Crna Gora, u cilju ispunjenja uslova iz Poglavlja 33, treba da uspostavi koordinacione strukture i pravila kako bi obezbijedila ispravno izračunavanje, naplatu i kontrolu sopstvenih resursa, ocijenio je ambasador Velike Britanije u Podgorici, Ian Viting.
On je rekao da će se od prvog dana članstva u Evropsku uniju (EU), od Crne Gore očekivati da uplaćuje te potrebne doprinose u zajednički budžet tog bloka država.
„Istovremeno, Crna Gora će steći pravo da koristi fondove iz budžeta EU“, rekao je Viting na javnoj debati o Poglavlju 33 koje se odnosi na finansijske i budžetske odredbe.
Za Crnu Goru je, kako je naveo, veoma važno da ostvari potpunu usklađenost na tom polju, kako bi ojačala svoj apsorpcioni kapacitet i mogla da koristi više sredstava iz evropskih fondova i ostvari pozitivan neto bilans transfera.
„Stoga vas pozivam da posvetite punu pažnju i tom poglavlju, koje je često zapostavljeno na račun svoje glamuroznije braće iz 23 i 24“, kazao je Viting.
On je saopštio da se Poglavlje 33 odnosi na pravila o sopstvenim sredsvtima, koja predstavljaju finansijske prihode EU.
Svaka država članica EU, kako je dodao Viting, ima pravo na korišćenje sredstava iz budžeta EU, kao i obavezu da u taj budžet uplaćuje.
Prihvatanjem acquis-a, kako je podsjetio, zemlja članica se direktno obavezuje na primjenu tih pravila, tako da njihovo prenošenje u nacionalno zakonodavstvo nije nužno.
„Što se Crne Gore tiče, ključna odredba se odnosi na postojanje adekvatnog administrativnog kapaciteta, koji obezbijeđuje koordinaciju i precizno račiunanje, prikupljanje, isplatu i praćenje sopstvenih resursa“, kazao je Viting.
Javnu debatu je organizovala Kancelarija glavnog pregovarača za vođenje pregovora o pristupanju Crne Gore EU, u saradnji s Delegacijom EU u Crnoj Gori, Britanskom ambasadom Podgorica i Britanskim savjetom u Crnoj Gori.
Šef Radne grupe i generalni direktor za trezor u Ministarstvu finansija, Miodrag Radonjić, kazao je da Poglavlje 33 sublimira efekte svih ostalih poglavlja.
„Poglavlje 33 je od vitalnog značaja jer ono govori o tome koliko smo sposobni da apsorbujemo i o tome koliko mi treba da kontribuiramo. Treba precizno i tačno utvrditi našu kontribuciju koju treba da damo“, rekao je Radonjić.
U tom preciznom utvrđivanju kontribucije, kako je objasnio, postoje neki instrumenti i parametri, a jedan od njih je i bruto domaći proizvod (BDP).
„Svi znamo šta je BDP, ali da bi BDP bio uporediv između svih članica mora biti urađen po nekim jedinstvenim standardima. Da bi to tako bilo urađeno morate primijeniti standarde koji se odnose na statistiku što je kompeksan posao. A da bi uveli te standarde morate primijeniti međunarodne računovodstvene standarde u javnim finansijama, što je takođe kompleksan posao“, dodao je Radonjić.
Kada su u pitanju administrativni kapaciteti, Radonjić je saopštio da je Crna Gora pravno formalno uspostavila direkciju koja će se time baviti, ali će njena puna primjena početi danom ulaska u EU.
Član Pregovaračke grupe za Poglavlje 33 i generalni direktor za budžet u Ministarstvu finansija, Nikola Vukićević, saopštio je da je to poglavlje zvanično otvoreno 16. decembra prošle godine.
„To pregovaračko poglavlje obuhvata pravila o sopstvenim sredstvima koja predstavljaju osnovne finansijske prihode budžeta EU odnosno obuhvataju 99 odsto budžeta“, precizirao je Vukićević.
Svaka država članica EU ima pravo na korišćenje sredstava iz budžeta EU, ali i obavezu da doprinosi u taj budžet, shodno određenim parametrima I ekonomskoj snazi.
„Ta budžetska sredstva se prikupljaju iz tri osnovne vrste prihoda. Jedna od njih su tradicionalna osnovna sredstva odnosno carine. Tim tradicionalnim sopstvenim sredstvima se priključuju i sopstvena sredstva po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) i sopstvena sredstva koja se obračunavaju odnosno koja se temelje na visini bruto nacionalnog dohotka zemalja članica“, rekao je Vukićević.
Kada je u pitanju uplata po osnovu PDV-a, Vukićević je rekao da se tu radi o jednoj kalkulaciji koja je dosta složena.
„Prihodovna strana budžeta kao i raspodjela finansijskog tereta među članicama definiše se prihvatanjem godišnjih budžeta. Taj godišnji budžet se planira u okviru šestogodišnje finansijske perspektive i ona se temelji na rashodnoj strani budžeta odnosno na definisanju programa koji se finansiraju iz zajedničkog budžeta EU“, saopštio je Vukićević.
On je naveo da je obaveza država članica, u smislu poštovanja pravila vezanih za finansijske i budžetske odredbe, uspostavljanje određene administrativne infrastrukture koja je potrebna za koordinaciju i praćenje pravilnog računjanja, prikupljanja, plaćanja i nadzora sopstvenih sredstava.
„Upravo je to predmet rada Radne grupe za Poglavlje 33, koja je u obavezi da do dana pristupanja Crne Gore EU, obezbijedi da se uspostavi takav koordinacioni mehanizam koji će omogućiti da se svi ovi zadaci pravovremeno i na jako dobar način odrade“, rekao je Vukićević.
On je kazao da za Poglavlje 33 ne postoji mogućnost da se odloži primjena nakon dana pristupanja.
„Znači, od dana pristupanja Crne Gore EU mi ćemo kao država morati da uplaćujemo obaveze u taj budžet, ali ćemo takođe i biti u mogućnosti i imati pravo da iz tog budžeta povlačimo sredstva za finansiranje raznih programa koje definišemo zajedno sa našim partnerima iz EU“, objasnio je Vukićević.
EU je za period od prošle do 2020. godine definisala tu finansijski okvir u iznosu od oko 960 milijardi eura.
Šef Sektora za kooperaciju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, Andre Lys, saopštio je da je Poglavlje 33 povezano sa drugim poglavljima pregovora, posebno sa oporezivanjem, statistikom i carinskom unijom.
„Tu nema nekakvih propisa o kojima se pregovara u ovom poglavlju, osim onih koji se tiču tehničke prirode, jer su pravila već primjenjiva direktno“, kazao je Lys.
Sistemi, međutim, moraju biti uspostavljeni kako bi Crna Gora mogla na pravi način da primjenjuje taj sistem nakon pristupanja i da ima pravi administrativni kapacitet za to.
„Poglavlje će biti zatvoreno jedino onda kada države članice prepoznaju da Crna Gora ima dovoljno kapaciteta u svojoj administraciji“, zaključio je Lys.
Bonus video:
