada je dobilo ozbiljniji ton iz koga je jasno da će ovu godinu pojesti inflatorni skakavci.
Sledeći izveštaj o kretanju cena se publikuje danas i analitičari predviđaju da će inflacija u SAD biti oko 6%. Evropska zona je početkom juna bila suočena sa majskom inflacijom od 8,1%, što je više od očekivanog. Sve je izvesnije da će skok cena da se nastavi do kraja ove godine.
Pored cena energenata tu je porast cene hrane. Sedeo sam sa prijateljem, pre neki dan, koji je veliki poljoprivrednik. Žito, koje je prošle godine plaćao 21 dinar sada je 43. Drastičan porast cena žitarica stvara dodatne inflatorne pritiske. Ukrajina je šesti po veličini izvoznik žita i trenutno je oko 20 miliona tona blokirano u njenim razorenim lukama. Ovo stvara značajan disbalans usled koga će siromašne zemlje ostati bez osnovnih namirnica. Rusija, koja je u poslednjih nekoliko godina postala jedan od najvećih proizvođača žita, stvara dodatne probleme sa usporenim isporukama zlatne žitarice.
Sada je već jasno da se na jesen sprema savršena ekonomska oluja. Cena nafte će nastaviti da raste kako evropske zemlje budu pronalazile druge dobavljače. U isto vreme će se i globalne zalihe hrane istopiti što će stvoriti dodatni pritisak na cene.
Ruska invazija će potrajati i Putin neće povući trupe iz istočnih, osvojenih delova Ukrajine. Dok konflikt traje trajaće i poremećaji u snabdevanju energentima i hranom. Samim tim moramo očekivati da je inflacija nova norma u mesecima a možda i godinama koje su pred nama. Ko poznaje ekonomsku istoriju upoređuje trenutnu situaciju sa sedamdesetim godinama prošlog veka. Inflatorna pošast je glodala čitavu deceniju i 1972. godine SAD su se suočile sa inlflacijom od 8.8% koja je dostigla svoj vrhunac 1980. godine sa stopom od 14%. Zato je taj period ekonomske stagnacije poznat kao the Great Inflation.
Ako ova decenija bude slična očekujte opadajući standard života, radikalan pad investicija i globalnu recesiju koja će imati brutalan efekat na najsiromašnije delove planete. Svake godine plate će kupovati manje robe, samim tim obim razmene dobara i usluga će padati i svet rizikuje da uđe višegodišnju recesiju za koju, kratkoročno, nemamo rešenje.
Ruska invazija na Ukrajinu ima daleko veće ekonomske efekte nego što su analitičari predvideli. Mnogi još ne žele da priznaju ovu brutalnu činjenicu jer time Putinu priznaju pobedu. Politička klasa je ponovo histerična i iracionalna u svojim ishitrenim odlukama na koje je Putin i klika oko njega i računala. Sve dok cene energenata i hrane rastu, Rusija sa lakoćom finansira svoje ratove. Inflacija, koju je čelična guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiullina predvidela još prošle jeseni, je jasan plan da se novac prelije iz ostatka sveta u kofere onih koji proizvode naftu i hranu.
Rešenje je isto od prvog dana razornog rata: mirovna konferencija SAD, Rusije i Kine. Velike sile, koje su izvor većine problema u modernom svetu, su jedine koje imaju mandat moći da ovaj haos reše. Proksi ratovanje samo ubija Ukrajince koji gledaju svoj zavičaj u pepelu. I dok rat bukti, globalna ekonomija se topi. Sa njom i neverovatni ekonomski uspesi koje je svet ostvario poslednjih decenija, naročito smanjenje broja ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu. Sa svakim skokom cene hrane, pored mrtvih Ukrajinaca imaćemo milione koji će propasti kroz pakleni šaht siromaštva. Svi su oni nama na savesti.
Autor je ekonomista; na DePauw univerzitetu u SAD studirao je i filozofiju; trenutno je investitor u nekoliko industrija
Bonus video:
