Iz Brisela sve češće stižu upozorenja da Crna Gora mora konsolidovati finansije.
Osim toga iz Evropske unije (EU) su još prije nekoliko godina upozorili da u svoje okrilje više neće primati ekonomske bolesnike.
Bivša ministarka za evropske integracije, Gordana Đurovic ocjenjuje međutim da brojne teškoće na domaćem ekonomskom planu neće uticati na dinamiku procesa evropskih integracija, iako bi kako ističe, poglavlja morali da počnemo i da zatvaramo, a ne samo da ih otvaramo.
Ono u čemu su međutim dobri poznavaoci ekonomije i EU integracija saglasni je da se transparentnije mora upravljati javnim dugom i da je neophodan unutrašnji politički dijalog, jer je politička nestabilnost jedan od rizika ekonomskog razvoja drzave.
"Ako pogledate stope duga Crne Gore, u prethodnih pet godina došlo je do naglog rasta od skoro 40% i to je nešto čime se morate pozabaviti", kazao je Johanes Han, evropski komesar za proširenje 8. decembra 2016.
Ovo upozorenje evropskog komesara, krajem prošle godine, samo je jedna u nizu poruka iz Brisela da Crna Gora mora konsolidovati svoje finansije.
Ipak, profesorica na Ekonomskom fakultetu u Podgorici Gordana Đurović ocjenjuje da nepovoljna ekonomska slika neće uticati na dinamiku evropskih integracija naše zemlje.
"Mora se javnije, da kažem, upravljati procesom javnog duga, njegovim postepenim smanjenjem, ali zbog investicionog ciklusa u kome se nalazimo, vidjeli smo da su projekcije do 2019. takve da je veoma veliki pritisak za javne finansije. Ne možemo to direktno vezati sa dinamikom procesa evropskih integracija, to je par ekselans ekonomska problematika, tako da je 2017. izazovna za evropske integracije kao i sve godine pristupanja, ali ne direktno vezana za javne finansije i konkurentnost naše ekonomije", ocijenila je Đurović.
Poseban izazov je, naglašava Đurović u zatvaranju pregovaračkih poglavlja.
Tu Crnu Goru poredi sa Hrvatskom, kada je ta susjedna država bila u ovoj fazi, odnosno na četiri i po godine pristupnih pregovora. Što se tiče otvorenih poglavlja, skor je gotovo ujednačen, Hrvatska je imala jedno više, odnosno 28, ali Đurović ukazuje na značajnu razliku.
"Razlika je što je Hrvatska tad već imala 17 zatvorenih poglavalja, to oslikava koliko su pregovori postali kompleksniji, koliko proces traje duže i koliko je teže ispunjavati kriterijume zatvaranja. Ideja da se otvore gotovo sva poglavlja u 2017. godini, uz istovremeno pokušaj da se neka zatvore, ustvari govori o suštini evropskog izazova, a to je izazov zatvaranja pojedinih poglavlja. Očito da nam mnogo bolje ide sa otvaranjima, nego što smo još spremni da se uhvatimo u koštac sa zatvaranjima", kazala je Đurović.
Urednica ekonomije u Nezavisnom dnevniku "Vijesti" Biljana Matijašević ukazuje kako crnogorska ekonomija trpi posljedice i zbog političke nestabilnosti, što se vidjelo i prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu, koje je kasnilo više od mjesec.
"Iz EU su nas davno upozorili da neće još jednu bolesnu ekonomiju, jer imaju već previše problema sa prezaduženom Grčkom, Španijom, Italijom. Međutim, sve te ekonomije su jake, one mogu da izdrže teret tolikog duga jer imaju i jaku proizvodnju, izvoz, da ne pominjemo turizam, to su sve razvijene turističke destinacije, dok se Crna Gora oslanja na strane direktne investicije, a investitori su posebno osjetljivi na političku situaciju", kazala je Matijašević.
Matijaševic upozorava na usporavanje nekih glavnih investicionih projekata
"Podsjetiću samo na auto-put, zatim na još neke projekte u turizmu, mada to ne bih rekla da je rezultat političke nestabilnosti, više je to zbog činjenice da su oni svjesni koliko njihovi projekti znače ekonomiji Crne Gore tako da možda koriste situaciju da dobiju jos neke olakšice", rekla je ona
Politička stabilnost, saglasne su Đurović i Matijašević, pretpostavka je makroekonomske stabilnosti i u procesu evropskih integracija i ekonomskog razvoja, uopšte.
Bonus video:
