Ako nešto naučite od ovog legendarnog dekice to je strpljenje i kontra razmišljanje. Strpljenje je dominantna odlika svakog ozbiljnog investitora i to je ono po čemu se razlikuje od armije onih koji misle da će špekulacijama pobediti tržište.
Pažljivo i dugoročno investiranje u kvalitetne firme je srž uspeha najslavnijeg investitora. Dugoročno znači godine, a često i decenije. Akcije Coca-Cola on drži od 1988. godine, dakle punih 35 godina. Priča se da Warren popije 5 koca dnevno, na čemu mu zavidim jer pokušavam da ne pijem tu šećernu vodicu. Kada ga pitaju da li će ikad prodati akcije slavne firme, on obično sumira da se parametri po kojima je prvo investirao u Coca-Colu nisu promenili. I dalje smatra da je firma kvalitetna investicija sa odličnom perspektivom.
Njegov fond Barshire Hathaway je počeo sa radom 1965. godine. Prilikom proslave 55 godina rada, 2020. godine, saopštio je da je u proseku fond zarađivao 20.3% godišnje što je kumulativna zarada od 2,744,062% za tih pola veka. Da vam je deda uložio $100 1965. godine, danas bi ta investicija vredela $2.7 miliona. Društvene mreže će tek da bruje posle ove činjenice; mimovi su leteli o mojoj tvrdnji da investiranih €100 mesečno u američko tržište akcija nakon 40 godina postaje više od pola miliona. Tužno je koliko nam je prosta matematika intelektualno nedostižna.
Od rane mladosti Warren kapira moć kamate na kamatu. Za Albert Einsteina se priča da je rekao: „Kamata na kamatu je osmo svetsko čudo; ko razume zarađuje; ko ne razume plaća.“ Na Wall Streetu ti često postave pitanje za vreme razgovora za posao: da li bi uzeo sto miliona dolara ili jedan dolar koji se duplira mesec dana tokom januara. I daju ti par sekundi da odgovoriš. Tu te uhvate da li suštinski kapiraš ovaj koncept. Većina se zakači za sto miliona iako je jedan dolar, dupliran svaki dan od 1. do 31. januara preko milijardu dolara. Ajde, ajde, digitron u ruke.
Kada suštinski skapirate ovaj princip svoju investicionu aktivnost prilagodite istoj. Mladi Warren je, nakon čitanja slavne knjige ‘The Intelligent Investor’, shvatio šta mu je životni poziv: da prati savete Benjamina Grahama, autora navedene knjige i jednostavne principe investiranja. Ekonomista Graham je prvi definisao iracionalnu turbulentnost tržišta akcija. Berza često skače i pada vođena emocijama mnogobrojnih trejdera koji špekulišu pokušavajući da naprave kratkoročni profit. Cena ne predstavlja pravu vrednost firme već je u disbalansu – za vreme bull marketa je precenjena a za vreme bear marketa podcenjena. Dugoročno, prosečna cena predstavlja pravu sliku kvalitetne firme koja ima dobar proizvod i kvalitetnu distribuciju. Logika nalaže da kvalitetnu firmu kupuješ u kriznim ekonomskim vremenima kada emotivci trče da prodaju akcije i samim tim obaraju cene. I da svaki put dokupiš akcije kada cene padnu.
Akcije se prodaju samo onda kada se paradigma zbog koje ste kupili akcije promeni. U slučaju Coca-Cole situacija se ne menja već decenijama. Firma pravi impresivan ROE, return on equity, od preko 40% godinama. Ako uporedimo tu metriku sa prosekom same industrije gaziranih sokova, koja vraća oko 10.5% ROE, jasno je da nema razloga za prodaju ove investicije. Coca-Cola je i dalje najbolja u svojoj klasi i predstavlja odličnu dugoročnu investiciju. Princip je jednostavan, ali je disciplina ključna. Iako je firma kontinuirano uspešna, cena akcija ne ide kontinuirano na gore. Ekonomska situacija, politički rizici kao i emocije miliona trejdera utiču da cena često bude u disbalansu. U samom disbalansu je prilika da disciplinovani investitori zarade više od tržišnog proseka.
Uvek pamtite da iza svake akcije koja skače i pada stoje firme i ljudi koji ih vode. U kvalitetnim firmama rade vrhunski profesionalci koji svakog dana dolaze na posao i rade baš za vas – vlasnika akcija. Ako stalno kupujete i prodajete, to jest bavite se trejdingom na sitno, imate veliku šansu da ne budete investirani kada ti profesionalci urade nešto bitno. Registracija patenta, nova marketinška kampanja ili novi dizajner u timu često značajno podignu prodaju. Taj rast je praćen i rastom profita pa samim tim i intrinzička vrednost firme skače. Na duge staze intrinzička vrednost se uvek reflektuje u tržišnoj vrednosti, a nečesto tržišna vrednost skoči iznad prave vrednosti firme. E tada se akcije prodaju.
Profesionalni investitor uvek proverava zadate paradigme, to jest stalno analizira svoj portfolio. Svaki dan se proverava da li firma obavlja svoj posao i širi biznis. Takođe se analiziraju druge firme kako bi ostali u toku sa njihovim razvojem i potencijalom investiranja. Biti bolji od tržišta u ovom poslu je mukotrpan posao koji iziskuje puno radno vreme. I sam Warren Buffett savetuje sugrađane da svoj novac investiraji pasivno u index fondove. Ti fondovi su nastali sedamdesetih godina prošlog veka i reflektuju agregatni skok ili pad raznih indeksa akcija. S&P500 indeks prati 500 najvećih američkih kompanija. Investiranje u ekvivalentni indeks fond od vas pravi investitora u srž američke ekonomije. Istorijski ovaj indeks vraća u proseku 10% godišnje. Ovo je prosek i zato je bitno da dugoročno budete investirani kako bi ostvarili taj povraćaj.
Do kvalitetne penzije se dolazi pasivnim investiranjem koji i sam mag iz Omahe Buffett preporučuje. Ako godinama, strpljivo i disciplinovano ulažete višak svog kapitala u razvijene berze, starost će vam biti udobna. Ulaganje u individualne akcije je za profesionalce koji svoje vreme posvete konstantnoj analizi svojih kompanija. Većina vas ima stalne poslove sa punim radnim vremenom tako da je bavljenje aktivnim investiranjem nedostižno. Nemoguće je imati dve uspešne paralelne karijere tako da je pasivno investiranje put do kvalitetne penzije.
Iskustvo starog lisca možete jednostavno da primenite bez profesionalne karijere u investicijama. Na kraju balade nećete imati prosek povraćaja od 20% kao on ali je 10-11% na dohvat ruke. Za to je potrebno decenijsko stepljenje i kontra razmišljanje. Kupujte kada svi prodaju a prodajte kada svi kupuju.
(fejsbucenje.com)
Bonus video:
