Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv.
Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!
Ja, na primer, nikako nisam isti. Negde sam gori, negde bolji. Gluplji i pametniji.
Deca mi nisu ista. U familiji imamo i bele vrane i crne ovce, intelektualce, kicoše, pijane tetke i lude ujake koji pišaju ne otvarajući šlic.
Kumovi su mi isti kao Eskim i Bušman.
Imam prijatelje i drugare rasejane na suprotnim polovima po svim afinitetima. Ima lenjih, ima dobrih sinova poput Baneta i onih poput Haklberi Fina.
Ima politički neopredeljenih, onih koji su promenili više stranaka nego devojaka, ima nacionalista i esperantista. I sve je to ok. A imamo i debila koji se umudre, značajno klimaju glavom i kad je rasprava za stolom najžešća samo procedi kroz zube: "Ma svi su isti." Debil, rekoh.
No da se ja ne bih žestio i bavio opisivanjem i objašnjavanjem pomogao mi je niko drugi do - Aleksandar Vučić.
Na sednici Glavnog odbora (Otadžbinske uprave) svoje organizacije koju lažno predstavljaju kao stranku, objavljujući svoju kandidaturu, opisujući bagru sastavljenu od zla oca i još gore majke, s koca i konopca i dna kace kao divjunake patriotizma i demokratije - rekao je - "Ponosan sam jer ste u prethodnom periodu pokazali razliku između Nas i Njih".
I tako smo, ako mene pitate, na početku kampanje mogli da proglasimo i njen kraj.
Šta god drugi kandidati činili i govorili teško da mogu da zasene ovaj programski i identitetski govor, u kome je sublimirano sve ono što Vučić i njegova koalicija rade od 2012. Beskrajna bujica najneverovatnijih laži, samohvalisanja, mržnje i nipodaštavanja svih drugačije mislećih; fantastično izvrtanje stvarnosti kao rukavice, sa zastrašujućim asocijacima na orvelijanski novogovor i posuvraćenu dirigovanu realnost iz njegove "1984." trebalo bi da budu dovoljan motiv i argument za sve koji nisu Oni - a i za one među njima koji imaju makar trun inteligencije i mrvu morala - da je na ovim izborima u prvom krugu prihvatljivo sve što je neVučić i neŠešelj.
SNS vlast u Srbiji nije politička opcija, nije ideološka grupa, nije čak ni asocijacija istomišljenika.
U pitanju je politička i ekonomska, kutlurna, prosvetna i istorijska pošast koja se hrani sadašnjošču i budućnošću ovog društva.
Za drugi krug kašće se samo.
Bonus video:
