Posle letošnjeg naleta tokom koga su džihadisti Islamske države udarali po ciljevima na četiri kontinenta, terorizam ponovo pokušava da utiče na tokove globalne politike.
Masakr koji je Pakistanac za volanom izveo na božićnoj pijaci u Berlinu ne nosi samo poruku da „nevernicima” neće biti dopušteno da na miru slave svoje praznike i da režimi nisu u stanju da zaštite svoje građane. Nemački istražitelji iz opreza nisu spremni da govore o terorističkom napadu, ali podsećanja na Nicu - kada je usamljeni vozač kamiona na sredozemnoj promenadi ubio 86 osoba - ukazuju na rukopis islamista.
Mogao bi to da bude poslednji ekser u kovčegu politike otvorenih vrata Angele Merkel, iako ona tvrdi da neće menjati stav prema izbeglicama. Incident je nesumnjivo doprinos antiimigracionim snagama ne samo u Nemačkoj već i čitavoj Evropi. Vetar u leđa desnim populistima. Pojedinačni čin sa opštim posledicama.
Atentat u Ankari jeste akcija policajca razočaranog što njegov predsednik popravlja odnose sa Rusima, ali uzvik „Vi nas ubijate u Alepu, mi ćemo vas ovde” jasna je poruka Moskvi.
Pitanje bez odgovora je da li su napadači direktno radili po uputstvima Islamske države, ili su bili „usamljeni vukovi”, ali čini se da je to nebitno. Važnije je konstatovati da se uvećava broj šahida - mučenika - spremnih da slede uputstva kako da rukuju bombama, da truju vodu, da sednu u kamion…
Zašto je to tako vraća nas u vreme američke invazije i okupacije Iraka koja je probudila gnev sunita i stvorila Islamsku državu, brutalnijeg, organizovanijeg, bogatijeg i ideološki radikalnijeg naslednika Al Kaide.
Svet će morati da odgovori na pitanje šta se to dogodilo da se Irak, Sirija ili Libija - zemlje kojima se despotski upravljalo, ali su predstavljale bliskoistočne sekularne oaze - pretvore u poligone militantnog islama.
Dok su džihadisti tamo bili likvidirani ili su trunuli po zatvorima, njihovi lideri optuživani su za represiju. U isto vreme dok su kraljevi Saudijske Arabije - istinske kolevke islamskog radikalizma - bili i ostali omiljeni strateški saveznici Zapada.
Amerikanci i Rusi sada su se našli na zajedničkom frontu protiv islamista u Siriji. U Moskvi će morati da se suoče sa činjenicom da su posle vojne intervencije i oni postavljeni za metu. Nekada pojedinačnu, kao ambasadora u Ankari, nekada grupnu, kao što pokazuju pokušaji terorističkih napada na teritoriji Rusije.
Dokle god sukobljeni interesi država određuju njihovo ponašanje, zajedničkog fronta u ratu koji traje neće biti.
Pokazalo se da je lakše ubiti Osamu bin Ladena nego se suprotstaviti binladenizmu koji je postao žilava i opasna ideologija, što potvrđuje njegova najnovija mutacija - Islamska država koja globalno inspiriše teroriste u pokušaju da promene svet.
(Politika)
Bonus video:
