Zemlja je nekada bila beskrajna ploča i sunce se vrtelo oko nje…. Ne, nije, ali se mislilo da je tako. A onda je početkom XVI. veka Fernando Magelan krenuo na zapad rešen da dokaže da je zemlja okrugla, kada je on ubijen na Filipinima deo njegove posade je nastavio da plovi na zapad sve dok njih osamnaest na brodu „Viktorija" nije stiglo kući u Španiju i tako dokazalo da zemlja zaista jeste okrugla. Stotinak godina kasnije Galileo Galilej je dokazao da se zemlja okreće oko sunca. E, to je crkvi već bilo previše. Doveo je u pitanje njenu doktrinu, nepogrešivost , autoritet, otvorio vrata za sumnju, kritičku misao, osporavanje. Inkvizicija ga je pozvala da dođe u Rim na saslušanje. Prepadnut raznolikim oblicima mučenja koje se u ime Božije i nejgovog sina Isusa Hrista tada primenjivalo da bi se dokazali svetonazori crkve, Galilej je priznao da je pogrešio, pa je milostivo osuđen na izolaciju i kućni pritvor u svojoj vili u Firenci. U Brehtovom pozorišnom komadu o Galileju u trenutku kada se na suđenju on odriče očiglednog, svog saznanja i vere u nauku i zdrav razum, njegov najverniji učenik očajno dovikuje: „Teško zemlji koja nema heroja!". Galilej ga pogleda i dobacuje: „Teško zemlji kojoj su potrebni heroji."
Najveća sličnost između Slobine i Šešeljeve Srbije devedesetih i Vučićeve Srbije danas je, da bahata vlast koja kontroliše medije i poluge sile kako onda, tako i sada, viče i reži da je zemlja ravna i da se sunce okreće oko nje, da dobar deo ljudi u to veruje, a dobar deo onih koji znaju da su to budalaštine, podvija rep i ćuti. Za razliku od Galileja, ovima danas što povlađuju tragikomičnim teorijema ne preti da će im se lomiti kičma ili čupati nokti, već da neće dobiti oglase, dotacije, pomoć u utaji poreza, mogućnost da ubiraju mito, platu od hiljadu ili petsto evra ili mesto direktora Božidarca. Vučić & Co. sistematski brišu devedesete iz kolektivnog sećanja, dernjaju se da su žuti i Mišković krivi za sve, da Srbija sada cveta na svom putu ka Zapadu, da BDP ruši sve rekorde, da prihodi da rastu dok nezaposlenost opada i iz Beograda na vodi niče Srbija na splavovima, a svako ko se usudi da spomene fantome iz Savamale i ostale utvare svrstava se u redove neprijatelja Srbije koji bi po nalogu mračnih centara moći da ruše Vučića Veličanstvenog. Razni Ljajići i Draškovići i Udovički i armija anonimusa priklonili su se zarad sopstvenih interesa tom trabunjanju samoproklamovanih poštenjačina, na kome se zasniva Vučićeva vlast, dok drugi ćutke učestvuju u tome izdajući zdrav razum.
Svako malo javi se neko redakciji „Vremena" sa „ekskluzivnim" pričama iz pojediih javnih preduzeća i državnih institucija o tome kako se krše zakoni, postavljaju nesposobni ljudi, ucenama zavodi srahovlada esenesovaca. Sve bi oni da ispričaju, ali ne pod svojim imenom, da nebi dobili otkaz, ili ne daj bože završili na nekom sudu. Ne osuđujem ja nikoga ko strepi za svoju egzistenciju, za egzistenciju svoje dece, ko se plaši, ali je za osudu svako ko bi da neko drugi vodi njegove bitke, dok sam sedi po strani u hladovini i ubira nekakvu crkavicu.
Vučić & Co. svoju vlast zasnivaju na sitnom, ljudskom strahu, na iluziji o nekom budućem blagostanju, ka kojem nas tobože vode i crtanju mračnih sila koje su se urotile protiv boljitka Srbije. Kada se saberu činjenice, njihova slika sveta podseća na Čiča Gliše sa anđeoskim oreolima i one sa repovima i rogovima, na rogobatnu, a komičnu, inscenaciju bitke između dobra i zla.
Teško zemlji kojoj su potrebni heroji. Šta tek reći za zemlju kojoj je potrebno tek nešto malo više pristojnosti i hrabrosti da se kaže da su dva plus dva četiri, a ne sedamnaest. Za sada.
Bonus video:
