Na ceremoniji polaganja svečane zakletve prilikom preuzimanja svog drugog mandata, predsjednica Tajvana ,Tsai Ing-wen, kazala je da se Peking mora pomiriti s činjenicom mirnog suživota s Tajvanom te da ta ostrvska zemlja nikada neće prihvatiti vladavinu komunističkih vlasti, piše Hina.
Tsai je u januaru drugi put trijumfalno izabrana za šeficu države, a njena centristička Demokratska napredna stranka (DPP), koja se zalaže za tajvansku nezavisnost, zadržala je većinu u tajvanskom parlamentu.
Drugi mandat je ta 63-godišnjakinja osvojila usprkos pokušajima Pekinga od 2016. godine, kada je Tsai prvi put došla na vlast, da izoluje Tajvan i potkopa ekonomiju te zemlje.
Trn u oku
Tsai Ing-wen je trn u oku Pekinga, jer sa svojom strankom DPP ne prestaje ponavljati da je Tajvan de facto suverena država.
Kineske komunističke vlasti su obećale da će jednog dana preuzeti kontrolu nad Tajvanom, ako treba i silom, a posebno ako tajvanske vlasti proglase nezavisnost.
Kina je zahvaljujući pristanku na model "jedna zemlja, dva sistema" vratila pod svoje okrilje bivše evropske kolonije, Hong Kong i Makao. Taj bi model trebao jamčiti visok stepen autonomije, no Tajvan to odbija ne želeći da bude dio Narodne Republike Kine.
Američki državni zvaničnik, Majk Pompeo, u jednoj od rijetkih direktnih poruka tajvanskoj vladi s visokog državnog položaja, čestitao je Tsai na "hrabrosti" i "viziji", što se nije svidjelo Pekingu koji se odlučno protivi svakom službenom kontaktu stranih zemalja s tajvanskim vlastima, smatrajući takav čin kao podršku separatizmu.
Na Tajvan su se 1949. povukle pristaše nacionalističkog Kuomintanga pod vođstvom Čang Kaj Šeka, koji je poražen u građanskom ratu protiv komunista, a do 1971. godine kinesko mjesto u UN-u zauzimala je Republika Kina (Tajvan). Tajvan traži nastavak legitimiteta prve kineske republike proglašene 1912. godine.
Tokom desecnije se iznjedrio upečatljiv tajvanski identitet, pa veliki broj stanovnika Tajvana ne želi ujedinjenje s NR Kinom.
Bonus video:
