Crna Gora je ostvarila značajan napredak po pitanju usklađivanja zakonodavstva sa pravilima Evropske unije (EU) u oblasti saobraćajne politike, pri čemu bi trebalo da promoviše saobraćajna rješenja koja su održiva i ekološka, smatra evropski komesar za saobraćaj, Violeta Bulc.
Ona je kazala da činjenica da su pristupni pregovori u Poglavlju 14 – Saobraćajna politika, otvoreni u decembru prošle godine, predstavlja priznanje naporima uloženim u toj oblasti.
“Sigurno da postoji još važnog posla pred Crnom Gorom kako bi ispunila obaveze koje proističu iz članstva u EU u ovoj oblasti. Komisija je spremna da i dalje pruža smjernice i pomaže Crnoj Gori u ovoj fazi pregovaranja”, rekla je Bulc u intervjuu agenciji Mina-business.
Završetkom tog procesa, kako je dodala, unaprijediće se zaštita prava putnika, bezbjednosni standardi za sve vrste prevoza će biti bolji, pojačaće se konkurentnost, a smanjiti cijene za usluge prevoza.
Bulc će u ponedjeljak boraviti u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori tokom koje će se sastati sa ministrom saobraćaja i pomorstva, Ivanom Brajovićem.
Ona je ocijenila da bi Crna Gora trebalo da razmišlja unaprijed i da predvidi koji su to trendovi u narednim decenijama, na primjer dekarbonizacija sektora transporta i pametni saobraćajni sistemi.
“Kada je riječ o glavnim urbanim centrima i primorju, koji već trpe posljedice saobraćajnih zakrčenja, Crna Gora bi trebalo da promoviše saobraćajna rješenja koja su održiva i ekološka, i da izbjegava razvojni model koji je previše fokusiran na automobile”, smatra Bulc.
Ona je, odgovarajući na pitanje na čemu Crna Gora treba još da radi kada je u pitanju saobraćaj i infrastruktura, posebno imajući u vidu njen značaj za razvoj turizma, kazala da je dobra saobraćajna mreža katalizator ekonomskog rasta i ključna je za aktivnosti poput trgovine ili turizma.
“Međutim, izgrađivanje kvalitetne infrastrukture sa sobom nosi i troškove, kako finansijske tako i ekološke. Za zemlju poput Crne Gore, od ključne je važnosti da se obezbijedi ravnoteža između ta dva faktora i da se infrastruktura razvija na održiv način”, ocijenila je Bulc.
Ona je, govoreći o projektu gradnje autoputa u Crnoj Gori, kazala da je Komisija, u okviru agende povezivanja, prepoznala važnost obezbjeđivanja odgovarajućih saobraćajnih veza između Crne Gore i njenih susjeda i dalje ka EU zemljama. Putna veza Bar-Boljare je uključena u glavnu mrežu.
“I dok je na svakoj pojedinačnoj zemlji da odluči o izboru investicionih projekata, Komisija je u nekoliko navrata naglasila da projekti u zemljama kandidatima moraju da ispunjavaju standarde EU koji se primjenjuju u javnim nabavkama, zaštiti životne sredine i državnoj pomoći, i da ne ugrožavaju ekonomsku stabilnost zemlje”, rekla je Bulc.
Takođe, infrastrukturne projekte treba da prate jeftinije regulatorne reforme, uključujući mjere koje imaju za cilj da riješe problem gužvi, unaprijede tok saobraćaja, ali i bezbjednost na putevima.
Ona je podsjetila da EU pruža finansijsku podršku Crnoj Gori tokom procesa pristupanja, kako u vidu tehničke pomoći tako i kroz infrastrukturne investicije.
“U periodu od 2007. do 2014. godine pored kredita Evropske investicione banke koji su uglavnom usmjereni na željeznički saobraćaj, EU je pružila preko 32 miliona EUR bespovratnih sredstava za saobraćajne i infrastrukturne projekte u Crnoj Gori. Samo u prošloj godini, u okviru paketa povezivanja koji je usvojen na Bečkom samitu, Crna Gora je dobila dodatnih 20 miliona EUR bespovratnih sredstava za sufinansiranje željezničke pruge Bar-Vrbnica”, rekla je Bulc, odgovarajući na pitanje kolika je bila podrška EU Crnoj Gori u toj oblasti.
Ona je, govoreći o važnosti saobraćaja za dalji razvoj jedinstvenog tržišta, kazala da je saobraćajni sektor od temeljnog značaja za privredu i društvo EU.
“On obuhvata složenu mrežu privatnih i javnih preduzeća koja dopremaju dobra evropskim potrošačima, snabdijevaju evropske operatere i pomažu pri ispunjavanju potreba evropskih putnika kada je riječ o mobilnosti. Efikasne saobraćajne usluge i infrastruktura su ključni za ekonomski rast i koheziju među različitim regionima. Takođe su važni za trgovinsku konkurentnost”, smatra Bulc.
Cilj saobraćajne politike EU se, kako je precizirala, stoga svodi na poboljšanje konkurentnosti i ekonomske i ekološke održivosti transportnog sistema Unije.
“Moramo da promovišemo multimodalnost i djelotvornu upotrebu svih oblika prevoza, što zahtijeva kako efikasan jedinstveni evropski saobraćajni prostor tako i modernu infrastrukturu. Čitav talas inovacija će uskoro donijeti revoluciju u transportnom sektoru, a njega će donijeti upotreba novih izvora energije, moderne elektronike i informatičke i komunikacione tehnologije. EU mora prihvatiti i stimulisati ovakve šanse”, poručila je Bulc.
Komisija će, kako je dodala, nastaviti da ulaže napore kako bi ostvarila mobilnost uz niske emisije ugljen-dioksida.
“Upravo smo pred ljetnje godišnje odmore objavili Strategiju Komisije u ovoj oblasti. Moramo i da se više posvetimo socijalnim pitanjima i uslovima rada u sektoru transporta, i da obratimo više pažnje na potrebe i prava korisnika prevoza promovišući pristup usmjeren na pružanje usluga”, smatra Bulc.
Ti prioriteti su, kako je navela, jednako važni za zemlje kandidate koje žele da postanu dio saobraćajnog tržišta EU.
Ona je podsjetila da u sektoru transporta radi oko 20 miliona građana EU. Istovremeno, investicije u oblasti saobraćaja su ključne za budućnost Evrope i za jačanje održivog rasta.
“Želimo da Evropa bude pristupačna kako ljudima tako i preduzećima. Evropa je zasnovana na policentričnom, uravnoteženom sistemu koji ne može funkcionisati bez odgovarajuće, multimodalne povezanosti među svojim centrima. Efikasna i inovativna saobraćajna infrastruktura i usluge neophodni su da bismo smanjili emisije ugljen-dioksida u ovoj oblasti za 60 odsto, čime ispunjavamo obaveze sa klimatskog samita u Parizu, a i da bismo riješili problem saobraćajnih zastoja koji koštaju više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU”, objasnila je Bulc.
U cilju ostvarivanja te vizije, kako je rekla, mora se modernizovati saobraćajni sistem i premostiti istorijski infrastrukturni jaz između 'starih' i 'novih' država članica.
“Moja vizija za razvoj saobraćajne infrastrukture oslikava se u jedinstvenom evropskom saobraćajnom prostoru bez ikakvih barijera između nacionalnih saobraćajnih sistema, bez barijera u oblicima prevoza i saobraćajnim operacijama. Da bismo ostvarili ove ciljeve, moramo mnogo ulagati u prekogranično povezivanje, kao i u efikasan, multimodalni i pametan saobraćajni sistem, a sve u okviru koordinisanog pristupa sa energetskom politikom EU”, zaključila je Bulc.
Bonus video:
